Trevor je bio nemiran. Oblio ga je hladan znoj, dok su se u njemu mesali osecaji tuge i srece. Sanjao je Andreu. Nesto je spremala, a on ju je posmatrao. Okrenula se ka njemu i nasmejala. Onda je video Aleksandra kako je grli oko struka i privlaci sebi. Brzom brzinom su se smenjivale scene u njegovoj glavi i on je mumlao.
Devojka koja je lezala pored njega se trgnula, primetila je da se Trevor trese. Drmnula ga je rukom i dozivala ga po imenu.
Prelazio je ulicu, dok mu je Megan mahala, okrenuo se i video da kola idu ka njemu.
Devojka je primetila da je bio sve vise uznemiren, uhvatila ju je panika. Jace ga je protresla.
Ljubio je Andreu, koja je bila naslonjena uz zid. Obavila mu je noge oko bokova i on je bio presrecan. Odjednom je drzao prsten u ruci, bio je ponosan kada je izasao iz zlatare.
Devojka je vikala njegovo ime, dok mu je glava isla brzo levo-desno.
Andrea ga je grlila i on ju je grubo odgurnuo, ali se brzo nasla na stolu sa rukama oko njegovog vrata i usnama na njegovim.
- Andrea! - viknuo je i skocio, suze su mu se slivale niz obraze, dok je dolazio sebi.
- Uplasio si me! - devojka je jos bila izgubljena - Zasto places? Sta nije u redu?
Bacio je pokrivac sa sebe i brzo ustao. Naslonio se na prozor i pustio suzama na volju.
- Mozes li da samo da odes i da me vise nista ne pitas? - jecao je, dok je sakama nervozno prolazio kroz kosu.
Precutala je i ustala da se obuce. Kada se spremila, prisla mu je laganim korakom. Primetila je da se malo smirio, ali je i dalje plakao. Spustila je ruku na njegovo rame.
Brzo se okrenuo i uhvatio je za ruku. Grubo ju je vukao prema vratima. - Rekao sam ti da ides! Izadji sama iz kuce, znas gde su vrata. - dodao je pre nego sto je zalupio vratima.
Prisao je krevetu i kleknuo ispred njega. Nije mogao da zaustavi suze...
- Napokon sam se setio svega. - ponovio je vise puta dok je gledao u jednu tacku - Ali bolje da nisam... - rukom je jako udario u dusek od kreveta - Bolje da nisam. -vikao je dok je udarcima u dusek izbacivao bes iz sebe.
Zabolela ga je ruka i klonuo je. Oslanjajuci se ledjima na krevet, stavio je ruke na kolena i spustio glavu.
- Sada me jos vise boli ! Sada kada se secam svega... Prokleta bila! Zasto ne mogu da te zaboravim? Zasto??? - spustio je glavu na pod i udario pesnicom u njega, dok su se poslednje kapi suza slivale niz njegovo lice. - Gde si nestala? Zasto se ne vratis? - ponavljao je beskonacno puta "Zasto?", dok mu se disanje polako stabilizovalo.
Dugo je lezao na podu pre nego sto je ustao. Brzo je usao u kupatilo i pustio hladan tus da mu se sliva niz telo. Naslonio se na sake i zazmurio. "Hteo sam da je ozenim. Da me nisu pokupili kolima, ona bi sada bila moja zena." -razmisljao je i time jos vise mucio sebe " Ma zivot ide dalje." Ugasio je tus i uzeo peskir. Pogledao se u ogledalo.
- Zaboravicu te Andrea! Dok se to ne desi, samo ja cu znati kako ce mi biti, samo ja...
*************
Andrea se pogledala u ogledalo. Bila je zadovoljna svojim izgledom. Skratila je malo svoju dugu crnu kosu, koja je ovaj put bila kovrdzava i padala joj do polovine ledja. Diskretno su je nasminkali i njeno lice nije imalo nijednu manu. Crna, leprsava, korset haljina joj je odlicno isticala figuru i grudi. Stavila je ogrlicu zelene morske boje da ubije monotniju. Sve je bilo savrseno i kako treba. Uzela je minijaturnu torbicu i izvukla telefon iz nje da bi pogledala na sat.
- Gde li je on do sada? Zakasnicemo. - gundjala je.
Culo se zvono na vratima i ona se nasmejala. Bacila je jos jedan zadovoljan pogled ka ogledalu i uputila se ka vratima.
Kada ih je otvorila, mladic sa druge strane se siroko osmehnuo. Oci su mu zasijale i Andrea je primetila da je bio zadovoljan onim sto je video.
- Izgledas... prosto neverovatno! - rekao je mladic.
- Hvala. - uhvatila ga je ispod ruke i uputili su se ka stepenicama. - I ti odlicno izgledas, ali zaista...
Kada su izasli iz zgrade, on je pozurio da joj otvori vrata od automobila da udje, nasmejala se na taj mali znak paznje i usla u kola. Napokon su krenuli...
- Da li si nervozna? - upitao je, dok je gledao na put ispred sebe.
- Nisam, zasto bih bila? - slagala je providno.
- Posle 2 meseca ces da ga sretnes... Znam da ti nije svejedno.
Pomislila je na Trevora i zadrhtala je.
- Prezivecu. Videcu ga samo danas i verovatno nikada vise.
- Nije mi jasno kako ga nisi srela jutros u crkvi, kada su se njih dvoje uzimali.
- Ne znam, sve se desilo nekako brzo.
Nastala je tisina i onda je ona spustila ruku na njegovu.
- Ivane, hvala ti na svemu. Zaista... Mnogo si mi pomogao.
Blago joj se nasmesio i namignuo.
Posle pola sata su stigli na zabavu. David i Angela su se vencali. Zabava je bila na otvorenom, svuda su bili lepo postavljeni stolovi i sve je bilo ukraseno balonima i cvecem. Andrea je ostala bez daha kako su sve lepo s' ukusom sredili. Nisu pozvali mnogo ljudi, nego samo one najblize, prijatelje i rodbinu. Prostor nije bio nista preterano veliki, ali je bio odgovarajuci za taj broj ljudi koji su pristizali. Malo, ali je sve bilo elegantno i skupoceno.
Angela i David su se gledali zaljubljeno i srecno, dok su im gosti prilazili i cestitali. Kada su snimili Andreu, Angela joj je pokazala rukom da pridje. To je i nameravala, ali je cekala da se gosti ispred njih smeste.
Angela je bukvalno skocila na nju i zagrlila je. Nije krila uzbudjenje sto je vidi.
- Drago mi je sto si dosla. Nisam stigla jutros da ti kazem da si se prolepsala, oduzimas dah.
- Hvala, ali danas je tvoj dan tako da ti najvise blistas ovde.
Nasmejala se Davidu i zagrlila ga.
- Mnogo mi je drago zbog Vas, zasluzujete svu srecu ovoga sveta. - izvadila je iz torbice kovertu i dala Davidu. - Zelim Vam sve najlepse.
David je pogledao decka pored Andree.
- Ivan, drago mi je. - pruzio je ruku i David ju je prihvatio. - Cestitam Vam od srca. - pogledao ih je oboje i iz dzepa sakoa izvadio kovertu koju je pruzio Angeli. - Mali znak paznje.
Angela je zahvalno klimnula glavom. - Hvala. Sedite za onaj sto. - pokazala je rukom na sto u blizini.
Andrea ge je uhvatila pod ruku i pomazila ga po njoj.
- Hocemo. Vidimo se kasnije. - uputili su se ka njemu.
Angela i David su se pogledali.
*************
Proslo je sat vremena i Andrea je popila veliku kolicinu sampanjca. Njega jos nije bilo i ona je bila sve nervoznija. Ivan je pokusavao da je oraspolozi i umiri, ali je sve bilo dzabe. Alkohol joj je bio jedini spas, a onda... a onda se pojavio.
Trevor je bio presrecan zbog brata i to je svako mogao da primeti. Zadovoljno i sigurno je koracao ka zaljubljenima, dok mu je drustvo pravila zanosna brineta. Svi pogledi su bili uprti u njegovu pojavu i stil. Njegovo sivo odelo, praceno plavom masnom i sivim frakom, oduzimalo je dah. Prisao je Davidu i zagrlio ga jako.
- Trevore, izgledas neverovatno! Naravno, tek nakon mog dragog muzica, da mi ne bude ljubomoran. - rekla je Angela.
Trevor ju je pomazio po licu. - Obozavam te, uvek me nasmejes.
Pogledao je u brinetu pored sebe, uzeo je njenu ruku u svoju i poljubio je.
- Ovo je Aska, stara poznanica.
Pruzila im je ruku i cestitala im.
Trevor je potapsao Davida po ramenu. - Poklon vas ceka kuci. U dvoristu.
Klimnuli su glavom i Angela mu je pokazala rukom gde da se smesti.
Rotirao se ka stolu i onda mu je zastao dah. Ukocio se. Andrea je podigla glavu i oci su joj sevnule. Prsti su joj stisnuli oko case koju je drzala. Trevor im je polako prisao. Izvukao je stolicu da bi devojka sa kojom je dosao mogla da sedne. Uzdahnuo je i pogledao Andreu. Bila je jos lepsa nego kada ju je poslednji put video, prekrasna. Andrea je mislila da ce uspeti da se obuzda, ali telo ju je izdalo, sve vise je podrhtavala. Usne su mu se razvukle u podrugljiv smesak, dok se pitao ko je decko koji je sedeo pored nje.
- Andrea, dugo se nismo videli. - obratio joj se i seo na stolicu pored nje.
Glumio je ravnodusnost i ubedjivao je sebe da ga nije briga sa kime je ona. Ostavila ga je. On ju je voleo, a ona ga je ostavila. Koliko god da je u tom trenutku bio ljut na nju, ceznja je bila snaznija.
- Pa, kako si? - ukrstio je prste na rukama dok ju je posmatrao.
Uzela je casu i popila gutljaj sampanjca. Osetila je da joj citavo telo pulsira i to je bilo jace od nje. Kiselo se nasmejala.
- Nikad nisam bila bolje, hvala na pitanju.
Ocekivala je odgovor, ali on je samo klimnuo glavom i posvetio paznju brineti pored sebe. Ivan joj je ispod stola stisnuo ruku i tim gestom joj stavio do znanja da mora biti jaka. Bucnu i energicnu muziku je zamenila tiha balada i Ivan je zamolio Andreu za ples. Svi su ustali i prepustili se carima muzike. Samo je Trevor ostao da sedi. Pogledao je oko sebe i primetio da svi posmatraju Andreu i njenog partnera. Posebno muskarci, ali oni nisu posmatrali musku siluetu, nego Andreu. Osetio je kako mu se srce ispunjava nekim mracnim nagonom, bilo mu je vruce. Povukao je za ruku Asku i uskoro su pratili ritam muzike. Andrea je preko Ivanovog ramena pogledala u njega i on u nju, ali su brzo oboje skrenuli poglede.
- Ovde je poprilicno vruce, idem do toaleta. Mozes da se vratis na mesto ako zelis. - poljubio ju je i Andrea je to primetila.
Dok je isao ka toaletu, opsovao je u sebi. Nocu, kada je bio usamljen ona mu je dolazila i kada bi posegnuo za njom, shvatio bi da je to bio samo san, nje nije bilo pored njega. Pitao se koliko je dobro poznavala muskarca koji je dosao sa njom. Da li su bili ljubavnici? Prosao je prstima kroz kosu a onda se trgnuo kada je cuo da ga neko doziva, bila je to Angela.
*************
- Da li zelis jos sampanjca? - Ivan ju je pogledao upitno.
- Itekako! Zaista mi je potreban...
Ivan se nasmejao i podigao ruku, dozivajuci tako konobara.
- Odlicno se drzis, moram ti priznati. - pomazio ju je po licu i polako joj se priblizio, ali onda je prisao konobar.
Uzeo je dve case sampanjca i onda se naglo okrenuo ka Andrei da joj pruzi, ali je rukom udario u njeno rame i slucajno prosuo pice na njenu haljinu. Opsovala je.
- Izvini, bilo je slucajno.
- Opusteno, idem do toaleta da sredim ovo. - gledala je u haljinu - Vracam se brzo.
Ipak, nije znala gde se nalazi toalet, pa je usput pitala jednu devojku koja ju je uputila gde treba da ode. Gledala je u haljinu i razmisljala kako da sredi nered koji je bio izazvan, kada je cula Trevorov glas. Zastala je i naslonila se jednom rukom na zid.
- Da, setio sam se da sam hteo da je ozenim. - zastao je pa nastavio - Onaj dan kada su me udarila kola, zeleo sam da je zaprosim. Kupio sam prsten, izasao iz zlatare i posle toga znas sta je bilo.
Andrea se naslonila na zid na ne bi pala od iznenadjenja. Hteo je da me ozeni? Priblizila se kraju zida da bi jos bolje cula razgovor.
- Molio sam je Angela, nije mi dala sansu da joj objasnim sve. Znas i sama da sam taj dan otisao kod Megan. Jeste, priznajem da je skocila na mene, ali to je sve, odgurnuo sam je. Ostali su ti glupi tragovi na mom vratu kao da je nesto bilo, ali nije. Moj jedini cilj je bio da saznam sta su krili i sta su mi to uradili, zato sam i otisao kod nje.
Andrei je u glavi pocelo da pulsira. Zazmurila je, pokusavajuci srediti svoja osecanja.
- Sada je Megan mrtva, Aleksandar ju je ubio i on je u zatvoru zbog onoga sto je uradio meni, a onda i Megan.
- Megan je mrtva?
Trevor i Angela su pogledali u pravcu odakle je dolazio Andrein glas.
- Ostavicu vas same. - rekla je Angela i udaljila se.
- Megan je zaista mrtva? - ponovila je pitanje.
Trevor je stavio ruke u dzepove. Sta li je sve cula ?
- Da. Aleksandar ju je udavio. - rekao je.
Kako? - bila je zbunjena - Zasto?
- Hteli su da me ubiju Andrea. - pogledao ju je pravo u oci - Duga je prica kako sam to saznao, ali otisao sam kod nje i rekao joj da sve znam i da cu sve da kazem policiji. To sam i uradio, ali je ona medjutim nazvala Aleksandra koji je brzo dosao. Posvadjali su se i on ju je udavio, onda je dosla policija, ali prekasno... - usledila je tisina i on je prosao prstima kroz kosu - Osecam se krivim za to sto joj se desilo, da sam odmah otisao u policiju, ona bi bila ziva.
- Hej.. - prisla mu je i zagrlila ga - Nisi ti nista kriv, nemoj da krivis sebe.
Zeleo je da joj uzvrati zagrljaj... O kako je samo zeleo! Medjutim, ruke su mu pale pored tela i on je stisnuo sake.
Andrea je to primetila i ustuknula.
- Oprosti, nisam mislila da ce ti biti neprijatno.
Gledao ju je ravnodusno i bezizrazajno, to ju je bolelo, ali zasluzila je... Nije mu dala priliku da joj objasni, nije mu verovala.
Jos uvek snazno stisnutih saka, nasmesio se. - To je sve sada iza nas, proslost neka ostane tamo... u proslosti.
Znala je sta je time mislio i suze samo sto joj nisu krenule, uspela je nekako da ih obuzda. Ne sme zaplati pred njim. Bilo joj je zao zbog svega i dalje ga je volela.
- Cuvaj se Andrea. - nezno ju je pomazio po licu i na trenutak joj se ucinilo da je njemu ipak stalo do nje. Ipak, samo joj se ucinilo... Dugim koracima je prosao pored nje, bio je maksimalno distanciran.
Andrea je pocela da se trese. Okrenula se i videla ga kako sa prelepom brinetom odlazi, oci su joj se napunile suzama. Sve je upropastila... Opet je bio onaj hladan, distanciran i 'bezosecajan' Trevor. I sve to samo zato sto mu vise nije stalo do nje. Bacio je kratak pogled na nju, a onda kao da vise nije bila tu, osmehnuo se brineti pored sebe i ona je bila veoma zadovoljna. Posmatrala ih je kako odlaze, a onda se okrenula, obrisala suze i pribrala. Mora biti jaka. Ako je uspela da bude bez njega dva meseca, prezivece i ovo.