Plakala sam kao kišna godina. Suze sam neprestano lila. Ne znam odakle su više izlazile. Kao da sam imala zalihe suza kao deva vode. Možda zato što mi je trebalo ovo. Možda sam se trebala samo dobro isplakati.
Sjedila sam na podu i počela sam razmišljati. O Aaronu. O mami i tati. O Zacu...
Nešto sam se zamislila i došla sam do one noći. One noći zbog koje sam sad tu.
FLASHBACK
"Kelly, hej, tvoj red da častiš rundu."
Izvadila sam novčanik iz torbice i platila rundu. Uzela sam Jeger. To je piće koje mi najviše godi.
Jeger je bio tek početak. U idućih par runda sam popila još dva Jegera, votku, juice votku, Red Bull, jedno i pol pivo i tri bambusa. Čak ni nakon toliko pića mi nije bilo loše. Ostali bi popadali na pod nakon ovolikog alkohola, ali ja sam ga jednostavno dobro podnosila.
Krenula sam do wc-a, jer nakon ovolikog pića ne znam kako se već nisam upišala. Ostavila sam torbicu na umivaoniku i ušla u kabinu. Čula sam kako netko ulazi u WC. Mislila sam da je neka cura, jer, ovo je ženski WC. Možda? Nisam sigurna baš.
Izašla sam iz kabine i vidjela nekog kako uzima moju torbicu. Izula sam svoje štikle i gađala tog nekog. Bilo bi zanimljivo da sam ga pogodila. Zamislite, potpeticom u glavu. Um mi se nasmijao.
Potrčala sam za tom osobom koja mi je uzela torbicu. Probijala sam se kroz gužvu u klubu. Probila sam se kroz neka dva dečka i u tren oka sam se našla u sredini neke muške grupice. Dečki su dovikivali Op, op mala!, Hajde mala, zavrti tim ljepim bokovima!, i slično. Zavrtila sam svoje bokove i jedan od njih je stao iza mene, uhvatio me oko struka i tako smo plesali. I zaboravila sam na svoju torbicu. Ma tko ju šiša. Novčanik je ionako prazan. Baš čudno (sarkazam).
Plesala sam dugo sa tim dečkom kojemu ne znam ni ime. Okrenula sam se prema njemu.
"Vjerujem da se ne poznamo." derala sam mu se na uho jer se od glasnih pjesama nismo mogli drugačije čuti
"Michael." odgovorio mi je također na uho
"Kelly."
"Pa Kelly, što kažeš da malo izađemo van?"
"Hajdemo."
Uhvatio me za ruku i krenuli smo prema izlazu. Kad smo došli van, naslonio me je na zid kluba i zažvalio. Inače ne bih ovo dopustila, ali hej! Petak je, a ionako nemam dečka. Vrijeme je za malo zabave.
Napravio mi je ljubavni ugriz na vratu.
Ljubili smo se dugo dok on najednom nije prestao. Vodio me nekamo. Došli smo do raskrižja. Otišli smo na zebru, za svaki slučaj. Bili smo na pola ceste kad je neki crni auto brzo jurio prema nama. Mi ga nismo skužili, a on nije uspio zakočiti na vrijeme. Našla sam se pod autom.
Auto je počeo gorjeti, a ja sam i dalje bila ispod njega. Nisam se mogla pomaći, jer je težina zadnjeg dijela auta bila na meni.
Vidjela sam Michaela kako trči natrag u klub. Mislila sam da me napustio. No najednom, svi izlaze iz kluba i dolaze do mene i auta. Svi dečki iz kluba su se okupili oko auta i pokušali ga podići, dok me je jedan držao za ruku i govorio kako će sve biti u redu. Malo-po malo, dečki su podignuli auto dovoljno da me izvuku ispod auta.
Osjećala sam jake bolove. Auto je bio u plamenu pa sam znala da imam opekotine na tijelu. Opekotine, što znači ožiljke.
Vozili smo se prema bolnici. Vozio je Michael, a samnom, na zadnjem sjedištu, je bio meni nepoznat dečko.
Taj, koji je cijelo vrijeme bio kraj mene, mi je uhvatio ruku i šapnuo ma uho.
"Ovo je trenutak koji sam čekao. Našao sam osobu s kojom bih se rado povezao."
Ništa mi nije bilo jasno, no bolovi su nestali. Opekotine na mojim rukama su nestale. Što se događa? Gdje nestaju moje opekline? Moji bolovi?
Michael je zaustavio auto. Zar on sudjeluje u ovome? Ništa ne mogu povezati s ničim. Jako zanimljivo.
Izašla sam iz auta i ponašala se kao da se ništa nije dogodilo. Michael je ostao sa mnom a taj netko je odvezao auto.
Putem kući se ništa nisam usudila pitati Michaela. Ni sama ne znam zašto.
Ujutro sam se probudila i umislila si da je to sve bio san. Pa nemoguće je da mi rane samo tako nestanu. Je, zar ne?
"Okej, Kelly, sve je to bio samo san." smirivala sam sama sebe. Uzela sam neke tablete i smirila se. Nikom nisam rekla o toj noći. Nitko mi ne bi ni vjerovao.
SADAŠNJOST
Trebala sam umrijeti te noći. Nisu me dečki iz kluba trebali izvući. Nije me onaj dečko trebao onako spasiti. Ne trebam biti tu. Ne želim da Zac umre...
Opet sam mislila o onoj noći. Zar je ono bio Zac? Ne, ne, nemoguće. Ili moguće?!
Ako je on spasio mene, možda mogu i ja njega?
"Ovo je trenutak koji sam čekao. Našao sam osobu s kojom bi se rado povezao."
Ako je to bio on, pa mi smo povezani. Imam moć povezanosti?! Ali, ne znam ja koristiti tu moć. Kako da ga izliječim.
Ušla sam u njegovu sobu i uhvatila ga za ruku. Zaklopila sam oči i udubila se u riječi koje ću reći. Možda rima upali?
"Boli razarajuća, nestani. Od smrti njega spasi."
Ništa se ne događa.
"Boli razarajuća, nestani. Od smrti njega spasi." Ponovila sam. Opet ništa. Zaplakala sam. U glavi sam stalno ponavljala jedno te iste riječi.
Suza mi je pala na naše sklopljene ruke.
"Molim te, Zac, ne napuštaj me..." rekla sam kroz plač.
Zac je otvorio oči. Pogledao me i poljubio moju ruku koja je bila u njegovoj.
"Sjetila si se. Uspijela si." rekao je i nasmješio mi se.
Hejhej^^ znam da je jakojaako kasno i da svi vi sad spavate, ali ja imam potrebu stavit vam nastavak sad :D nemogu zaspat i eto xd
Ako vam se svidi ostavite vote+komentar misljenja ;)
Ly<33
