ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

29 deo

KRISTIJAN

Vece je palo. Dok vezem sebi kravatu, gledam u nebo i razmisljam o svom zivotu. Sve se promenilo od kada sam upoznao Valentinu. Jedino sto me brine je kako ce Pavle odreagovati, ja Katarini nisam nista duzan objasnjavati ali hocu. Dugo smo ziveli zajedno, sve cu joj reci kada se vratimo. Zasluzuje da zna zasto se zelim razvesti. Mrak je vec pao, ne znam hocu li stici da ispunim selju i Valentini. Danas joj je slava i voleo bih da ona stigne i tamo. Spremio sam svoje stvari jer, ako sve bude po planu, veceras se vracamo. Izlazim iz sobe i vidim Valentinu, do sada se sredjivala. Nosila je crvenu haljinu koju sam narucio za nju. Kosu je pustila, njene prirodne loknice su joj dosezale do polovine ledja. Prisla mi je i zagrlila me.

Valentina: "Mnogo mi se dopada haljine." Kaze mi gledajuci me u oci. Vidim joj radost u ocima i to me usrecuje. Moj jedan poziv je bio dovoljan da je usreci, ona se oseca kao da sam joj poklonio svet a ucinio sam tako malo.

Kristijan: "Jesi li spremna?" Pruzio sam joj ruku. Gledala me ne ucdno.

Valentina: "Plasis me.." odgovori uz smeh.

Kristijan: "Zar mi ne verujes?" uitam je, a ona izvije jednu obrvu gledajuci levo desno sa osmehom. Kao da razmislja, a znam da o tome nema ni potrebe da razmislja. Znam da mi veruje.

Valentina: "Neckam se.."

Kristijan: "Jel?" privucem je sebi u zagrljaj.

Valentina: "Videce nas neko.." iste sekunde se oslobi iz mog zagrljaja. Zasto joj je toliko vazno sta ce drugi reci? Ja to gledam sa te strane da to uopste nije vazno. Neki ce reci da je moja ljubavnica, pa? Neki vide mene i Katarinu zajedno i misle da smo najsrecniji par na svetu a mi smo daleko od toga. Radi se o tome da je bolje da pricaju o meni i spajaju me sa zenom koja se meni zaista dopada. Svakako ce Katarina biti zavrsena prica uskoro, a ja nikome nista necu objasnjavati.

Kristijan: "Zasto se toliko opterecujes oko toga?"

Valentina: "Molim te da me razumes. Ja nisam tako odgojena. Nmja ne mogu da se setkam sa ozenjenim covekom." zamisli se te doda ironicno "Ja se svakako ljutim na sebe zbog ovoga sto sam sebi dopustila, a kamoli da to svima pokazem." Popizdecu. Izbrojao sam u sebi do tri, uzdahnuo duboko i samo prosao pored Valentine. Dobro, bicu joj stranac pred svima ukoliko to zeli. Njoj je bitnije sta ce reci neki nebitni ljudi nego sta ja mislim.

VALENTINA

Kristijan je samo prosao pored mene, jasno mi je zasto se ljuti, ali ne mogu da razumem zasto ni ne pokusa da me razume. Nista ne menja cinjenicu da je on ozenjen, ja mogu da se setkam pred svima drzeci se sa njim za ruku. Mogu, ali to ne bih bila ja. Moji roditelji me nisu tako vaspitali. Kristijan je vec sisao u salu, ja sam isla polako. Ljudi su vec poceli da dolaze, stolovi su se vec popunjavali. Za svakim stolom je sedelo barem par ljudi iz visokog drustva, caskajuci i pijuci sampanjac. Sada sam postala devojka jednog coveka iz viskog drustva, nikada nisam zelela imati takav zivot. Nikada nisam snajala o tome kao i mnogi, moji snovi su potpuno drugaciji. Zelela sam neki skroman zivot, sa skromnom osobom ali dobila sam Kristijana. Sama sebi se nasmejem na tu pomisao. Srecna sam pored njega. Nesvesno, razmisljajuci o svemu tome, zastala sam na stepenicama. Nenad me je prodrmao rukom.

Nenad: "Problemi u paklu?" nasmejem se i prevrnem ocima.

Valentina: "Kaze se u raju.."

Nenad: "Kako god." slegne ramenima i krene odmeravati devojke koje prolaze.

Valentina: "Jao Nenade.." uzdahnem.

Nenad: "Nisi ni ti losa.." odmeri me te nastavi "Da mi nisi kuma.." pocese se po bradi i djavolski se nasmeje.

Valentina: "Budalo."

Nenad: "Da me cuje Kristijan, mislim da bih visio sa neke zgrade."

Valentina: "Strasan si.." U salu je usao Tijana, izgledala je kao bomna noseci usku plavu haljinu sa otvorenim dekolteom. Cak sam se i ja zagledala u nju. Svi su se okretali za njom, a ona je bila sva ponosna. Djavolica. Gledam u Nenada, ne skrece pogledam sa moje drugarice. Bacio je oko na jju. Tijama nam prilazi i grli me.

Tijana: "Prelepa si, drugaricee.." razduzi poslednju rec. Sva je vesela.

Nenad: "Cao, drugarice." Tijana samo prevrne ocima.

Valentina: "Dodji, idemo za jedan sto." Rekavsi to, krenula sam ka slobodnom stolu. Tijana je samo gledala salu.

Tijana: "Kako je top ovde." Nas dve smo se smestile za sto. Pogledala sam slucajno u Nenada, pricao je nesto konobaru.

Valentina: "Da." Kazem kratko gledajuci u konobara koji nam prilazi.

Konobar: "Opasna devojko, sta cete piti? Pita vas onaj gospodin" Obrati se Tijani, pokazivajuci na Nenada koji se smejao.

Tijana: "Reci mu da cu rado popiti casu.." napravi kratku pauzu, ja sam ocekivala da stvarno razmislja sta ce da popije. "njegove krvi." naglasi te se zlobno nasmeje. Konobarov smeh nestane osmeh sa lica te se vrati Nenadu.