Andrea je otvorila ulazna vrata od kuce. Kada su ustali, Aleksandar i ona su ceo dan proveli zajedno. Razgledali su grad i sve zanimljivosti u njemu. S' obzirom da je spavala jedva tri sata, osecala se veoma iscrpljeno. Primetila je da je u celoj kuci bio mrak. Izgleda da niko nije bio kod kuce, cak ni Rubi. Usla je u dnevnu sobu, upalila stonu lampu i bacila se na garnituru. Upalila je televizor i ispruzila umorne noge. Ceo dan joj je u glavi bila scena sa balkona, kao i poruke koje je razmenila sa Trevorom. ''Sta mu se desava odjednom?''-pitala se. - ''Drugaciji je prema meni.'' Nije mogla sebi da objasni tu naglu promenu kod njega, a i bila je previse umorna da bi zamarala glavu tim stvarima.
***
Trevor je parkirao svoj automobil ispred kuce, kada mu je zazvonio telefon. Izasao je iz kola i prihvatio poziv.
-Dragi, hoces li da dodjes do mene ili ja do tebe? - bila je to Megan, namrstio se.
- Ne interesujes me vise Megan. Medju nama je sve gotovo! Utuvi to sebi u glavu i prestani da me zoves. - rekao je malo strozim glasom.
- Mozes li mi objasniti zasto? - upitala je jedva cujno.
- Toliko ti dugujem... Interesuje me neka druga devojka, veoma mi je bitna. Ne zelim da je izgubim. Razumes li?
- Da. U redu. - prekinula je vezu.
U sebi joj je bio zahvalan sto nije pravila scenu. Kada je usao u kuci, skinuo je sako i prevacio ga preko ruke. Zakoracio je na prvu stepenicu i slucajno primetio da u dnevnom boravku sija slabo svetlo. ''Sigurno se Andrea vratila.''-razmisljao je.
Usao je u prostoriju i pogledao u upaljen televizor, pa onda u usnulu Andreu koja je lezala na garnituri.
Kosa joj se malo razbarusila, lezala je na boku, dok je jednu nogu prebacila preko jastuka, a ruke ispod glave. Prisao joj je ocaran. -Ludica. - rekao je tiho i spustio sako pored.
- Malecka... -drmnuo ju je blago. - Neudobno ti je tu... Predji u sobu.
-Mmm... - promrljala je. - Umorna sam. -opet je tonula u san dok je zatvarala oci.
Seo je na pod pored garniture i pomazio je po kosi. Divio se njenoj lepoti. Nije mogao da skine pogled sa njenog usnulog lica, dok je i on pored nje tonuo u san.
Probudila su ga ulazna vrata od kuce, koja su se zatvorila. Trgnuo se i pogledao u Andreu koja je slatko spavala pored. Ubrzo je ustao i primetio Rubi, klimnuo joj je glavom u znak pozdrava. - Probudi je da predje gore, tu joj je neudobno. - rekla mu je Rubi i otisla u svoju sobu.
Pogledao je u sat koji se nalazio na zidu dnevnog boravka. -Vec je prosla ponoc. - rekao je tiho za sebe, dok je prolazio prstima kroz kosu. Okrenuo se ka Andrei. Bilo mu je zao da je budi, pa joj je tihim koracima prisao i podigao je u narucje. Naslonila je glavu na njegovo rame i jednom rukom ga zagrlila oko vrata. Zazmurio je. Njen parfem mu se uvukao u nozdrve i obuzeo ga je prijatan osecaj dok ju je drzao. Jos vise ju je stisnuo uz sebe i uputio se ka njenoj sobi na spratu.
Spustio ju je polako na krevet i isto tako pokrio. Uvukao je ruke u dzepove i samo je posmatrao. Primetio je da joj je pramen kose pao na lice, pa se priblizio da ga skloni. Taj gest ju je probudio, trgnula se i posmatrala ga nekoliko sekundi. -S-Sta ti radis ovde?
-Shh... -stavio je prst na usta. -Spavaj. - i opet je pomazio po kosi, nakon cega se okrenuo da ode.
Stisnuo je kvaku na vratima ali se tu zaustavio. Okrenuo se jos jednom ka njoj, dok mu je na pamet padala jedna ideja. Nasmejao se sam sebi. -Za sve u zivotu postoji prvi put. -promrljao je, dok je skidao kravatu i otkopcavao dugmice na kosulji. Prisao je njenom krevetu i spustio se pored nje. Bila mu je okrenuta ledjima, posmatrao ju je i napokon prisao i zagrlio je. Njena kosa je bila blizu njegovog nosa i mirisala je neodoljivo. Uzdahnuo je od uzitka i zatvorio oci. Zaspali su tako... Ona u njegovom zagrljaju, a on zadovoljan sto je napokon blizu nje.
***
Aleksandar je uzurbanim koracima usao u visoku gradjevinu, koja je odisala luksuzom sa svih strana. Zaustavio se ispred vrata na kojima se nalazio broj 13. Pokucao je. Vrata su se otvorila i on je brzo uleteo u stan.
- Zasto si me zvala? Sta je to toliko hitno? - upitao je odmah Aleksandar.
- Polako. Sedi prvo, smesti se.
- Neka hvala... Rekla si da se tice Trevora? O cemu je rec Megan? - bio je nervozan i to se videlo na njegovom licu.
Megan se nasmejala dok ga je posmatrala. - Vidim da si vec poprilicno nervozan, a ne znas ni o cemu je rec. Definitivno ti se nece svideti ono sto cu ti saopstiti. - prekrstila je ruke na grudima.
Stavio je ruke na bokove. - I?
Megan je presla na stvar. - Zvala sam Trevora da se vidimo, a on mi je rekao da ga vise ne interesujem.
Aleksandar se cinicno nasmejao. - Koja si ti glupaca ! Ne umes da zadrzis obicnog zenskarosa pored sebe.
Megan ga je prostrelila ubitacnim pogledom. - Zadrzi bespotrebne komentare za sebe.
Nastavio je da joj se smeje u lice. - I zato si me zvala?
- Ne kretenu. Rekao je da mu je stalo do neke devojke i da ne zeli da je izgubi. A oboje znamo o kome je rec... - kada mu je videla zbunjenost na licu, priblizila mu se za par koraka. - Da, Andrea ! I ne sumnjam da ce uspeti u svojim namerama. Ako vec nije... - ovaj put se ona njemu smejala u lice.
Razmisljao je i uhvatio je jace za ruku. - Ali ti i ja to necemo dozvoliti draga!
Izvukla je ruku i podigla obrvu iznenadjeno. - Stvarno? A kako ces ih razdvojiti?
- Zar sumnjas u mene? - upitao je zadovoljno, dok je spustao poljubac na njene usne.
***
Trevora su probudili prvi jutarnji zraci sunca. Odavno nije ovako dobro spavao, a znao je tacno i ko je zasluzan za to. Otvorio je oci i pogledao pored sebe. Dok je lezala na njegovim grudima, Andrea je bila u dubokom snu. Podigao je slobodnu ruku i pomazio je po kosi.
- Spavalice... - tiho ju je dozivao, dok ju je mazio po licu.
Polako je otvorila usnule oci i pogledala u njega. Blago se nasmesila, sto ga je zacudilo. - Dobro jutro. -promrmljala je.
- Neces me upitati otkud ja ovde ?!?
Pomazila ga je po licu. - Necu da kvarim trenutak.
-Andrea, ja... - nije znao kako da joj kaze sta mu lezi na srcu. Stavila je svoj prst na njegova usta. -Shh... Znam.
Na trenutak su samo zurili jedno u drugo. Trevor je, ne skidajuci pogled sa nje, spustio glavu i prislonio svoje usne na njene. Andrea je tiho zastenjala i uzratila mu zeljno poljubac. Legao je preko nje, dok mu je ona skidala kosulju, bacajuci je na pod. Sve na njoj je voleo, sve mu je predstavljalo uzitak. Nestrpljivo je dlanom klizio niz njene noge, skidajuci joj haljinu preko glave. Kada je primetio da ne nosi nista ispod haljine, krv mu je brze prokljucala. - Najlepsa si... Jezikom joj je prelazio preko vrata, sve do stomaka. Tihi jecaj koji je Andrea proizvela, uzbudio ga je do visina. Prosla je prstima kroz njegovu kosu i priblizila ga svojim usnama, dok je on brzo skidao pantalone. Kolenom joj je razdvojio noge i gurnuo dva prsta u njenu vrelinu. Zastenjala je. - Svidja ti se ovo, a? - upitao je zadihano, dok je spustao usne na njene grudi. Zarila mu je nokte u ledja od uzitka. - Ne mogu vise da cekam. Zelim te mnogo Andrea ! Rasirila je vise noge, dok ju je polako ispunjavao. - O moj Boze. - mrmljala je, dok je on pokretao bokove sve jace i jace. Gledao ju je suzenim pogledom. - Sada si moja! - na trenutak se zaustavio. - Ponovi to !
-Trevore, molim te... - bila je ocajna.
Nastavio je da se trlja o nju, stavljajuci je tako na slatke muke. - Reci to !
Pogledala ga je, dok mu je prstima milovala lice. - Tvoja sam glupane! Oduvek sam i bila...
Uhvatio je njenu ruku i prineo je svojim usnama. - Ne mogu da ti opisem koliko si me ucinila srecnim sada.
Nastavio je da je ispunjava, dok im je disanje bilo ubrzano. Doziveli su vrhunac i on je pao na krevet, pored nje. Sledecih nekoliko minuta su samo gledali u plafon, dok im se disanje smirivalo. Trevor je legao na bok i posmatrao Andreu, uzvratila mu je pogled. U njegovim ocima je primetila veliko zadovoljstvo i sjaj.
- Malecka, ti si neverovatna! - rekao je, dok je prelazio rukom po njenom boku.
- Tre, mislim da je najbolje da se ovo vise ne ponovi. - mucila se da izgovori.
Podigao je obrvu. - Zasto?
- Ja se uskoro udajem i ...
- I sta? - prekinuo ju je. - To ne dolazi u obzir! Posle ovoga sto se desilo, ocigledno je da osecas nesto prema meni...
Oboje su se uspravili na krevetu, a on je obuhvatio njeno lice rukama. - Veruj mi. Daj nam sansu.
- Trevore, nije sve to tako jednostavno.
- Nije ni komplikovano... Prekini sa njim. - priblizio je svoje lice njenom. - Mozemo da budemo srecni, ne uskracuj nam to.
Krenula je da izmice, ali joj nije dozvolio. - Andrea, volim te!
Pogledala ga je iznenadjeno, sve je ocekivala, ali ovo... - M-Molim?
Nasmejao se najlepsim osmehom i slegnuo ramenima. - Da... Ne mogu protiv sebe. - rekao je dok ju je spustao na krevet, prekrivajuci njeno telo svojim. - Veoma si mi bitna. - pomazio ju je po kosi, prekrivajuci joj lice poljupcima. - Daces nam sansu?
Iz njenog oka se spustila jedna suza. ' Da li je ovo san? '. Pomazila ga je po jedva primetnoj bradi. Tim neznim gestom je otkrila sva svoja osecanja. - Kao da bih i mogla da se udam za Aleksandra nakon ovoga sto se desilo medju nama, to bi bilo nemoguce.
Zagrlio ju je nezno. Uzdahnuo je od uzitka. - Bices najsrecnija devojka na svetu. - obecao je sebi, spustajuci nezan poljubac na njene usne.