Ovo je neobavezno. Preskočite ako želite.
———————————————
Vidio sam je. Napokon. Nakon dugih mjesec dana. Ma šta dugih, predugih. Nedostajala mi je. I njen miris, i njen izgled, njene predivne smeđe oči. Sve na njoj mi je nedostajalo.Očekivao sam da će se, kad joj to kažem, u njenim očima pojaviti ona iskra, koju je imala i prije. Kad ju poljubim. Ili kad se gledamo u oči. Ili kad ju zagrlim i ne puštam. Ili kad osjeti moje ruke oko svog struka. Nadao sam se da će ju imati. Da će me zagrliti. A nije. Ni jedno od tog...
Toliko sam mislio o njoj da sam zaboravio činjenicu da me Brick i dalje grize.
"Hej, hej Brick, to sam ja. Nemoj mene gristi bleso mali." Podragao sam ga po glavi i prestao me je gristi. Ja sam ga odgojio i dresirao za ovo. Neće mene gristi.
U jednom trenu se okrenuo prema vratima pa pogledao u mene. Znao sam da mu je naredila da se vrati kad me izgrize.
"Idi mali, idi. Ionako imaš GPS u ogrlici. Idi, požuri, stigni ih." Istog trena se okrenuo i pošao ka izlazu. Neka im je sa srećom.
Ja ću ionako znati što i s kim radi u kojem trenutku. Bit ću tu.
———————————————
Pa evo, odlučila sam da vam postavim ovo malo poglavlje, ako se tako može nazvati jer sam dosta kasnila i jer ste čekali više nego obično.
Ovo je moguće najvažniji detalj u priči. Ne moguće, nego je. U mom planu za nastavak priče Zac više nije. Mislim, pojavit će se on kasnije, vjerovatno negdje oko 35-40 nastavka. Kao što ste mogli pročitati, pratit će je. Sve je on već smislio hah. Frik hah.
Onaj spoiler iz prošlog djela, kao štp vidite, nema veze sa ovim nego sa idućim nastavkom.
Pa eto, nemam što više pričati xd
Volim vas, Zellyiji♡
