ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

UVOD

VALENTINA

Dok cekam u redu za razgovor za posao, razmisljam o tome koliko mi se zivot promenio u poslednjih godinu dana. Nakon sto sam zavrsila fakultet sa odlicnim ocenama, saznala sam da imam bolesno srce i da mi je potrebna transplatacija srca i to sto pre. Meseci su prosli, jos uvek nisu pronasli odgovarajuceg donora za mene. Iako su moja porodica i prijatelji uz mene iako mi svi oni pruzaju ogromnu podrsku ja sam pocela da gubim nadu, rekla sam sebi Prihvati Valentina da ces umreti i neka ti barem poslednji dani zivota budi srecni. I tako sam svojoj porodici saopstila da ne zelim vise da samo sedim kod kuce i cekam poziv da imaju srce za mene, zelim da uzivam u zivotu, koliko god da je to moguce. Ovo je treca firma u koju dolazim da se zaposlim i verujem da ni ovde necu dobiti posao. Ja razumem ljude, ne zele da im radi neko ko je bolestan ali opet ja i dalje zelim da radim. Zelim da sama sebi kazem kada primim platu Bravo Valentina, tvoj trud i mucenje od dvanaest sati ucenja svakog dana je znacilo nesto. Pored toga sto zelim da radim, volela bih da isprobam i dosta drugih stvari. Prosto zelim da umrem znajuci da sam ispunila sve svoje snove. Otisla sam do kupatila da se umijem jer sam se umorila od stojanja u redu. Pokvasila sam svoje lice i pogledala se u ogledalo. Bila sam umorna od svega i to se videlo, moje plave oci su bile umorne od svega. Nanela sam malo sminke da se ljudi ne uplase kada me vide i procesljala sam svoju smedju kosu te je ponovo zavezala u visok rep.

Valentina: "Sada barem na nesto licim."

Nasmejem se sama sebi u ogledalu, pokupim svoje stvari i vratim se na mesto. Bas kada sam se vratila, jedna devojka je izasla i rekla da sam sada ja na redu. Kada sam usla u kancelariju vlasnika firme, on je bio pored stakla okrenut ledjima. Strah me je, strah da ce mi opet reci da ne zele radnika koji je na samrti. Ne trazim mnogo, barem da radim nedelju dana, pa gde je ljudskost nestala? Zelim da ispunim sebi zelje, to je sve. Zakasljala sam se jer mi je bilo neprijatno da stojim ovde u mestu i on se tada okrenuo.

Kristijan: "Nisam cuo vrata." prisao je svojoj koznoj stolici i seo u nju, pokazao mi je rukom da sednem preko puta njega i ja sam tako uradila. On me je samo posmatrao i nista nije pricao, a ja sam se zagledala u uramljenu fotografiju njega i kovrdzavog decaka, bili su zagrljeni. Kada je shvatio gde gledam, nasmejao mi se i obratio.

Kristijan: "To je moj sin, ima tri godine."

Valentina: "Mnogo je sladak."

Kristijan: "Hvala" procistio je grlo pa nastavio "Kako se zoves?"

Valentina- "Valentina Kovacevic."

Rekla sam umorno. Ovde je jako vruce i zagusljivo, a ja ne podnosim prostorije u kojima nema dosta cistog vazduha.

Kristijan: "Zasto mislite da ste dobri za ovaj posao?"

Zapitala sam sama sebe u tom trenutku. Sokirao me je sa ovim pitanjem pa sam zamucala pokusavajuci da mu odgovorim.

Valentina: "Ne znam.. Prosto.."

Prekinuo me je.

Kristijan: "Imam bolje potanje za vas", pogledao me je na kratko pa nastavio " Da li vi volite ljude?"

Nasmejala sam se jer sam mislila da se sali za ovim pitanjem, njegov ozbiljan pogled me je uplasio pa je moj osmeh ubrzo nestao.

Valentina: "Naravno da ih volim. Zasto ne bih volela ljude?"

Presekao me je pogledom te odgovorio.

Kristijan: "E pa, ja ih ne volim."

Rekao je kratko a ja sam se zapitala sta se desava u njegovoj glavi.

Valentina: "Zasto?"

Iskreno me je zanimalo.

Kristijan: "Zato sto su ljudi odvratni, misle samo na sebe i zato sto smo najgora vrsta na svetu. Nismo zivotinjama ni do kolena."

Nasmejala sam se.

Valentina: "Zasto tako mislite?"

Pogledao me je na kratko pa nastavio gledati u sliku svog deteta.

Kristijan: "Zato sto su moja iskustva sa ljudima takva. Svi ljudi su isti, samo zele bogastvo i ne biraju sredstva da dodju do toga." nasmejao mi se cinicno pa nastavio "Evo i ti bi naprimer volela da sedis u ovoj stolici umesto mene, i da si bogata kao i ja. I ne bi birala sredstva da dodjes do ovoga kada bi ti to ja dozvolio."

Nasmejala sam mu se sarkasticno u facu.

Valentina: "Ne zelim ja vase bogastvo, ja zelim nesto sto mi vi ne mozete dati."

Rekla sam odlucno, a on me pogledao u oci zamisljeno.

Kristijan: "A to je?" Bio je ironican.

Sakupila sam snage ovo da izgovorim te mu odgovorila.

Valentina: "Vase zdravlje"

Cover by :  Vannsy_