ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

36 deo

KRISTIJAN

Kristijan: "Znam." rekao sam kratko te dodao "Mi nismo jedno za drugo. Ne razumemo se medjusobno i ne postujemo. Bolje je da ovo prekineno pre nego sto jos vise povredimo jedno drugo." Nadao sam se u sebi da ce reci nesto, da se nece sloziti. Moj jezik je bio brzi od pameti, ali me je u redila. Ja da sam zeleo da varam Katarinu i da sam covek kakvim me smatra, ne bih cekao nju. Bio sam joj veran sve ove godine, da sam to zeleo uradio bih to mnogo pre. Ne bih cekao da ona udje u moj zivot.

Valentina: "U pravu si." Rekla je jednostavno i usla. Nisam zeleo da je jurim, sam sam to trazio.

-

Sledeceg jutra

Zaspao sam na fotelji proslu noc. Katarina i Pavle su spavali na krevetu. Ustajem i protezem se. Ukocio sam se na fotelji. Vidim da je Valentina ostavila svoj karmin na stolu. Nisam ga zeleo skloniti. Svakao je i sama Katarina donekle shvatila da je neko usao u moj zivot. Uzimam druge stvari i odlazim se istusirati.

KATARINA

Budi me zvuk vode, verovatno se Kristijan tusira. Pavle je spavao pored mene, bio je otkriven pa sam ga pokrila. Poljubila sam ga u obraz i ustala. Ubrzo je voda prestala da se cuje. Spremala sam Pavlove stvari kada sam spazila karmin. Uzela sam ga u ruke i usla u kupatilo. Kristijan je bio bez majice, nije ni cuo da sam otvorila vrata. Zagrlila sam ga sa ledja dok sam u ruci drzala karmin. Znam da nije srecan dok ga grlim, ali je jace od mene. On je uvek razumeo tu moju ljubav prema njemu i nije bio ostar prema meni.

Kristijan: "Katarina.." Kaze te se oslobi iz mog zagrljaja.

Katarina: "Volela bih da se vreme vrati par godina unazad." Kristijan me je pogledao.

Kristijan: "Koje vreme?" pita nezainteresovano.

Katarina: "Ono kada si bio srecab pored mene i Pavla, cak smo zeleli jos jedno dete." Kristijan je uzdahnuo i prevrnuo ocima.

Kristijan: "Znas i sama da nije bilo bas tako." Kaze jednostavno i uzme cetkicu za zube.

Katarina: "Znam, ali.." prekinuo me je.

Kristijan: "Bili smo srecni samo uz Pavla." rekao je te krenuo prati zube.

Katarina: "Ali zeleo si jos jedno dete sa mnom.."

Kristijan: "Da, zeleo sam. Zasto se vracamo u proslost?"

Katarina: "Zato sto.."

Kristijan: "Nikada te nisam voleo i nikada necu. Da, zeleo sam jos jedno dete sa tobom jer sam bio presrecan uz Pavla. Bili smo vencani, zasto ne bi bilo jos jedno dete tu." bio je nezainteresovan dok je prixao.

Katarina: "Brzo sam odustao od te odluke i pre nego sto sam saznala da ne mogu imati vise dece." Nakon sto sam ovo rekla, tek me je onda pogledao. Zeleli smo jos jedno dete, medjutim brzo je odustao od te odluke. Ja sam, bez njegovog znanja otisla na razgovor sa doktorom ali sam tamo saznala da ne mogu imati vise dece, da bi bilo rizicno po mene da rodim. Bila sam tuzna taj dan i sve rekla Kristijanu, bio je ljut sto sam isla na razgovor ne pitajuci njega. Svakako sam znala da ne bi spavao sa mnom, da bi smo isli na vantelesnu oplodnju. Ja sam zelela i to drugo dete, iako se on brzo pokajao. Bio je ljut na mene a isto tako i tuzan jer mu je bilo tesko zbog toga, uvek me je razumeo pa i u toj situaciji. Brzo sam to prebolela, barem sam imala Pavla. Neke zene nazalost nemaju ni po jedno dete a zele ih jako.

Kristijan: "Ovaj razgovor je nepotreban, ali zaista. Ako ovo radis jer cemo se razvesti, cinis preveliku gresku. Odlucan sam. Bez obzira na sve, ne izlazim iz tvog zivota. Nas ce Pavle uvek povezivati. Ne mozes me ubediti u suprotno vracajuci stare dane unazad." slegnuo je ramenima te dodao "Nikada za ovih pet godina te nisam pogledao drugacije, osim kao prijatelja." Otvorila sam saku i pokazala sta mi je u ruci

Katarina: "Ona je bila ovde?" Kristijan se obrisao i obukao majicu.

Kristijan: "Video sam to na stolu, nisam zeleo da sklonim." samo je to rekao i zeleo proci, no ja se nisam zelela pomeriti.

Katarina: "Samo to kazes?"

Kristijan: "Ne ocekuj da ti se pravdam za nju." rekao je kratko te me pomerio u stranu. Otvorio je vrata kupatila i pre nego sto je izasao, rekao je "Zavrsena je to prica sa njom, zasluzujes da znas barem to."