Proslo je mesec dana od kada je Trevor izasao iz bolnice. David je najvise bio uz njega, dok se Andrea drzala strogo po strani. Osecala se nepozeljno u njegovoj blizini, bio je opet onaj stari, hladan i povucen muskarac. Svaki dan joj je nanosio bol, bilo mu je mrsko i da je pogleda. Da ju je voleo kao sto je pricao, zar bi se ponasao ovako? Cak i ako se i dalje nicega nije secao. Sve vise je bila napolju, nego u kuci. Nije mogla da podnese da bude u njegovoj blizini, a da je on skoro i ne primecuje. Jedna drugarica ju je cesto zvala u klubove. Na pocetku je bila protiv toga, ali vremenom je shvatila da je to jedini nacin da se malo opusti i zaboravi na situaciju koja se desavala kuci. Sinoc je srela Aleksandra u klubu posle dosta vremena. Popili su jedno pice i popricali malo, rekla mu je da izbegavaju teme o Trevoru, zato sto oni vise nisu zajedno. Aleksandru je u tom trenutku bilo drago sto je ucinio to sto je ucinio. Sad je opet imao sansu da osvoji Andreu, pravdajuci joj se to vece da je isao kod psihologa, zato sto je shvatio da je imao problem sa ljubomorom, koja je vodila do toga da on bude agresivan. Objasnio joj je da je resio to i izvinio se sto je bio kreten kada su bili zajedno. Poverovala mu je, ali ocigledno je bilo da je to bila samo maska, koju je koristio kako bi opet bila njegova. Davidu i Angeli nije bilo jasno zasto je rekla Trevoru da mu je drugarica kada se probudio? Zamolila ih je da ostane medju njima to sto su oni imali pre, zato sto je ocigledno da je Trevor nju samo zeleo. Nije bila potrebna neka velika logika tu da bi se zakljucile neke stvari. Barem po Andrei.
Trevor je sedeo sam u dnevnom boravku. I dalje mu je sve bilo strano, osim lica Davida, Andree i Angele. Kada je Andrea bila u njegovoj blizini, imao je veliku potrebu da je zagrli, pre svega, a nakon toga su mu padale na pamet i razne, zabranjene misli. Trudio se da je ignorise koliko je mogao zato sto mu je bilo neprijatno da to oseca prema drugarici koju zna bukvalno od malena. Nasmesio se tuzno i priznao sebi da je odlicno glumio suzdrzanost s' obzirom kakve su mu se misli motale po glavi. Ona je jednostavno bila prelepa na neki poseban nacin. Njene lepe oci su ga jednostavno mamile da je posmatra, ali tajno, naravno... Kada ce se setiti necega? Nervirala ga je cela ova situacija. Svaki dan je setao gradom, druzio se sa Davidom koji mu je prepricavao cime se on bavio i sta je radio, ali i dalje mu je sve bilo nepoznato. Grad, sopstvena kuca... David mu je ispricao da je bio zenskaros, sto ga je nasmejalo od srca.
- Zar sam zaista bio takav? - pitao ga je Trevor tada.
- Zar vise nisi takav? Cekamo samo da se setis, pa da se bacis na bilo sta sto hoda. - nasmejali su se obojica tome.
Da li ce se uopste setiti? Doktor je rekao da je i to moguce. Sta ce onda da radi sa svojim zivotom? Morace da radi sve iz pocetka. Prosao je rukom kroz kosu, kada je neko pozvonio na vrata. Pitao se ko je to, s' obzirom da nikoga, osim njega, nije bilo u kuci. Ustao je i otvorio ulazna vrata. Ispred njega je stajala lepa devojka, njemu nepoznata, pa da...
Podigao je obrvu. - Cao, ti si? - upitao je radoznalo.
Nasmejala se, a njemu je taj osmeh bio poznat, sto ga je iznenadilo. - Veoma mi je cudno sto me ne prepoznajes. Cula sam sta ti se desilo, ali nikako da svratim da vidim kako si... Cao, ja sam Megan. - pruzila mu je ruku i on ju je prihvatio, sklanjajuci se u stranu, da bi ona usla u kucu.
Usli su u dnevni boravak i on joj je rukom pokazao da sedne na sofu pored njega.
- Zao mi je, ali ja se i dalje nicega ne secam. Moracemo opet da se upoznajemo.
Pogledala ga je provokativno. - Nije mi problem da te podsetim.
Nasmejao se, ali mu nije bio jasno sta je tacno mislila. -Dok sedimo i caskamo, imam osecaj kao da smo bili nesto vise od prijatelja. -napravio je pauzu, pa dodao. - Ispravi me ako gresim...
- U pravu si. - slegnula je ramenima. - Bili smo zajedno, ali smo zbog nekog nesporazuma raskinuli. Samo ja znam da bi se mi pomirili nakon toga, zato sto smo bili ludi jedno za drugim. - otvorila je torbu i neko vreme preturala po njoj. Izvadila je stari broj jednog casopisa, pruzajuci mu da uzme.
Pogledao je u naslovnu fotografiju i to su zaista bili njih dvoje, veoma prisni. Pogledao je naslov '' Da li je ovo kraj Trevorom lutanju?''.
Pogledao je u nju i dalje drzeci casopis u rukama. - Sta bi ovo trebalo da znaci?
- Novinari su mislili da cemo se vencati.
Sve ovo je za njega bilo nesto novo. Nije znao zasto ali nije mu odgovaralo to sto je rekla. Zasto nije sa Andreom na naslovnici, prateci taj naslov? Izbacio je odmah te misli iz glave...
- David mi to nije napomenuo. - rekao je iskreno.
- Verovatno nije hteo da nam daje na znacaju, zato sto smo raskinuli. - uhvatila ga je za ruku. - Tu sam za tebe, ako ti budem potrebna. - pomazila ga je slobodnom rukom po kosi. - I dalje mi znacis.
Poljubila ga je, a on ju je nezno odgurnuo od sebe. - Megan... Treba mi vremena...
- Budi strpljiva Megan.- oboje su se okrenuli ka vratima.
Andrea je stajala pored nekog muskarca. ''Ko je sad ovaj?''- pitao se Trevor. Bio je ljubomoran, a mozda joj je samo drug... Sta mu se desava?
- Ja sam Aleksandar. - prisao mu je i pruzio ruku, koju je Trevor prihvatio. - Znam da me se ne secas. - pogledao je Andreu na trenutak, pa nastavio. - Nismo bili u sjajnim odnosima, ali zeleo bih da ispravimo to.
Trevor je samo potvrdio glavom, gledajuci Andreu. Covece, kako joj je samo dobro stajala krem mini haljina. Odmerio ju je od glave do belih sandala sa cirkonima. Primetila je njegov pogled i srce je krenulo brzo da joj lupa. To nije bio obican, nezainteresovan pogled, naprotiv, znala je da je u tom trenutku zeli. Koliko je bila srecna, toliko je bila i tuzna... Znala je da je samo zeleo njeno telo.
- Aleksandar je zeleo da zna kako si. - prekinula je kratku tisinu. -Pa sam mu predlozila da dodje sam i proveri.
Stavio je ruke u dzepove i dalje je gledajuci tako da je ostajala bez daha. -Uradila si pravu stvar. Andrea... - posmatrao ju je, a onda kao da ga je neko udario, prisao je Megan i zagrlio je oko struka. - Sve ovo ce mi pomoci da se barem necega setim, nadam se...
- Sta mislis onda da odemo svi na veceru? - predlozio je Aleksandar.
Andrea je uputila Trevoru i Megan pogled pun ocaja. Trevor je to primetio, ali ne i Megan, koja mu je brzo odgovorila da to nije losa ideja. Trevor joj je uzvratio pogled, slezuci ramenima. Koliko ona to nije zelela, toliko nije ni on, ali nemaju izbora.
- Moram samo da se presvucem. - dodao je Trevor. - Sacekajte me malo, u redu?
***
Vecera je bila servirana na stolu uz sampanjac. Aleksandar je ispricao Trevoru da su se posvadjali oko neke devojke i dok je Trevora zanimalo koja mlada dama je u pitanju, Aleksandar je rekao da je to najmanje bitno. Tokom vecere je saznao i da je Aleksandar njen bivsi decko. Bio je hladan i povucen. Nije podnosio Aleksandra, primetio je da je kreten, koliko god se trudio da ispadne 'korektan i posten' decko. Pogledao je Andreu, o Boze moj Andreu i pitao se sta je videla u tom supoglavcu? I dok je Aleksandar pricao nesto, ko zna sta, Andrea mu je uzvratila pogled. ''Boze, kakav pogled ima...''- pomislio je, dok je u njemu rasla zelja za, hm, za cim? Megan je spustila svoju ruku na njegovu i tako prekinula njihovu konekciju.
- Da li zelis kod mene na kafu? - bila je direktna Megan, stavljajuci mu do znanja, bez trunke srama, sta zaista zeli. Gadilo mu se sve to i zeleo je samo da bude sam. Bolje i to, nego u losem drustu.
- Hvala na pozivu, ali ne bih. - rekao je hladno i nezainteresovano. Nije zeleo da joj se pravda zasto ne moze, bolje da odmah zna na cemu je.
Kiselo se nasmejala, dok je Andrea likovala. ''To je i zasluzila.''- rekla je u sebi.
Trevor je obrisao maramicom usta i polozio je pored tanjira, nakon toga je ustao.
- Napustam vas. - namestio je kravatu i onda se obratio Andrei. - Da li zelis da te povezem, posto idemo u istom pravcu?
Aleksandar je krenuo da mu odgovori, ali ga je Andrea preduhitrila. - Moze. Aleksandar ce da odbaci Megan posto i oni idu u istom pravcu.
Ustala je i Trevor ju je obuhvatio oko struka dok su napustali restoran. Megan i Aleksandar su se pogledali.
***
Vozili su se u tisini. Trebalo bi da joj bude neprijatno zato sto nijednu rec nisu razmenili, ali nije joj bilo. Sa njim joj je i tisina bila prijatna. Pogledala ga je... Levom rukom je drzao volan, dok mu je sat na ruci dolazio do izrazaja. Nakon toga je pogledala njegov profil, delovao je opusteno. Primetila je oziljak na glavi koji mu je ostao od nesrece. Nije ni znala da ga ima, bio je jedva zapazljiv.
- Zasto ti je taj oziljak toliko zanimljiv? - prekinuo je tisinu, ali je i dalje gledao pravo na put.
- Nije to... Nisam ni znala da ga imas.
Ovaj put ju je kratko pogledao, pre nego sto se opet usresredio na put ispred sebe. - S' obzirom da sam udario glavu, to je logicno. Nego... Da li planiras da se pomiris sa Aleksandrom?
Ovo pitanje nije ocekivala. Zasto ga to zanima?
- Ne... Ne osecam vise nista prema njemu, to je zavrsena prica.
Nasmejao se jedva primetno, ali Andrea je to videla.
- Tebi je to drago? - bila je uzbudjena, dok je cekala odgovor na ovo pitanje.
Spustio je desnu ruku na njenu butinu. Sve zivotinje su divljale po njenom stomaku. Nedostajao joj je. I vise nego sto je trebalo...
- On je pravi kreten, ne zasluzuje te! - bio je direktan i jasan.
- Zasto se onda ne druzite? Znas za onu '' Slican se slicnom raduje''.
Odavno ga nije videla da se iskreno smeje, kao sto je to cinio u tom trenutku. Zaustavio je automobil ispred kuce i pogledao je.
- Trebalo bi vise da se druzimo. Zasto me izbegavas?
- Imam osecaj da ti ne prija moje drustvo... Jedva me primecujes kada smo u istoj prostoriji. -slegnula je ramenima.
- To nije tacno. - brzo je demantovao to, uzimajuci njenu ruku u svoje. - Tebi ne prija moje drustvo, zato se ja postavljam tako. Ne razumem zasto? Da li sam uradio nesto sto ne znam i sto nije trebalo?
''Ne znas koliko te volim i ne bi trebalo da znas...'' - zadrzala je svoje misli u svojoj glavi.
- Nisi nista uradio. Ocigledno se nismo sporazumeli. - izvukla je svoju ruku iz njegove i izasla brzo iz automobila.
Udario je rukama u volan, gledajuci je kako ubrzanim koracima nestaje iza ulaznih vrata kuce. Stigla mu je poruka na mobilni. Usao je u poruku: ''Zelim te! Tu sam za tebe, kada ti bude bilo potrebno. Nazovi me... Megan.".