Trenutak sećanja #2 ZAVRŠENA ✅️

Dvadeset peto poglavlje - Rođendan

Sat je otkucao devet i trideset. Sunce koje je već odavno ogrejalo na istoku sada je svojim zracima gađalo prozor Anđelinine sobe. Andrija je otvorio oči, a potom duboko udahnuo osetivši slatkasti miris. Od kada je postao svestan svog i njenog postojanja, Anđelina je mirisala na trešnju, što se zadržalo sve do današnjeg dana. Obožavao je taj miris, koji ga je ujedno izluđivao. Mirisanje mu nije bilo dovoljno. Često je u njenoj blizini padao u iskušenje da je poljubi, lizne ili čak gricne. Blaže rečeno, hteo je da je pojede. A sada, dok mu je ležala na grudima, mogao je samo da je grli. Levom rukom je dohvatio svoj telefon sa poda i samo sekund kasnije širom raširio oči. Činjenica da je prespavao dva alarma ga je načisto rasanila. Lagano se pridigao trudeći se da ne probudi Anđelinu, a nakon uspešnog izvlačenja iz kreveta poturio jastuk ispod njene glave, koji je trebao da ga zameni. Prvo je obavio svoju jutarnju rutinu u kupatilu, a onda se obukao i sišao na prizemlje sa namerom da pripremi malo iznenađenje za slavljenicu. Znao je da će ustati tačno u pola jedanaest, tako da je imao dobrih sat vremena za ono što je isplanirao.

Čim je izašao iz kuće, prišao je policijskom autu i pozdravio momke, a onda zamolio Noela da mu pozove taksi, jer nije bio siguran da baš svi taksisti razumeju engleski. Fora sa Parižanima je bila ta što su oni u centru i oko istog govorili engleski, a oni dalje od centra ne. Toliko vole sopstveni jezik i kulturu da im nije u planu da uče svetski jezik na kome se apsolutno svi stranci sporazumevaju i time doprinesu svom turizmu. Nije baš razumeo taj njihov inat, ali takođe nije ni imao volje ni želje da razmišlja o tome. Razmenio je par reči sa policajcima pre nego što je taksi stigao i usput ih obavestio da je danas Anđelinin rođendan. Obojicu je to iznenadilo i nakon jednog razmenjenog pogleda, shvatio je da će i oni smisliti nešto. Pošto je ušao u taksi, dao je vozaču papir sa adresom poslastičarnice, udaljene tri bloka od Anđelinine kuće. Sva sreća pa je sinoć kontaktirao Milenu i zamolio je da mu pronađe mesto gde može kupiti tortu, inače bi se sam teško snašao. U Parizu imate apsolutno sve što vam je potrebno, samo ako znate gde to možete i pronaći.

Vožnja nije trajala duže od deset minuta. Vrlo brzo se našao ispred simpatične poslastičarnice koja je izgledala poput onih u filmovima. Spolja okrečena u nežno roze sa velikom limenom tortom iznad vrata i natpisom na engleskom jeziku, koji se prevodio kao „Trešnja na vrhu", dok su iznutra dominirale roze i bela boja. Unutra ga je dočekala harizmatična devojka za pultom, koja ga je svojim osmehom podsetila na njegovu sestru Tinu. Obratila mu se na francuskom, što nije razumeo, ali je pretpostavio da ga je pitala kako ga može uslužiti. Složio je zbunjenu facu i pre nego što je stigao da pita govori li engleski, ona je na istom rekla: „Znači, stranac ste. Čime mogu da vas poslužim, monsieur*?"

„Da li bih mogao da dobijem tortu sa trešnjama?"

Devojka klimnu glavom, pa zaobiđe pult i priđe velikom frižideru. „Imamo dve vrste te torte, pa ako želite možete da prvo probate'', reče ona, pa izvuče tanjire sa uzorcima torti te ih stavi ispred njega i doda mu kašičicu. „U prvoj se nalaze trešnje i jagode, a u drugoj trešnje, vanila i bela čokolada."

Nakon što je probao obe torte, Andrija je zaključio da mu se prva više dopala. Devojka je izvadila celu tortu iz frižidera i upakovala je u odgovarajuću kutiju, a onda mu naplatila. Pošto je uzeo tortu, na red je bilo i cveće. Morao je da malo požuri, jer je bio siguran da će se torta istopiti, pa je u toj žurbi rekao devojci da može zadržati kusur. Sva srećna i ozarenog lica, devojka mu se zahvali i na engleskom i na francuskom, pa promrmlja sebi u bradu kako su stranci uvek bili dražesni, a Francuzi škrti. Na njegovu sreću, cvećara se nalazila svega par metara dalje od poslastičarnice. Tamo je uzeo buket belih ruža. Bela boja je bila sinonim za nevinost, a to je ono što je on video kad god bi pogledao nju. Za njega će uvek biti nevina, neiskvarena i dobrodušna devojka velikog srca i ono što je najvažnije - njegova devojka. Od žene, koja mu je uredno sredila buket, zatražio je da mu pozove taksi, tako da se u narednih par minuta nalazio na putu ka Anđelininoj kući.