ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

62 deo

KATARINA

Cim je njegova verenica izasla, prisla sam mu. Nisam izdrzala i zaplakala sam. Stidim se sama sebe pred nnjim. Ja sam bila tu za njega dok je patio za Dunjom, ja sam delom kriva za ono sto se desilo. Ja sam ga tesila, navodno bila prijatelj.

Kristijan: "Zasto mi nisi rekla?" pitao je hladno.

Katarina: "Nisam mogla Kristijane, ti bi otisao od mene. I u pravu si, ja sam previse losa osoba. Nisi zasluzio sve to sto sam ti uradila." obrisala sam suze koje su nastavile liti niz lice i dodala "Da mogu, dala bih zivot da se ona vrati. Stvarno se kajem zbog svega." Kristijan je skrenuo pogled

Kristijan: "Od cega si bolesna?" ignoristao je sve ono sto sam ja rekla. Kako on moze da zna za ovo? Nemoguce je da mu je ona devojka rekla. Ja sam toliki baksuz, za moju bolest zna samo Damjan i ja dodjem i kazem nekoj devojci za nju i onda ona postane Kristijanova devojka.

Katarina: "Otkud ti to?" pitam drhtavim glasom.

Kristijan: "Zasto mi nisi rekla da si bolesna?" uzdahnula sam i rekla "Ne zasluzujem te." slegao je ramenima.

Katarina: "Stvarno te ne zasluzujem. Ja da sam na tvom mestu, oterala bih sebe dodjavola. Isterala bih sebe iz kuce, da sam na tvom mestu. Ti mene pitas za moju bolest, jer si verovatno tek sada saznao." kazem uplakana.

Kristijan: "Sokirao sam se. Besan sam na tebe, ali mnogo vise razocaran u tebe jer mi nisi rekla za bolest."

Katarina: "Nisam mogla.." prekine me rekavsi "Kada si saznala?" trebalo mi je par sekundi da sakupim snage da mu odgovorim "Pre cetiri meseca."

Kristijan: "Ti si majka mog deteta, kako nisi osetila potrebu da mi to dodjavola kazes?!" vikao je.

Katarina: "Oprosti mi za sve, molim te." rekla sam tiho.

Kristijan: "Jos uvek cekam odgovor, koja je bolest u pitanju?" Ignorisao me je ponovo, a meni bi previse znacilo da cujem da mi je oprostio. Znam da mu nije lako, i treba da me mrzi. Ali umirem, volels bih da odem znajuci da mi je oprostio.

Katarina: "Tumor na mozgu." Pogledao me je sokirano.

Kristijan: "To je tako ozbiljno!/Tisi to krila od mene."

Katarina: "Hoces li ga cuvati?"

Kristijan: "Ne lupaj gluposti!" naglasio je i dodao "Neces umreti."

Katarina: "Valentina je srecnica." rekla sam iskreno. Ucinila sam mu jako losu stvar i on mene ne napada, nije ljut na mene zbog toga ljut je jer mu nisam rekla za bolest. I dalje covek prema meni, posle svega.

Kristijan: "Ma da.." Bio je ironican.

Katarina: "Nemoj biti nepravedan prema sebi."

Kristijan: "Imam veliki teret na ledjima, ona je bolesna. Kakva sreca?" Spremala sam se odgovoriti mu kada je Nenad uleteo u kucu.

Nenad: "Valentina je pala sa konja, odvoze je u bolnicu!"