- Soba ti je veoma lepa... Obožavam velike prozore! Imaš predivan pogled na grad! - pogledala ga je mazno.
- Hvala... - odgovorio je zamišljeno.
- Šta ti je Trevore? Zamišljen si otkad smo ušli u sobu...
"Ne znam ni zašto sam je potražio nakon onog ispada u kaficu... Trebala mi je žena i daj šta daš. Sam sebi se gadim." - pomislio je Trevor.
- Ništa. - odgovorio je ogorčeno.
-Mogu li nešto da te pitam iskreno?
Pogledao ju je radoznalo. - Da, izvoli?
-Tebi je mala Andrea privlačna?
Ovaj put ju je gledao u neverici. -Otkud ti ta budalaština? - upitao je besno - Pa ona je još dete! Ima 16 godina, a ja 21.
Prišla mu je i pokušala da ga umiri. -Smiri se, nisam htela da te uznemirim.
-Kako da se smirim kad ti takve gluposti padaju na pamet? - pokušala je da ga dodirne, odgurnuo joj je ruke i sklonio se u stranu. - I dalje ne mogu da verujem!
- Ne vidiš sebe kako je gledaš! Za koju godinu ona će stvarno izgledati veoma dobro, takodje se i neće primećivati razlika u godinama. Ne možeš da kažeš da nisam u pravu! - sada je ona rekla malo glasnije.
Stegnuo je besnicu i gledao je šokirano, onda je smireno rekao... - I da bude tako... Ja neću biti tu! Selim se u Dubai za 2 meseca, dobio sam poslovnu ponudu odande - pogledao ju je nikad ozbiljnije i dodao... - Po tvom trenutnom pogledu, mislim da si i sama zaključila kakve si gluposti rekla!
-U Dubai?-upitala je u šoku.
-Da Megan! U Dubai! - odgovorio je suzdržano.
-Ali...
-Ali šta? - podigao je upitno obrvu, prekrstivši ruke na grudima.
-Šta će biti sa nama? Mi smo...
Prekinuo ju je smejući se bezobrazno. -Ma daj Megan! Ne pravi se glupa! Mi ne postojimo - zastao je na trenutak i opet se nasmejao, pa ju je odmah nakon toga pogledao ozbiljno. - Ceo svet zna šta Trevor želi i očekuje od devojaka. Šta si ti mislila? Da si posebna i da ću da te oženim? Taj film nećeš gledati ! - bio je jasan i glasan.
Ugledao joj se još veći šok na licu.
-To si zaista mislila!? - stavio je ruku na usta 'šokirano', podsmevajući joj se. - Sve devojke gledaju da se udaju za bogataše, novac vam je na prvom mestu, pa onda sve ostalo. I hajde da je barem sex bio dobar. Nego ni tu se nisi nešto najbolje pokazala, bilo je i boljih! Pa... Reci mi ti sada samo jedan dobar razlog zašto bih ja tebe trebao da oženim?
Gledala ga je belo.
Vidim da nemaš ništa pametno da kažeš. To mi je i bio cilj... - zavrsio je zadovoljno.
Pogledala ga je besno i konačno progovorila. -Svom bratu nabacujes onu klinku... S' obzirom da si rekao da smo sve iste, to znači da će se i ona udati za njega isto zbog novca.
Opet ga je razbesnela, nabio joj se u lice besno.
-Ne mešaj nju u ovo. Ona je još dete!
-Ona je mala namigusa! Glumi nevinašce, ali ja sam je provalila!
-Prekini! Ne dopustam ti da tako pričaš o ćerki naših dobrih prijatelja!- uhvatio je za ruku i krenuo da je vuče prema vratima - Izlazi... Ne zelim više da te vidim! - zavrsio je besno.
- Da li si siguran da mi ne dopuštaš zato što je ćerka vaših prijatelja? Ja ipak mislim da je to zato što ti se već svidja! - isčupala je ruku iz njegovog stiska -Pusti me! Mogu i sama da izadjem!
Nakon što je izasla, zalupio je jako vratima.
Naslonio je šake na sto od kompjutera."Što je najgore od svega, u pravu je...", pomislio je zgroženo. "Ne znam zašto ne mogu da skinem pogled sa te klinkice kad je u blizini! Možda zato što je već sad bila prelepa?" , protrljao je prstima čelo. "Dobro je da odlazim. Neka ostane Davidu." - opet ga je obuzeo čudan osećaj nelagode. "Dodji sebi Trevoree!" , besno se udario po glavi i bacio pogled na papire na stolu, desnom rukom je zabacio sve sa stola besno. Zadihan se približio prozoru. Tamnim pogledom je pogledao kroz njega.
***
Bio je u dubokom snu, kada je neko snažno pokucao na vrata. Trgnuo se.
-Trevore! Odmah otvaraj! Hitno je!
Ustao je i protrljao oci. Nakon što je otvorio vrata, u sobu je ušao njegov otac veoma uznemiren. Trevor je zinuo od šoka.
-Da li se nešto desilo oče?
-Da Trevore, desilo se! - rekao je drhteći. - Ne mogu da verujem! Ne mogu da verujem!! - prekrio je šakama lice.
Trevor mu je prišao i naslonio ruku na rame. -Plašiš me. Hoćeš li mi reći više šta se desilo?
-Eva! Gordon! A-A-Andrea! Doživeli su nesreću u povratku.
Trevor je ustuknuo unazad u neverici, spustivši ruku na grudi.
-To nije istina!! Ne, to nije istina! - rekao je odmahujuci glavom.
Fransoa je krenuo da jeca. - I što je najgore od svega... - zastao je i pao na kolena, opet pokrivajući šakama lice.
Trevor je pomislio, "Moja Andrea."
-Oče! Da li je Andrea dobro? - upitao je glasom punim očaja i pao na kolena pored oca.
- U teškom je stanju Trevore, možda ne preživi. - shvativši šta je čuo, ustao je i u neverici protresao glavom. -Ne, to nije moguće! Život je pred njom...
Fransoa je ustao i pogledao Trevora ozbiljnim pogledom, dolazivši sebi. -Eva i Gordon su preminuli...- kada je to izgovorio, opet je počeo da jeca. -Moji dragi prijatelji...
Trevor je bio skrhkan - A-Andrea! Idemo odmah do nje! Preživeće! - skočio je i uzeo jaknu sa stolice, izletevši napolje kao munja.
~Posle dve nedelje...
-Izvoli, udji! - rekao je Trevor i otvorio Andrei vrata svog doma. - Ovo je sada i tvoja kuća.
Pogledala ga je tužno."Boze kako je slatka." , pomislio je.
-Hvala... Da nije bilo Vas, ne znam kako bih pregurala sve ovo. - spustila je glavu.
Trevor joj je prišao i obuhvatio lice rukama. -Slušaj malecka. Moraš da budeš veoma jaka sada, tvoji roditelji ne bi voleli da te vide tužnu.
Pogledala ga je zahvalno. - Idemo sada gore da ti pokažem tvoju sobu... - jednom rukom je podigao njenu torbu na rame, a drugom je zagrlio.
~
Dani su leteli i ona se super uklopila u porodicu De La Vega. Svi su je voleli, kao i ona njih. S' obzirom da je doživela veliku nepravdu, ipak je bila zahvalna, zato što je shvatila da ipak nije sve tako crno, nije bila sama, a to je bilo najvažnije. Veoma često se družila sa Trevorom i svaki dan je bila sve više zaljubljena u njega. Upadala mu je sobu nenajavljena, to joj je postala navika, iako se on ljutio zbog toga, na kraju je uvek uspevala da ga nasmeje. Jednog dana se na prstima tiho ušunjala do njegove sobe, planirajući da ga uplaši, vrata su bila malo otvorena, zakikotala se i krenula da otvori vrata, ali onda je čula glasove iz sobe.
-Odlažiš za manje od mesec dana, a još nisi to saopštio Davidu. Šta čekaš Trevore? - upitao je Fransoa.
-Znam oče. Želeo sam, ali iskrsla je cela ova neplanirana situacija sa Andreom i njenim roditeljima, tako da nisam imao priliku. Evo idem odmah sada da ga pronadjem.
Izašao je iz sobe i ugledao Andreu u neverici. - Žasto ni meni nisi rekao? - upitala je sa suzama u očima.
Krenuo je ka njoj. - Malecka, nisam...
Prekinula ga je. -Prvo moji roditelji, a sada i ti... Mogao si barem da mi kažeš! Mrzim te! - viknula je i potrčala u sobu uplakana.
Stajao je nekoliko minuta k'o ukopan ali već u sledećem trenutku je pomislio. "Tako je najbolje." - bolno je zaklopio oči, stegnuo pesnice pa se odlučnim koracima uputio ka Davidovoj sobi.
***
Pokucao je na vrata.
-Slobodno! - uzviknuo je David.
Ušao je u sobu i bacio pogled na Davida koji je igrao igrice na kompjuteru. Tužno se nasmejao.
David se okrenuo i ugledao Trevora, radosno ga je pogledao.
- Tre, dodji da ti pokažem najnoviju igricu, mnogo je dobra. - rekao je zaneseno David.
Nakon duge pauze se obratio Davidu. -Moramo da razovaramo.
- Hoćemo čim odigramo jednu partiju u igrici, hajde Tre.
U tom trenutku je prišao kompjuteru, spustio se ka dugmetu na dnu kućišta i ugasio ga. - Davide, odlazim odavde! Idem u Dubai da radim!
David ga je pogledao sa suzama u ocima. -Šta nije u redu sa tobom? Nisi morao to tako da mi saopštiš!
Trevora je obuzela krivica. - Nisi mi ostavio drugi izbor. Nisi hteo da me saslušaš. Želim da čuješ...
- Ne zelim da slušam više! -prekinuo ga je.
Trevor je prišao stolici i čučnuo ispred Davida.
-Moraš da me saslušaš. Vidiš i sam da mi nije lako sve...
David je skočio sa stolice i istrčao iz sobe, zalupivši jako vratima.
Odmah ubrzo je u sobu utrcala Rubi preplašeno. - Šta se dešava?
Trevor ju je pogledao, tužno se nasmejavši. - Mala svadja. Ne brini. - rekao je i upitio se ka vratima.
-Gospodine?
-M? - okrenuo se ka Rubi.
-Došao vam je poznanik. Čeka vas dole - spustio je glavu ka dole u znak zahvalnosti i uputio se ka stepenicama.
Nakon što je sišao, video je Aleksandra kako ćaska sa Andreom. Gledao ih je par minuta i onda se nakašljao. Oboje su pogledali ka njemu.
- Ooo, gde si brate!? Nisam te video sto godina! - rekao je Aleksandar veselo.Rukovali su se. - Ti si zaboravio na starog brata?
Trevor je bio suzdrzan. -Nikako. Nego imam previse obaveza u poslednje vreme. -odgovorio je ozbiljno, bez osmeha.
-Ozbiljan poslovni čovek kao i uvek. Ova mala bombonica me je zabavljala dok ti nisi došao. - rekao je pokazujuci na Andreu. Trevor je pogledao u njenom pravcu, spustila je glavu postidjeno. Aleksandar je nastavio. - Nisam znao da ovde kriješ ovakvog slatkiša. - ovaj put je prisao Andrei i zagrlio je jednom rukom. U tom trenutku se u Trevoru javio bes. - Imate dozvolu da se družite, ali drži prste sebi, ona je još dete!
Aleksandar je pogledao Andreu. - Slatkišu, da li je Trevor ozbiljan? Ti svakako više nisi dete, to svako vidi.
-Izgleda da jesam, ali po Trevoru samo. -rekla je i pogledala Trevora u oči.
- Da li imam dozvolu da izvedem ovo detence u parkić?- upitao je Trevora neozbiljno.
-On se ništa ne pita! Hajdemo! - rekla je Andrea.
-Čekaj malecka! -rekao je Trevor, zastala je, ali mu je i dalje bila okrenuta ledjima. - Da li želite da Vam donesem kantice i lopatice za pesak iz Davidove sobe? U parkiću sigurno negde ima pesak, biće Vam potrebno! -stomak ga je zaboleo od smeha.
Besno je istrčala iz kuće i povukla Aleksandra sa sobom.
***
-Polako.. - rekla je Andrea otvarajuci vrata od kuće tiho. Aleksandar se kikotao pored nje, stavila mu je ruku na usta i tiho rekla. - Tiše, neko bi mogao da nas čuje!
-Zašto ućutkuješ dečka? - sledila se od straha kada je čula dobro poznati glas.
Okrenula se ka njemu. - Da ne bi probudili nekoga, mislila sam da svi spavaju. - odgovorila je.
-Zar se u 3h ujutru dolazi kuci? Kakvo je to ponašanje ? - upitao je, prekrstivši ruke na grudima.
-Mislim da je bolje da ja odem. - rekao je Aleksandar.
Trevor ga je besno prostrelio pogledom. - Nije bolje. Sačekaj! -onda je opet pogledao Andreu. - Idi gore da spavas. Razgovaraćemo ujutru.- naredio je. Potrčala je uz stepenice i nestala.
-Nadam se da imaš ozbiljne namere. - pogledao ga je Trevor.
- Jeste da mala nije nevina, ali to me ne dotiče. Svidja mi se i zaista imam ozbiljne namere.-udario ga je po ramenu.
Trevor je raširio oči od zaprepašćenja. -Šta si rekao? - prišao je i uhvatio ga za krajeve kosulje.
-Da brate! Nisi znao?
- Ne dozvoljavam ti da tako pričaš o njoj! - udario ga je jako pesnicom, Aleksandar je pao na parket.
- Šta nije u redu sa tobom? - urlao je Aleksandar, brzo je ustao i nabio mu se u lice. - Zašto bi me dovela kući u 3h ujutru i još mi napomenula da budem tih? - upitao je ironično, mrdajuci glavom čudno - Želela je da ovde uradimo sve opet, ali ti si nas prekinuo! Nadala se da niko nije budan! Ne budi naivan! Ne vidim razlog zašto bih te lagao ?!
Trevor ga je gledao slomljeno.
"Megan, Megan... Ako je ovo bio jedini način da joj uzvratim za onu veliku uslugu, lagajući ovako, ja imam sreće." - pomislio je Aleksandar.
- E da.. - zastao je. - Čuo sam se sa Megan. Slomljena je zbog svega onoga što se desilo izmedju vas. Mogao si je nazvati i rešiti te nesuglasice. Ona je dobra devojka.
Trevor ga je pogledao šokirano i upitao. - Ti nju poznaješ? Ona dobra?
- Nije ni bitno kako se znamo ali da, ona brate! Zaista joj se svidjaš, ona je dobra devojka.
Trevor je klimnuo glavom. - Shvatam.
- I još nešto... Voleo bih da ne kažeš Andrei da sam ti ovo ispričao. Zagrejao sam se za nju i ne bih želeo da je izgubim.
Trevora je stisla jaka bol u prsima. - Ne brini - rekao je očajno.
-Hvala brate. Vidimo se. - izašao je.
Trevor je stajao k'o zombi ispred stepenica. "Ovaj svet je i nju uspeo da iskvari. Zašto ona Bože? Zašto?" , razmišljao je očajno. Ušao je u dnevnu sobu i sipao sebi viski. Sedeo je i razmišljao, kada je video da je napolju svanulo,ustao je i popeo se gore u svoju sobu. Bacio se na krevet, nije ni znao da je toliko umoran. U sledećem trenutku je zaspao, a suza mu se slila niz desni obraz.
***
Dani su prolazili kao vozovi. Trevor nije ni pogledao Andreu nakon one noci. Koliko god se trudila da bude u njegovoj blizini, on ju je vešto izbegavao. To ju je bolelo. Provodila je najviše vremena sa Davidom, koji se napokon navikao da će Trevor da ode. S' vremena na vreme je dolazio Aleksandar po nju, zavolela ga je kao prijatelja i sve mu je pričala. Kada bi slucajno sreli Trevora, pozdravio bi se sa Aleksandrom, nju igorisajući. Nije znala šta se desava sa njim, ali nije želela da ode u Dubai, a da imaju takav odnos, zato je odlučila da ga potraži kasnije kuci.
-Bilo je predivno sa tobom, kao i uvek slatkišu - rekao je Aleksandar, zagrlivši je.
-Takođe Aleks. Hoćeš da me odbaciš do kuće? - upitala ga je slatko.
-Samo ako mi obećaš da ćemo se videti i prekosutra slatkišu?!
-Obećavam. Hajdemo sad. - krenuli su .
***
Ušla je u kucu.
-Rubi! - dozivala ju je, gledajući levo desno. Ali Rubi nigde nije bilo. "Verovatno je otišla u kupovinu." Uputila se ka svojoj sobi, stala je ispred svojih vrata, a onda se okrenula i pogledala ka njegovim vratima. Krenula je da stisne bravu, ali se predomislila, naslonila se na njegova vrata ledjima i zažmurila. Sabrala se i odlučila da pokuca.
- Ko je? - čula je njegov oštar glas.
Otvorila je brzo vrata. Pogledi su im se sreli... Kada je videla da je samo u pantalonama, zacrvenela se.
- Izvini. - rekla je postidjeno i krenula da izađe iz sobe.
- Šta želiš? - upitao je jedva cujno.
"Ovo nije bila dobra ideja.", pomislila je. I dalje mu je stajala okrenuta leđima.
- Andrea? - nastavio je - Poslednji put te pitam šta želiš?!
U tom se trenutku okrenula i pogledala ga. "Bože kako dobro izgleda.", stresla se.
- Zašto me izbegavaš? - upitala ga je.
Gledao ju je nekoliko trenutaka. - Šta ti misliš?
Gledala ga je najlepšim pogledom. "Ponaša se i izgleda k'o neko nevinašce, dokle će da glumi?", razmišljao je.
- Je l' sam nešto pogrešno uradila? - krenula je da mu prilazi.
Samo je ukočeno stajao i posmatrao je. Približila mu se i uhvatila mu ruku, prinela je na svoj obraz. Krv mu je proključala.
- Tre, šta nije u redu? - gledala ga je zaljubljeno.
"Izgleda da ovaj put želi mene da uhvati u zamku, ali ne smem to dozvoliti." - nije odmah izvukao ruku, želeo je da uživa još koju sekundu u njenom dodiru. Zažmurio je. "Bože!" - u tom je trenutku besno izvukao ruku. Andrea je ostala ukopana u mestu.
- Ne razumem šta želiš od mene Andrea? - upitao je iznervirano.
- Zašto me izbegavaš? - upitala je opet tužno.
- Ne družim se sa decom - okrenuo se ka prozoru i naslonio ruke na njega.
Zabolelo ju je to. "Zašto se ovako ponaša prema meni?", pitala se.
- Do juče si se družio. - rekla je sabrano, iako je zelela da pukne od gneva koji se sakupljao u njoj.
Okrenuo se ka njoj i prostrelio je ledenim pogledom.
- Slušaj Andrea...
- Ni tako me nisi zvao. - prekinula ga je.
- Zbližili smo se zato što je tebi bilo teško. Znaš i sama da pre toga nikada nismo bili nešto preterano bliski. Kao što sam već rekao ne družim se sa decom.
Gledala ga je slomljeno. "Kako uspeva toliko da glumi da je nevinašce i da je potresaju moji odgovori?" - pomislio je.
- Sada te molim da izađeš iz sobe. Očekujem već nekoga. - rekao je, pokazujući na vrata.
- I nisi mi bio neka podrška! Ti si najgora vrsta muškaraca... Tako si pun sebe. Mrzim te! - znala je i sama kolika je to bila laž.
Prišao joj je i uhvatio je za ruku. - Misliš da ja tebe ne mrzim? Vidim da nemaš lepo mišljenje o meni i baš mi je drago zbog toga, zato što nemam ni ja o tebi! Ti si jedna mala namiguša! - protresao ju je jako.
Krenula je da plače. - Trevore, to me boli! Pusti me!
Opet ju je protresao. - Kada odem odavde, bolje ti je da David i ti ostanete samo prijatelji! Ne želim da pokušavaš ništa više sa njim. Svet je pun muškaraca, mog brata zaobiđi kako znaš i umeš, ne interesuje me! Da li je to jasno? - nabio joj se u lice besno - Da li je?
- Jeste.
U tom ju je trenutku pustio, pala je na tepih, tresla se.
Kada je shvatio šta se desilo, srce ga je zabolelo kada je video u kojem je stanju. Imao je ogromnu zelju da joj priđe, da je uteši. Krenuo je ka njoj, ali je u tom trenutku ušla Megan u sobu. Zahvaljivao je Bogu na tome.
- Dragi... - zinula je - Šta se dešava ovde?
Andrea je ustala. Pogledala je ka njima i ponosno podigla glavu. Krenula je nešto da kaže, ali se predomislila i užurbanim koracima napustila sobu.
***
Ležala je u svojoj sobi na krevetu i slušala muziku. Proslo je već dve godine otkad je Trevor otišao. Dolazio je vikendom kući zbog Davida, ali kada je bio tu, trudila se da nikada ne bude kući, vešto ga je izbegavala. Noćila je kod drugarice ta dva dana. Sam Bog zna koliko joj je nedostajao i koliko je želela da ga vidi, ali bila je previše ponosna. Sećala se odlično njihovog poslednjeg incidenta. U poslednje dve godine se dosta zbližila sa Aleksandrom. On je njoj jasno stavio do znanja da želi nešto više i što je vreme više prolazilo, razmišljala je da mu da šansu, veoma dugo je pored nje, nema šta da izgubi.
Sa druge strane, Trevor je razmišljao "Zašto svaki put kada se vratim kući želim da je vidim barem na kratko? Kako li izgleda sada posle ovih pet godina?" Zazvonio mu je telefon.
- Halo?
- Tre, David je. Otac... Preminuo je..
U poslednjih godinu dana njegov otac je bio mnogo bolestan, samo su očekivali trenutak kada će izdahnuti.
- Očekujemo te ovde. - rekao je David i prekinuo.