ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

56 deo

VALENTINA

Kristijan i ne verujemo sta vidimo, Tijana i Nenad macka i mis se spojili. Nismo zeleli da ih ometamo, uhvatili smo se za ruku i uputili mojoj juci. Tijana zna put do kuce, to je najvaznije.

Valentina: "U soku sam.." kazem iznenadjeno.

Kristijan: "Ja bas i nisam. Ocekivao sam nesto ovako, donekle."

Valentina: "Htela sam da ti kazem jos jednom, slobodno idi veceras." Dusa me zaboli kada shvatim da on jos uvek ne zna da njegova zena boluje od onako teske bolesti.

Kristijan: "Ne znam. Isao bih jer ih postujem, nikada me nisu uvredili ili nesto slicno." napravi pauzu te doda "Ali zbog tvojih, nisam siguran." Znam da moji ne bi pravili problem, sigurna sam da ne bi. Majka cak i zna da je Katarina bolesna, razumece i nece ga osuditi.

Valentina: "Vec sam ti rekla, ne brini zbog mojih." Zelim da mu kazem za Katarinu, treba da zna za to. Snatram da ne treba da cuje od mene. Shvatio je da sam se zamislila.

Kristijan: "O cemu razmisljas?"

Valentina: "Ona tebi treba nesto da kaze."

Kristijan: "Sta to?" zastali smo.

Valentina: "Nije na meni da ti to kazem. Idi veceras kod njenih, razovaraj sa njom. Ti to treba da znas."

Kristijan: "Ne radi mi to. O cemu se radi? Kazi mi." Odmahnem glavom, ne treba to od mene da sazna.

Valentina: "Nije na meni da ti to kazem, razumi me."

Kristijan: "Ici cu veceras, samo da bih razgovarao sa njom."

Valentina: "U redu." Nastavili smo da hodamo. Tijana i Nenad su nas dozivali, pa smo se okrenuli.

Kristijan: "Evo ih.." kaze sa osmehom. Cekali smo ih da nam se pridruze.

Valentina: "Hocemo li im reci da smo ih videli?" Pitam uzbudjeno.

Kristijan: "Cekacemo da sami kazu, ako se slazes.." Samo potrvdno klimnem glavom ne rekavsi nista jer su bili nedaleko od nas.

Tijana: "Jedva uzidjoh uz ivo brdo." Kaze zadihano. Oci su im sijale.

Nenad: "Imamo vam nesto reci."

Kristijan: "Jel?"

Tijana: "Kazi ti Nenade.."

Nenad: "Ne, reci ti." Domundjavaju se nesto, pola ih ni ne razumemo.

Valentina: "Recite vise." Kazem ozbiljno.

Nenad: "Zajedno smo." Kaze te se uhvate za ruku.

Kristijan: "Okej." Kaze smireno.

Tijana: "Samo to?" iskolaci oci te doda "Kazite bravo, doci cemo vam na svadbu."

Valentina: "Videli smo vas." Oboje se zacrvene.

Kristijan: "O da, svadbu cemo sledece godine."

Tijana: "Mozemo zajedno da je pravimo." Kristijan me uhbati za ruku, ako budem ziva drugarice moja. Samo se nasmejem.

Tijana: "Hocemo li da pozurimo malo? Tvoji nas cekaju na veceri." Kaze Valentina, Kristijan ppgleda na sat.

Kristijan: "Da, malo je kasno." Ubrzali smo i napokon uzisli. Stigli smo u moje dvoriste, Kristijan me je zagrlio i spremao se da predje u svoje dvroriste.

Nenad: "Gde ces?" Upita zbunjeni, dogovor je bio da veceramo kod mojih.

Kristijan: "Izvini se svojima u moje ime Valentina. Idem za Beograd, kod Katarinih."

Nenad: "Op, op.." Kristijan ga iskulira te predje u svoje dvoriste, ami nastavimo ka mojoj kuci.

Tijana: "Vampir si, sto ga zezas?"

Nenad: "Jakog zeta imaju.." prokomentarise ironicno. Znam da se zeza.

Valentina: "Ne diraj mi Kristijana kao svecu Nenade!" Kazem pokusavajuci da budem ozbiljna.

Nenad: "Cujes li ti to? Vice na mene.." Obrati se Tijani.

Tijana: "Izvini, vaznija mi je drugarica." Bacimo pet jedna drugoj pre nego sto udjemo u kucu.