ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

57 deo

KRISTIJAN

Cim sam usao u grad, otisao sam kupiti poklon za Pavla i Katarinine roditelje Liljanu i Dragana. Kupio sam im neki tipicni kucni sat i Pavku neke igracke. Njihova kuca je bila nedaleko od nase, Liljana bi cesto pricuvala Pavla i cesto bi isao kod njih. Izlazim iz auta i uzimam kese. Pavle cim je cuo auto, izasao je kao i Katarina i njeni. Spustio sam kese na travu i zagrlio Pavla.

Kristijan: "Jesi li me pozeleo?" Nismo dugo razdvojeni, ali sam navijao na njega. Drzim ga jednom rukom, a drugom kese. Cim se priblizim Katarini i njenima, pozdravim se i dam im sve kese. Svakako ce Pavle jos neko vreme biti ovde. Ulazimo u kucu i odmah sednemo u dnevnu sobu.

Ljiljana: "Kako ti je na selo? Tako nam je nesto rekla Katarin." Obrati mi se njena majka.

Kristijan: "Prija mi boravak tamo, ali zaista." Kazem iskreno.

Dragan: "Sta ces popiti?"

Kristijan: "Ne mogu nista, poprilicno je kasno. Nisam mogao stici pre."

Katarina: "Nema veze, bitno je da si dosao." Samo se nasmejem na ovo sto je rekla. Pavle me uzme za ruku i krene vuci da ustanem.

Pavle: "Tata, moram ti pokazati svoje radove." kaze nestrpljivo.

Ljiljana: "Stani duso, pokazeces tati. Ima vremena. Tek je dosao." Odjednom mu se probudila ta zelja za crtanjem, verovatno Katarina ima udela u tome. Ona je i studirala slikarstvo, drago mi je sto je to video od nje i sto je poceo da slika. Bolje je to nego da igra igrice na tabletu.

Pavle: "Hajde, tata.. Molim te." Stavim ga u krilo.

Kristijan: "Tek sam dosao, kasnije cu pogledati tvoje radove. U redu?" Samo potvrdno klimne glavom.

Dragan: "Katarina nam je usto rekla da planiras prodati firmu?" Samo pogledam u Katarinu, nisam ocekivao da im bas sve to isprica.

Kristijan: "Nista jos nije sigurno, mada je velika mogucnost da hocu." Stigne mi poruka od Valentine Znaj da cu biti uvek tu za tebe. Shvatim da bi trrebalo da im ispricam da sam ozbiljan sa njom.

Dragan: "Mnogo si se trudio za to. No, svakako je to tvoje pravo. Radi sta mislis da treba."

Kristijan: "Voleo bih da vam saopstim nesto. Pavle, jel nas mozes ostaviti malo nasamo?" Samo je klimnuo glavom, sisao sa mojih krila i izasao iz dnevne sobe.

Katarina: "O cemu se radi?"

Kristijan: "Vi ste porodica mog sina, postujemo se medjusobno i smatram da imate pravo da ovo znate."

Ljiljana: "Jel nesto lose u pitanju?" Valentina? Ona je nesto najbolje sto mi se desilo. Samo se nasmejem.

Kristijan: "Nije. Ne znam da li vam je Katarina rekla, ali ja imam nekoga u svom zivotu." Svo troje su sagnule glave pa sam dodao "Danas sam je zaprosio."

Katarina: "Drago mi je. Budi srecan, zasluzujes to." Znaci mi ukoliko me zaista podrzava. Vise nismo u braku, ali ona zna koliko sam patio posle Dunjine smrti. Zna kako mi je bilo, i napokon sam srecan sa nekom zenom.

Dragan: "To je tvoj zivot. Vise nisi u braku sa nasom cerkom, imas pravo da budes sa kim zelis." Samo sam se nasmejao, drago mi je da to prihvataju. Zeleo bih da porazgivaram nasamo sa Katarinom, o onome sto je Valentina rekla da mi Katarina treba nesto reci.

Pavle: "Tata, hoces li sada da vidis moje radove?" Kaze na vratima dnevne sobe. Ustanem i ridruzim mu se. Uzme me za ruku i povede u jednu sobu. Tu ima bas dosta naslikanuh radova. I Katarininih i njegovih. Pruza mi jedan svoj rad, naslikao ga je na listu sveske iz linija. Nije korostio tempere ili vodene boje vec iskljucivo bojice.

Kristijan: "Ko je to na slici?" Pokaze mi na najvecu figuru.

Pavle: "Ti." pokaze prstom na dve manje figure i kaze "Mama i Valentina" nasmejem se i na kaju pokaze na najmanju figuru, predpostavim da je to on.

Kristijan: "I to si ti?" Samo klimne glavom i pruzi mi list.

Pavle: "Ovo je za tebe?" Uzmem list, ali mi ga on opet uzme i onda vidim da nesto pise iza.

Kristijan: "Sta sada radis?"

Pavle: "Potpisujem se." Naskraba nesto te mi ponovo pruzi. Okrenem papir i vidim Katarinin rukopis. Ne bih nastavio citati jer sam shvatio da je to stranica dnevnika da nisam procitao Dunjino ime. Krenem citati Zao mi je sto sam te rastavila od nje. Znam da ovo nikada nece procitati, ali ja ne spavam nocima. Sanjam onaj dan kada aam pristala da saradjujem sa tvojim roditeljima da vas rastavim. Vise me nije ni zanimalo. Odmah sam krenuo ka Katarini i bacio joj papir u facu.

Ljiljana: "Sta radis to?"

Dragan: "Jel sve u redu?" Katarina uzima papir, zbunjena je. Verovatno je Pavle uzeo neki njen papir ili iscepao iz neke njene sveske.

Katarina: "Mogu da ti objasnim.."

Kristijan: "Ista si kao i oni." Uzmem Pavla u narucje i krenem izlaziti iz kuce. Moj sin nece ziveti sa takvom osobom. Katarina i njeni idu za mnom.

Katarina: "Molim te, ne uzimaj ga."

Zoran: "Ostavi ga Kristijane!" Povice njen otac, ni Bog sveti me nece spreciti da ga uzmem od nje a kamoli njen otac. Zelim staviti Pavla u auto, no Katarina mi ne dozvoljava da otvorim vrata.

Kristijan: "Skloni se od mene." bio sam besan, nista me nije zanimalo. Ni sto place, ni sto je majka mog deteta. Nista. Sada je ista kao moji rodirelji. Ne postoji za mene od ovog trenutka.

Katarina: "Preklinjem te.." Gobori kroz jecaj.

Kristijan: "Sklonu se bre visw!" izdrao sam se na nju i dodao "Takvi ljudi kao sto ste ti i moji roditelji ne trevaju da zive!" Nakon sto sam se izvikao na nju sklonila se. Stavio sam Pavla u auto, a onda seo napred. Krenuo sam izlaziti, nisam se obazirao sto trci za autom i vristi. Pavle nije ni svestan sta se desava. Namerno sam dao gas i ostavio je iza sebe. Neka place, plakao sam i ja zbog onoga sto je ona ucinila zajedno sa mojim roditeljima. Jedna velika rana je ponovo prokrvarila u mom srcu. Rana za koju sam se nadao da vise nece krvariti. Udarim rukom u volan. Suze su mi se nakupile u ocima. Koliko jos puta ja moram da prozivljavam istu bol? Zasto ne mogu da budem srecan, sta sam ja Bogu zgresio da me stavlja na ovoliko testova.