Andrea je lezala u sobi, kada se na vratima culo kucanje. -Slobodno. - uzviknula je. Iza vrata je provirio Aleksandar. Primetivsi da je on, pocela je blago da se trese od straha.
-Slatkisu... - rekao je nezno, prilazeci joj. - Ne javljas se na telefon. Zabrinuo sam se.
'' Kako da ne.'' -pomislila je Andrea. Sela je na ivicu kreveta, posmatrajuci ga. Kleknuo je ispred nje. - Nisi se valjda naljutila zbog onoga sto se desilo u dvoristu pre neko vece? Sinoc smo bili na veceri i sve je bilo u redu.
'Malo sutra je sve bilo u redu. Pravi se da nije izvalio kako sam se tresla kao prut.''-opet je cinicno pomislila.
Digao je ruku i pomazio je po obrazu. -Izvini za to. Jednostavno si me izbacila iz takta. Znas i sama da ljubomora cini cuda. - gledao ju je zabrinuto. - Nece se ponoviti, ako se budes drzala dalje od Trevora. - bio je jasan.
Gledala ga je sa gadjenjem. - Ne razumem na osnovu cega si ti zakljucio da sam ja zainteresovana za njega. To je cista glupost !
Zazmurio je na trenutak, stegnuvsi pesnicu uz bok.
-Nemoj Andrea ! Nisam ja od juce ! Pogledi govore vise od bilo koje reci... - ustao je. - Drzi se podalje od njega i sve ce biti u redu. Nemas cega da se plasis onda. - slegnuo je ramenima.
Gledala ga je belo, bez ijedne reci.
'Prelepa je.'- pomislio je zadovoljno. - Znas... - pronalazio je prave reci. - Ne mozes da kazes da godinama nisam trpeo tvoje gluposti.
Podigla je obrvu upitno.
-Da, nemoj da se cudis ! Ponasas se prema meni kao da ti nisam buduci muz. Nismo otisli dalje od obicnog, glupog poljupca. - nonsalantno je odmahnuo rukom. - Zaboravila si da sam ja muskarac koji ima sopstvene potrebe.
U sledecem momentu joj je opet prisao. - Ali i to ce se promeniti. - pomazio ju je po kosi. - Uskoro, veoma uskoro!
-Kada sam ovoliko cekao, cekacu jos malo. Pobeda ce onda biti jos sladja. Zar ne dusice? - poljubio ju je u celo.
Kada pomisli na zivot kraj njega, obuzme je grozan osecaj. Ipak, i pored svega, slozila se sa njim da je u pravu. Trpeo je dosta, a i dalje je bio pored nje. Udace se za njega, ne preostaje joj nista drugo. Kada ode iz ove kuce, bice sve kako treba, ubedjivala je samu sebe.
***
Trevor je besno zatvorio vrata od automobila i zurnim koracima je usao u kucu.
-Andrea nije gore, ako si krenuo do njene sobe...
Trevor je zastao na prvom stepeniku, koji je vodio na sprat i okrenuo se ka Davidu, koji je sedeo za stolom.
-Nego? - upitao je prilazeci stolu i bacajuci pogled na hranu koja je bila servirana.
-Izasla je jutros sa Aleksandrom. - odgovorio je, stavljajuci iseckani deo mesa u usta.
Trevor se naslonio sakama na stolicu. - Kad ga vidim...
-Znas... - prekinuo ga je David. - Mislim da nije na nama da se mesamo. Andrea je dovoljno odgovorna da se stara o sebi.
- Ti se salis sa mnom? - cinicno je podigao obrvu. - Ako ju je jednom udario, opet ce! Ima samo nas dvojicu... Ko ce da reaguje ako ne mi ? - bio je van sebe od besa.
David je samo sedeo i lezerno ga posmatrao, pronalazeci prave reci. - Mozda i nece, ako se budes drzao podalje od nje.
Bio je sokiran. Ustuknuo je nekoliko koraka unazad, ne skrivajuci izraz povredjenosti sa lica.
-Trevore... Mislis da nisam primetio kako je posmatras? Ti je zelis. - zakljucio je. - Ja bih bio presrecan kada bi vas dvoje bili zajedno. Ali znam kakav si i isto tako znam da bi je povredio. Ona to nije zasluzila. Aleksandar ju je pre udarca vise cenio, a verujem da ce i dalje. Tako da je najbolje da kada opet odes u Dubai, ostanes tamo dok se ona ne uda.
Trevor je progutao knedlu. Zabolele su ga Davidove reci. Nervozno je prstima prosao kroz kosu.
-Ne moze da se uda za njega. - rekao je vise za sebe. - Nisam imao nista protiv toga, dok je nije udario. Sada to ne dolazi u obzir! - prostrelio je Davida pogledom. - Briga me sta ti kazes ili bilo ko drugi ! Njega kada vidim, naucicu ga da postuje zene.
David je krenuo da se smeje. - Ti da ga naucis da postuje zene? - opet je krenuo da se smeje. - Ti... - uperio je prst u njega. - Ti koji to prvi ne radis. Svasta...
Trevor je stegnuo pesnicu. Krenuo je da mu odgovori, ali ga je David prekinuo. - Dosta ! Veceras slavimo Angelinu i moju veridbu. Bice tu dosta ljudi, kao i Aleksandar, zelim da sve bude kako treba. Ne zelim scene! - ustao je i krenuo ka vratima, uputivsi Trevoru poslednje reci pre nego sto je otisao. - Zivi svoj zivot, a njih pusti da zive svoj.