Na ovo pitanje mi se koža naježila. Prošli su me trnci.
'Sjećaš li me se?'
Ne znam koji bi moj odgovor trebao biti. Sjećam li ga se? Razmišljam, ali ni ne poznam ga, kamoli da ga se sjećam. Moj odgovor je ne.
"Zac, žao mi je, ali neznam tko si ti. Nemogu te se sjećati. A ni neznam odakle bih te se sjećala. Oprosti."
"Jebemti!" zadere se, ali ne preglasno. Ustane se sa kreveta i nogom udari stolicu na kojoj je sjedio Aaron. Odletjela je u zid, a on ju je i dalje šutao.
"Hej, Zac, smiri se!" kažem tiho pa.me ne čuje. "Zac!" okrene se prema meni "Čemu to šutanje stolice?" samo me pogleda i udari šakom od zid. Krv mu počne curiti. Pogledao si je ruku i izletio iz sobe. Zalupio je vratima toliko da se čulo i u Bangladešu. Što se upravo dogodilo?
Ništa mi nije jasno. 'Sjećaš li me se?'. Pitanje mi nema nikakvog smisla. Nikad se nismo sreli. Ili jesmo?
Zac's P.O.V
Izletio sam iz sobe i otišao do glavne sobe. Oprao sam krv sa ruke i dezinficirao je sa rakijom. Usput sam i potegao koji gut. No ni to me nije smirilo. Ali znam šta hoće. Moja vreća za udaranje. Uzeo sam rukavice, bocu vode i presvukao se te otišao u dvoranu u toj zgradi. Bila je jako velika, veća čak i od glavne sobe. Bila je otprilike kao poligon. Poligon na kojem sam ponovno sreo Kelly. Moju Kelly.
Stavio sam rukavce i postavio si vreću za udaranje. Glavom su mi prolazile svakakve misli. Na vreći sam iskaljivao svoj bjes jer me se ne sjeća. A još to nije bilo tako davno. Udarao sam vreću svom snagom. Bjes je polako nestajao. Još je on, tu u meni, ali je sad negdje zakopan. Daleko ispod kože.
"Hej, bro, vreća će otpasti ako tako nastaviš." rekao mi je Nick i dolazio je do mene "Bro, šta je sad napravila? Hoćemo se ići iskaljivati na Aaronu? Njoj pred očima?" namignuo mi je. To ne dolazi u obzir. Previše joj znači da joj tako nešto učinim. A otkad sam ja to tako osjećajan?
Prestao sam udarati vreću i otišao sam sjesti na klupu. Nick je sjeo kraj mene. "Nick, pusti ga kući." zbunjeno me pogledao
"Molim?!" pitao me još začuđenije.
"Rekao sam da ga pustiš kući. Odmah sad!"
"Ali Jack, za..."
"Nema ali. Puštaj ga kući." prekinuo sam ga
Izašao je iz dvorane, a ja sam razmišljao što ću sa Kelly. Da pustim i nju? Ili ne? Više neznam što činiti. Želim ju pustiti kući, ali isto tako, želim je za sebe. Samo za sebe. Ne želim da je itko ikada dirne. Želim joj biti prvi i zadnji. Želim da me želim koliko i ja nju. Želim...
Nakon udaranja vreće, istuširam se i donesem odluku što s njom. Prije toga odem provjeriti je li Aaron otišao. Uđem u sobu no njega nema. Samo vidim krv na podu. Bijesno odjurim do glavne.
"Nick, gdje je Aaron?"
"Pa pustio sam ga kući."
"A zašto je onda krv tamo na podu?"
"Zaslužio je batina. Ali ne brini. Nisam ga jako." Priđem mu i unesem mu se u facu
"Rekao sam ti da ga pustiš kući. Bez ikakvih dodataka."
"Sory bro." Pustim ga i odem do Kelly jer nemam živaca i za njega još
Uđem u njenu sobu i vidim je kako leži okrenuta zidu.
"Kelly, ideš kući." Odmah se ustala sa kreveta i pogledala me u oči
"Ti to ozbiljno?!"
"Kelly, odlazi odavde dok se nisam predomislio."
