ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

7 deo

KATARINA

Polako sam se uspravila i ustala sa kreveta. Uzela sam svoje stvari i krenula izlaziti iz sobe. Nedaleko od sobe u kojoj sam bila, videla sam Kristijana kako razgovara sa covekom. Nadam se da mu vec nije rekao, ubrzala sam korak i pridruzila sam im se.

Kristijan: "Ne razumem vas?"

Upitao je Kristijan doktora koji se uopste nije obradovao videvsi me. Trazila sam od njih da ne kazu Kristijanu da sam se onesvetila.

Doktor: "Vasa zena, onesvestila se."

Rekao je nesigurno. Ovo je bolnica mog oca, ja nisam takav covek da mu pretim otkazom, ja sam samo trazila privatnost. Nisam zelela da Kristijan zna.

Kristijan: "Sta ti je?" okrenuo se ka meni i bas kada sam se spremala odgovoriti mu, tacnije slagati ga, doktor me je preduhitrio.

Doktor: "Nakon sto je cula za nesrecu, bilo joj je lose."

Rekao je i prakticno pobegao ostavsi me sa vidno besnim Kristijanom.

Kristijan: "Gde si ti bila dok je nase dete samo setalo spratom koji se renovira?" bio je ostar, bez imalo osecaja. Ja nisam kriva zbog ove situacije, ja sam kriva jer on ne zna za moju bolest. Sa njegove strane sve izgleda drugacije.

Katarina: "Jel Pavle dobro?"

Nisam znala sta se dogodilo, Kristijan me je zatekao nespremnu. Spremao se odgovoriti mi kada su nam prisli Nenad i Pavle. Pavle me je zagrlio.

Pavle: "Mama, jel si dobro?"

Upitao me je gledajuci me u oci. Kleknula sam do njega i uhvatila ga za ramena pokusavajuci da uocim da li je dobro.

Katarina: "Jesam, ne brini."

Nenad: "Hocemo li?"

Obratio se Kristijanu koji ga je pogledao cudno, kao da ne zna na sta Nenad misli.

Kristijan: "O cemu pricas?"

Nenad: "Pa da nastavimo sastanak."

Kristijan ga samo presece pogledom.

Kristijan: "Ma kakav sastanak."

Odgovori nezainteresovano i pruzi ruku Pavlu koji ga odmah uhvati za istu. Stisnuo je dugme za lift.

Pavle: "Idemo na sladoled?"

Kristijan mu se nasmeje i stipne ga za obraz.

Kristijan: "Idemo."

Katarina: "Kristijane, razgovaracemo kasnije. Objasnicu ti."

Na kratko me je pogledao nezainteresovano i nastavio da ceka lift koji je ubrzo stigao te usao u njega zajedno sa Nenadom i Pavlom. Ja sam ostala jer sam zelela da razgovaram sa doktorom. Ako sam ga ljudski zamolila, ne vidim razlog zasto me nije ispostovao. Uputila sam se ka njegovoj kancelariji i usla bez kucanja.

Doktor: "Jel sve u redu?"

Upita kao da malo pre preda mnom nije, prakticno, rekao sve Kristijanu. On je pametan covek, ja ne zelim da nista shvati. Sada je ljut ali ako bi se sutra desilo nesto slicno sve bi povezao.

Katarina: "Jos pitate!" povikala sam.

Doktor: "Nisam mogao to da krijem. Vas muz je bitan covek."

Katarina: "Jel ovo bolnica mog muza?"

Upitala sam ga gledajuci ga u oci.

Doktor: "Vaseg oca je, ali je on njegov zet.."

Prekinula sam ga momentano jer ne zelim da ga vise slusam.

Katarina: "Sigurno."

Rekao sam ironicno i izasla napolje.

-

PAR SATI KASNIJE

KRISTIJAN

Nakon sto sam,uz pomoc Eme,  saznao za Valentinu adresu odmah sam se uputio tamo. Bilo mi je tesko naci mesto za parking jer je svuda zauzeto. Dugo sam se mucio sa tim i napokon izasao iz auta, zakljucao ga i usao u zgradu. Stisnuo sam dugme pored kojeg je pisalo Valentinino prezime i ubrzo mi je otvorila vrata.  Jela je jagode i bila sva musava. U ruci je drzala ciniju sa jagodama.

Valentina: "Gospodine Kristijane?"

Upita me zacudjeno a iza nje se pojavi beli pas. Odmah mi je prisao i ja sam ga poceo maziti.

Kristijan: "Ovo je Aris?"

Valentina: "Mhm" odgovorri odsutno.

Kristijan: "E pa, Aris i ja ti veceras necemo dozvoliti da zaspis."

Na njenom licu se pojavio blagi osmeh a onda se pomerila u stranu i pustila me da prodjem i udjem.

Valentina: "Samo pravo."

Rekla je jer su sa leve i desne strane stojala vrata nekih prostorija. Ja sam je poslusao i isao samo pravo. Usli smo u njenu dnevnu sobu i ona je pustila jagode. Onaj njen pas se nije odvajao od mene.

Valentina: "Aris" rekla je i on je odmah seo do nje.

Kristijan: "Ne smeta mi."

Valentina: "Jel ste vi stvarno dosli da me drzite budnu ili?"

Nasmejem se cinicno.

Kristijan: "Ne, dosao sam da ti ukradem Arisa." Kazem ironicno a ona se nasmeje. Pogledaao sam je u oci te nastavio "Zasto ti je toliko cudno sto sam dosao ovde? Pa doktor je rekao da ne smes da zaspis ovu noc." napravio sam kratku pauzu te nastavio "Ja sam dobar sef i dacu ti slobodan dan sutra. Da se naspavas."

Ponovo se nasmejela tr odgivorila.

Valentina: "Ne znam" slegnula je ramenima te nastavila "Moji prijatelji mi se ne javljaju a zelela sam da dodju ovde. Da ne bih zaspala. Na kraju sam shvatila da ostajem sa Arisom." napravila je kratku pauzu te dodala "Ali, vi ste dosli. Cudo nevidjeno. Nikada ne bih ni pomislila da bi moj sef, covek koga znam par dana uradio nesto ovako za mene."

Priblizio sam joj se te stavio svoju ruku na njenu.

Kristijan: "Ti si spasla zivit mom sinu, zar ja ne mogu da dodjem ovde i pricam sa tobom kako ne bi zaspala?"

Izvukla je svoju ruku i pofela se smejati.

Valentina: "Nije to nista. Inace, lep vam je sin."

Uzdahnuo sam.

Kristijan: "Ne persiraj mi." nasmejao sam se te dodao "Na tatu je."

Valentina: "Plav je, a ti si crn. Pre bi bilo da je na mamu."

Kaze te me spusti skroz na zemlju. Ovo mi nije trebalo.

Kristijan: "Eh, dobro" odlucio sam promeniti temu "Sta cemo da radimo?"

Valentina mi baci daljinski tv-a.

Valentina: "Pusti sta zelis."

Kaze kratko te sa Arisom ode u kuhinju. Stavljala mu je hranu  i ja sam saltao kanale i sve vreme gledao u nju. Nisam ni obracao paznju. Primetila je da je gledam.

Valentina: "Jel sve u redu?"

Nisam znao sta da kazem, pa sam lupio prvo sto mi je palo ns psmet.

Kristijan: "Nesto nece ovo."

Nasmejala se i prisla mi uzevsi mi daljinski. Aris je ostao da jede.

Valentina: "Usao si u erotske kanale, za to treba sifra." kaze kroz smeh.

Kristijan: "Boze svasta, nisam ni primetio."

Valetina: "Pa kada gledas u mene."