Nastavak na uvod...
- Ispričala sam ti već naš poslednji incident - rekla je.
- Znam Andrea, ali to je bilo pre pet godina... Sada ste oboje zreliji.
- Ima istine u tome. Kada je sahrana sutra? - upitala je tužno - Već mi mnogo nedostaje.
- I meni, ali bili smo psihički spremni na to. Sutra u dva sata je sahrana. Dolazi Aleksandar?
- Dolazi - odgovorila je Andrea.
- Vidimo se onda sutra. Imam dosta stvari da sredim uoči očeve sahrane - poljubio ju je u obraz i otišao.
Nastavila je sa doručkom.
- Gde je moja lepotica?
Podigla je pogled i ugledala Aleksandra. Nasmešila mu se. - Ćao. Želiš li da mi se pridružiš? - upitala je dižući obrvu upitno.
Prišao joj je i poljubio je sočno u usta. - Hvala dušice, ali već sam doručkovao - rekao je i seo na stolicu pored nje.
- Sačekaj onda da ja završim.
- Šta ćemo danas? - upitao je zadovoljno.
- Šta god želiš - odgovorila je.
- Baš sve? Hoćemo li onda gore u sobu?
Pogledala ga je ozbiljno. U tom se trenutku nasmejao. - Šalim se. Znam da još nisi spremna bla bla bla... Ali ne znam dokle više moram da čekam.
Pogledala ga je ravnodušno. - Nisam raspoložena Aleksandre. I što se mene tiče ne moraš uopšte da čekaš, znaš gde su vrata.
- Hej hej! Kakve su to teške reči? Smiri se dušice - stavio joj je ruku preko ramena.
- Nego... David mi je rekao da se Trevor vraća sutra.
Zagrcnula se i krenula da kašlje. Dodao joj je čašu vode. -Hej polako sa tim jelom.
Nakon što je dosla sebi, rekla je. - Da, vraća se sutra.
***
Nakon što se sahrana završila, svi su se vratili kući, osim Trevora. On još nije bio ni stigao. Kada je razgovarao sa Davidom poslednji put, bio je veoma besan zato što mu je let kasnio zbog nevremena. Nije uspeo da stigne na očevu sahranu i bio je veoma neutešan što se toga tiče.
- Da je isplanirao da dodje dan ranije, ne bi zakasnio - ironično je prokomentarisala Andrea.
- Nemoj Andrea - rekao je David. - Znaš i sama da ima previše posla.
Odmahnula je rukama, odustajući od daljeg komentarisanja. U tom trenutku joj je prišao Aleksandar i zagrlio je oko struka, pomislila je odmah na Trevora, kao i svaki put, "Bože, bilo je dovoljno da me pogleda samo i da se cela istopim, Aleksandar me ljubi i dodiruje a ja ne osećam ništa."
- Jelo je postavljeno - dobacio je David. -Hajdemo! - završio je Aleksandar.
***
Trevor je izašao iz taksija. I užurbanim koracima krenuo ka ulazu u kuću. Uhvatila ga je neka čudna strepnja i zato je zastao ispred vrata. Popravio je kravatu. I prošao rukom kroz kosu. Nakon toga je ušao u kuću.
Andrea je čula da su se otvorila i zatvorila ulazna vrata od kuće. "To je on.", pomislila je. Dlanovi su krenuli da joj se znoje. Htela je da pobegne što dalje. Već u sledecem trenutku se pojavio na vratima i prvo je nju fiksirao pogledom. Pogled mu se suzio, otkrivajući njime koliko mu prija što je vidi. Prošao je rukom kroz kosu nervozno, a ona se i ovog puta topila od njegovog pogleda. Poželela je da mu potrči u zagrljaj, da je zagrli tim snažnim rukama i da mu pokaže koliko joj je nedostajao. Jer zaista jeste... Onda je brzo došla sebi... Ona ima dečka!
- Dobro došao brate! - David je ustao i zagrlio ga, udarajuci ga sakom blago po ledjima.
- Hvala Davide. Mnogo mi je žao što nisam stigao na sahranu. Idem da se presvučem i odmah idem na groblje -tužno je rekao i nastavio. - S' obzirom da si ti nasledio 'Krunu', želim da ti čestitam i takođe ti želim da ga uspešnije vodiš od oca - udario ga je blago po ramenu i pogledao ka Andrei, shvativši da ne sedi sama, uznemirio se.
Svejedno ju je upitao. -Ti ne zeliš da mi pozeliš dobrodošlicu? -pogledao ju je upitno.
Pogledala ga je sa negodovanjem i jedva čujno rekla. -Dobro došao - nakon toga je ustao Aleksandar i rukovao se sa Trevorom.
Svi su sedeli i ručali u tišini. Andrea se nije usudila da pogleda Trevora.
- Planiram da ostanem ovde mesec dana - rekao je Trevor iznenada.
Svi su ga pogledali iznenadjeno, a najviše Andrea.
- Uzeo sam godišnji odmor - pogledao je ka Davidu. -Nadam se da je moja soba slobodna da provedem neko vreme u njoj?
- Jeste Trevore. Možeš da se smestiš odmah nakon sto završimo sa ručkom.
Trevor je u istom trenutku ustao. - Jeo sam u avionu dok sam dolazio ovamo, nisam nešto mnogo gladan. Izvinjavam se, ali napustiću sto, idem da se smestim u sobu. - rekao je prolazeci opet prstima kroz kosu. Želela je da mu prođe prstima kroz kosu i da ga opusti zato što mu se na licu ugledala tuga. Brzim koracima se popeo uz stepenice.
Posle sat vremena druženja, ispratila je Aleksandra do vrata i uputila se ka svojoj sobi. Krenula je da otvori vrata, ali u tom trenutku je Trevor izašao iz svoje sobe. Osećala je njegov pogled na sebi.
- Vidim da si održala obećanje da nećeš ništa pokušavati sa Davidom, ali zato vidim da sa Aleksandrom nisi gubila vreme - obratio joj je.
Rotirala se ka njemu. Kosa mu je bila mokra i oko bokova je vezao peškir. Osetila je leptiriće u stomaku. Gledao ju je ravnodušno i smireno.
- Nikada i nisam želela sa Davidom nešto više. Oduvek sam ga gledala samo kao prijatelja, ali nisi mi dozvolio da ti kažem to ! - gledala ga je u oči.
- Da, znam. Moja greška. Želela si ipak da budeš sa Aleksandrom - rekao je jedva čujno.
- Ne - brzo je odgovorila.
Raširio je oči od iznenađenja. Nakrivio je glavu, upitno je gledajući.
Shvativsi šta je rekla, pocrvenela je - J-J-Ja... - mucala je. - Ja tada nisam želela ništa sa Aleksandrom - izvlačila se.
Gledao ju je sa sjajem u očima - Postala si veoma lepa devojka, kao što sam i mislio.
Shvativsi sta joj je rekao, srce je krenulo da joj lupa u grudima kao da će da iskoči.
- Šta bi to trebalo da znači?
Slegnuo je ramenima. - Samo ti dajem kompliment. Je l' zabranjeno?
- Ne, veoma me zbunjujes Trevore. Više me ne mrziš?
- Ako sam ti dao kompliment, ne znači da si mi draga - rekao je i zaobišao je.
Ušla je u sobu i zatvorila vrata jače nego što je trebalo.
Trevor je sišao dole. Čulo se zvono na vratima. Namrštio se nezadovoljno. Znao je ko je.
- Rubi, ja ću! - viknuo joj je.
Otvorio je vrata, Megan je skočila na njega.
- Ljubavi, veoma mi je drago što ostaješ mesec dana. Ubijalo me je ono što smo se viđali samo vikendom kad dođeš ovde.
-U redu je Megan. - rekao je nezadovoljno, skidajući njene ruke sa sebe.
-Hajdemo odmah u sobu. Mnogo si mi nedostajao - rekla je i povukla ga na sprat.
Na putu ka sobi je bacio pogled na Andreina vrata. "Zašto ona sad nije na Meganinom mestu? Sa njom bih sve rado radio.", pomislio je. I onda su nestali iza vrata njegove sobe.
Brzo je došlo veče...
Andrea je izašla u dvorište. David je spremao roštilj.
- Mogla si nazvati Aleksandra da dođe na roštilj - rekao joj je.
Nije znala šta da odgovori, tražila je pravi izgovor. - Nije kući, ne može - slagala je.
- Mogao si ti nazvati svoju dragu!? - dodala je zainteresovano.
-Ni ona ne može... - nasmejali su se jedno drugome.
- Trevora nema na veceri? - upitala je, trudeći se da deluje nezainteresovano.
-E da kada smo kod njega... Mogla si otići do njegove sobe gore i pozvati ga da večera sa nama. Bio je na groblju, došao je skoro.
Stala je ispred vrata njegove sobe. "Bože daj mi snage da preživim ovo.", razmišljala je i krenula da gricka nokte nervozno, a onda je pokucala tiho. Niko se nije odazvao. Onda je pokucala još dva, tri puta, ali opet ništa. "Možda je izašao", pomisila je i odlučila da otvori vrata.
Ležao je na krevetu samo u pantalonama. Prišla je krevetu i gledala u njegovo opušteno lice dok je spavao. Imao je izrazito duge trepavice, pratile su liniju njegovih usnulih očiju, koje su izvlačile ozbiljne crte njegovog lica da deluju blaže. Sa lica je skliznula na njegov razgolićen torzo, sav je bio u mušićima, pravi muskarac. Zacrvenela se, shvativsi koliko ga je smelo odmeravala. Drmula ga je i pozvala po imenu s' namerom da ga probudi. Promrmljao je nešto nerazgovetno i okrenuo se na drugu stranu. Spustila je nesigurno ruku i zavukla mu prste u kosu. Zažmurila je zbog velikih osećanja koja je gajila prema njemu. Odlučila je da ga ne probudi i da ga ostavi da se odmori. Trudila se da što nečujnije zatvori vrata.
Sišla je dole i pridružila se Davidu koji je završio roštilj. Napomenula mu je da je Trevor umoran i da je najbolje da sami uživaju u večeri. Zadovoljno su nagrnuli na roštilj.
***
Dani su prolazili brzo. Andrea je sa Aleksandrom provodila više vremena nego obično, potajno se nadajući da će naleteti na Trevora, ali on uopšte vreme nije provodio kuci. Ko je izlazio po noćnim klubovima, mogao ga je zateći tamo u alkoholisanom stanju, svaki put sa nekom drugom devojkom . Neko vreme je uspevao da izbegava medije, a posle nekog vremena nije ni mario. Izlazili su razni naslovi u novinama.. Od "Najstariji sin porodice De La Vega, besramno se provodi u noćnim klubovima samo deset dana nakon očeve smrti." ,do "Trevor De La Vega leči svoju bol u noćnim klubovima."
- Ne mogu da verujem! Šta nije u redu s' njim? - David je besno udario rukom od sto, nakon što je pročitao naslove u novinama.
- Samo da ga se dočepam. Požaliće što se rodio - besno je nastavio David.
- Nije lepo to što radi - složila se Andrea sa njim. -Ali nije ni njemu lako...
Aleksandar ju je pogledao sa podsmehom u očima. - Da, Andrea! Njemu sigurno nije lako - rekao je, pokazujući prstom na dve devojke koje su sedele pored njega na slici.
- Odlučio je da ostane ovde mesec dana i da napravi haos! Bolje da se vratio u njegov Dubai, manje bi pažnje privukao - David je bio van sebe od besa. - Mislio sam da se skrasio pored Megan, ali on će uvek ostati isti sebični Trevor.
Andrea i Aleksandar nisu smeli ništa da dodaju, a ni da oduzmu, koliko je David bio besan.
- Čim ga zateknem u kući, istog momenta će je napustiti i vratiti se u Dubai. Neću dozvoliti da blati naše prezime! - završio je još besnije i izašao iz kuće jako zalupivši vratima. Andrea je poskoknula u mestu.
- Šta ovo bi? - šokirano je upitala.
- U pravu je... Oduvek sam ti pricao da je Trevor samoživ. Sada je to i dokazao! - slegnuo je ramenima i nastavio. -Hajdemo gore da podgledamo film?
Zabolelo ju je to što je rekao za Trevora, ali zar nije bio u pravu? -Da, hajdemo. -zagrlila ga je.
***
Parkirao je automobil ispred kuće i otvorio vrata padajući na beton. Bio je mrtav pijan, jedva se dovezao do kuće. -Andrea! - uzviknuo je jedva čujno, pokušavajući da ustane na noge, ali uzalud, opet se našao na betonu. Nije ni pokušavao opet da ustane, samo je zatvorio oči "Ne mogu da je zaboravim... Koliko god se trudio...", pomislio je. "Andrea, želim te!", prošaputao je i zaspao istog momenta.
- Film je bio odličan slatkišu. Vidimo se sutra! poljubio ju je. - Mogu sam, ne moraš da me pratiš. -potrčao je niz stepenice. Nakon što je zatvorio ulazna vrata od kuće, primetio je Trevorov automobil, a ubrzo i njega kako leži pored. "Ako ovako nastavi, biće dobro...", pomislio je zadovoljno sa smeškon, prilazeći mu. Gledao ga je nekoliko trenutaka kako besnomoćno leži na zemlji a onda ga je nogom blago zakačio...
- Andrea? - mrmljao je, ali ga je Aleksandar savršeno dobro razumeo. Približio mu se do lica, govoreći mu. - Ona će se udati za mene... Za Aleksandra! Razumeš li?
- Ne - odgovorio mu je jedva Trevor. - Ona je moja!
U tom trenutku ga je Aleksandar šutnuo jako u stomak. Jedva je dolazio do daha. Sagnuo se i uhvatio ga za krajeve košulje besno. - Drži se podalje od nje! - uzviknuo je i još jednom ga šutnuo ali ovaj put blaže, odlazeći i ostavljajući ga da bespomoćno leži.
Andrea se obuhvatila rukama, razgledajući njegovu sobu. "Sta ti se desava Trevore? Gde si?", zabrinuto je pomislila i prišla prozoru. U tom trenutku je zapazila njegov automobil, nagnula se malo više ka prozoru tražeći njega, ali ga nigde nije bilo. Okrenula se i potrčala brzo ka stepenicama i u tom trenutku se u hodniku sudarila sa njim. Zateturao se blago i zadržao se za nju. Kada je shvatila da joj dodiruje kožu, krenula je da podrhtava. Šokirano ga je gledala, nakon što je shvatila u kakvom je stanju. Kosa mu je bila razbarušena, kosulja otkopčana do pojasa a on sam je jedva gledao na oči.
- Pazi kuda ideš! - rekao je konačno i još više se naslonio na nju.
- Nisi dobro Tre... Dozvoli mi da ti pomognem!? - prebacila je njegovu ruku preko svog vrata i pomogla mu da uđe u sobu.
Nakon toga je grubo izvukao ruku. - Pusti me, mogu sam - rekao je i naslonio se na sto od kompjutera, odmeravajući je smelo.
Njegov pogled ju je pekao, počelo je da joj bude vruće i tek onda je postala svesna toga da na sebi ima samo tanku spavaćicu iznad kolena. Zacrvenela se.
- Kada te gledam tako crvenu kao bulku, izgledaš k'o pravo nevinašce - rekao je i dalje je odmeravajući sa sjajem u očima.
Okrenuo se ka zidu i dalje se oslanjajucići na sto šakama. - A sada odlazi! - rekao je ledenim glasom.
Nije želela da ode. Neka viša sila ju je vukla ka njemu. Prišla mu je i položila mu je ruku na rame. - Tre, zašto si takav prema meni?
Trgnuo se. - Zašto jednostavno ne odeš i ne ostaviš me na miru? - i dalje joj je stajao okrenut ledjima.
Prišla mu je još bliže i smelo ga zagrlila oko struka.
- Š-Šta to radiš? - upitao je iznenađeno.
- Grlim te da ti bude lakše - zadovoljno je odgovorila.
Stajao je nekoliko trenutaka ukočeno, a onda je uhvatio njene ruke i skinuo ih sa svog struka, teturajuci se ka krevetu.
- Imam previše devojaka i grle me sasvim dovoljno. Ne treba mi još jedna!
Trevor je još jednom uspeo da je ponizi. Pa ipak, nijednim pokretom ni gestom neće dozvoliti da on primeti kako se ona oseća. Podigla je glavu prkosno.
- Samoživ si! - rekla je.
Prostrelio ju je pogledom. U sledećem trenutku joj je prišao i uhvatio za obe ruke, grubo je naslanjajući na sto.
- Kada nemaš tako lepo misljenje o meni, zašto se toliko brineš za mene onda? - drmnuo ju je blago - Je li? Drži se Aleksandra, a mene ostavi na miru! - dodao je frustrirano.
Krenula je da se migolji. - Mrzim te!
"Bože, ne mogu više da se suzdržavam", pomislio je i obuhvatio rukama njenu glavu, pokusavajući da smiri njeno telo. Pogledala ga je požudno. -Andrea... - promrmljao je i onda je lagano prevukao prstom preko njene donje usne, spustajući svoje usne na njene. Osećala se kao da ju je udarila struja. Počela je da drhti. Trevor joj je spretno jezikom otvorio usne, a u Andrei je sve počelo da pulsira. Zaboravila je na sve i jače se privila uz njega, zarivši mu svoje prste u tamnu kosu. Zastenjao je od užitka i podigao je na ivicu stola. Obrglila ga je nogama i to ga je još više uzbudilo. - Bože! - odvojio se malo od nje i poljubio je u čelo. - Šta mi to radiš? Šta ima to u tebi što nema kod drugih? - upitao je i opet nasrnuo strasno na njene usne. Zavukla mu je ruke ispod košulje, nežno milujući njegove mišićave grudi. Rukama ju je milovao od struka do bokova. Bila je ispred njega, meka, strastvena i drhtala je od želje. Zavukao joj je ruku ispod spavaćice, dodirujuci njene grudi i ljubeći joj vrat. Andrea je zabacila glavu unazad od užitka. Jače ju je pribio uz sebe, spustajući ruke na njen struk. - Ja zelim... - odjednom mu je zazvonio telefon u dzepu i prekinuo ga u izlaganju. - Do đavola. -rekao je odmahujući glavom u neverici. Andrea je brzo navukla spavaćicu i skocila na noge, nije mogla da poveruje u ono što se upravo desilo. Gledali su se nekoliko sekundi a onda se on okrenuo. - Molim? -javio se na telefon sa iskricom besa.
Gledala je u njegova široka leđa, srce joj je i dalje lupalo kao ludo. "Je l' sam ja to upravo prevarila Aleksandra?", pomislila je i nije se osećala prijatno. Završio je razgovor, pa odložio telefon u dzep. Rotirao se ka njoj, pronalažeći prave reči.
- Ja... - zastao je - Ne znam šta se desilo ono malopre, najbolje je da ostane među nama.
Nije znala da li je to više povredilo ili sa druge strane obradovalo. Imalo je i prednosti i mana to što je rekao.
- Slažem se - odmaknula se nekoliko koraka prema vratima.
- Tako je najbolje - dodao je učtivo. - Ti si u ozbiljnoj vezi i ne želimo da ti pokvarimo to zbog jednog običnog nesporazuma.
Zabolelo ju je to. Ubuduće je najbolje da ga izbegava, opasan je. Možda je najbolje da se uda za Aleksandra i ode odavde. Ovako više neće moći, ne može da živi u ovoj kući na ovakav nacin... Mora da ga zaboravi. Što dalje od očiju, dalje od srca. Tako je najbolje za nju.
- Hvala što poštuješ to. Udajem se za Aleksandra - usta su joj se osušila - I odlazim odavde - završila je, napustajući prostoriju ubrzanim korakom.
Nije videla da je krenuo ka njoj pa ubrzo nakon toga zastao. Uspeo je i ovaj put da prikrije emocije. "Ovako je najbolje. Ona ne pripada meni.", bolno je postao svestan toga. Nije imao potrebu da se do kraja zivota veže za neku zenu, sve do sada. Najbolje je da nastavi tamo gde je inače i stao. Potrebne su mu avanture i raznovrsnosti sada više nego ikad. - "Moram se tako potruditi da je zaboravim", legao je na krevet, osecajući se premoreno. "Izgledala je tako čarobno.", zaspao je sa tim mislima u glavi.