Između ljubavi i mržnje🔚

IV DEO

Nastavak na uvod...

- Ispričala sam ti već naš poslednji incident - rekla je.

- Znam Andrea, ali to je bilo pre pet godina... Sada ste oboje zreliji.

- Ima istine u tome. Kada je sahrana sutra? - upitala je tužno - Već mi mnogo nedostaje.

- I meni, ali bili smo psihički spremni na to. Sutra u dva sata je sahrana. Dolazi Aleksandar?

- Dolazi - odgovorila je Andrea.

- Vidimo se onda sutra. Imam dosta stvari da sredim uoči očeve sahrane - poljubio ju je u obraz i otišao.

Nastavila je sa doručkom.

- Gde je moja lepotica?

Podigla je pogled i ugledala Aleksandra. Nasmešila mu se. - Ćao. Želiš li da mi se pridružiš? - upitala je dižući obrvu upitno.
Prišao joj je i poljubio je sočno u usta. - Hvala dušice, ali već sam doručkovao - rekao je i seo na stolicu pored nje.

- Sačekaj onda da ja završim.

- Šta ćemo danas? - upitao je zadovoljno.

- Šta god želiš - odgovorila je.

- Baš sve? Hoćemo li onda gore u sobu?

Pogledala ga je ozbiljno. U tom se trenutku nasmejao. - Šalim se. Znam da još nisi spremna bla bla bla... Ali ne znam dokle više moram da čekam.

Pogledala ga je ravnodušno. - Nisam raspoložena Aleksandre. I što se mene tiče ne moraš uopšte da čekaš, znaš gde su vrata.

- Hej hej! Kakve su to teške reči? Smiri se dušice - stavio joj je ruku preko ramena.

- Nego... David mi je rekao da se Trevor vraća sutra.
Zagrcnula se i krenula da kašlje. Dodao joj je čašu vode. -Hej polako sa tim jelom.
Nakon što je dosla sebi, rekla je. - Da, vraća se sutra.
***
Nakon što se sahrana završila, svi su se vratili kući, osim Trevora. On još nije bio ni stigao. Kada je razgovarao sa Davidom poslednji put, bio je veoma besan zato što mu je let kasnio zbog nevremena. Nije uspeo da stigne na očevu sahranu i bio je veoma neutešan što se toga tiče.

- Da je isplanirao da dodje dan ranije, ne bi zakasnio - ironično je prokomentarisala Andrea.

- Nemoj Andrea - rekao je David. - Znaš i sama da ima previše posla.

Odmahnula je rukama, odustajući od daljeg komentarisanja. U tom trenutku joj je prišao Aleksandar i zagrlio je oko struka, pomislila je odmah na Trevora, kao i svaki put, "Bože, bilo je dovoljno da me pogleda samo i da se cela istopim, Aleksandar me ljubi i dodiruje a ja ne osećam ništa."

- Jelo je postavljeno - dobacio je David. -Hajdemo! - završio je Aleksandar.
***
Trevor je izašao iz taksija. I užurbanim koracima krenuo ka ulazu u kuću. Uhvatila ga je neka čudna strepnja i zato je zastao ispred vrata. Popravio je kravatu. I prošao rukom kroz kosu. Nakon toga je ušao u kuću.

Andrea je čula da su se otvorila i zatvorila ulazna vrata od kuće. "To je on.", pomislila je. Dlanovi su krenuli da joj se znoje. Htela je da pobegne što dalje. Već u sledecem trenutku se pojavio na vratima i prvo je nju fiksirao pogledom. Pogled mu se suzio, otkrivajući njime koliko mu prija što je vidi. Prošao je rukom kroz kosu nervozno, a ona se i ovog puta topila od njegovog pogleda. Poželela je da mu potrči u zagrljaj, da je zagrli tim snažnim rukama i da mu pokaže koliko joj je nedostajao. Jer zaista jeste... Onda je brzo došla sebi... Ona ima dečka!

- Dobro došao brate! - David je ustao i zagrlio ga, udarajuci ga sakom blago po ledjima.

- Hvala Davide. Mnogo mi je žao što nisam stigao na sahranu. Idem da se presvučem i odmah idem na groblje -tužno je rekao i nastavio. - S' obzirom da si ti nasledio 'Krunu', želim da ti čestitam i takođe ti želim da ga uspešnije vodiš od oca - udario ga je blago po ramenu i pogledao ka Andrei, shvativši da ne sedi sama, uznemirio se.
Svejedno ju je upitao. -Ti ne zeliš da mi pozeliš dobrodošlicu? -pogledao ju je upitno.
Pogledala ga je sa negodovanjem i jedva čujno rekla. -Dobro došao - nakon toga je ustao Aleksandar i rukovao se sa Trevorom.