Trenutak sećanja #2 ZAVRŠENA ✅️

Dvadeset prvo poglavlje - Brat

Muškarci verovatno imaju urođeno čulo za konkurenciju, jer bi to bilo savršeno objašnjenje kako su Andrija i Marsel već od prve razmenjene reči počeli da smatraju jedan drugog za neprijatelja. Čitave večeri su sevali besni, izazovni i provokatorski nastrojeni pogledi. Naravno da je Anđelina primetila to, a zbog toga joj je i bilo najteže. Osećala se kao da se nalazi između dve vatre i želela da ta agonija što pre prestane. Nije se činilo da se Marselu žuri kući, niti da je Andrija nešto naročito umoran od leta. Oba muškarca su se vrlo energično zabavljala igrajući se suptilnog verbalnog rata i pritom stavljala Anđelinu na muke. Andrija je, u jednom momentu, primetio koliko je Anđelini teško da se bori sa njima istovremeno i znajući za njenu prošlost sa Marselom, odustao je od borbe sa njim i rekao kako je suviše umoran i da će uskoro otići da spava. Time je trgnuo Marsela i naterao ga da i on malo obrati pažnju na Anđelinu. U njenom pogledu je video neobičnu bol i to mu je bio dovoljan dokaz da sa njom nešto nije u redu. Ukrao ju je na par minuta i doslovno odvukao u trpezariju kako bi razmenili par reči u četiri oka. To je Anđelina videla kao slamku spasa i vešto odglumila umor i želju da se što pre baci na krevet i zaspi, zato što je sutra čeka naporan dan.

Hteo to da prizna ili ne, Marselu se ni najmanje nije svidelo to što će ona ostati pod istim krovom sa njenim najboljim drugom. Čak mu ni prisustvo policajaca nije predstavljalo olakšanje, jer sve dok se Andrija nalazi pored nje, on neće biti miran. Na kraju joj je poželeo da se lepo odmori, da lepo sanja, poljubio u čelo i najzad zagrlio. Uzvrativši mu zagrljaj, Anđelina nije osetila ništa posebno. Nije bilo onog čudnog osećaja kao prvog puta kada ju je zagrlio, već obična praznina. Tada joj je postalo jasno koliko su njena osećanja prema Andriji zapravo jaka. Pozdravili su se, nakon čega se Marsel učtivo pozdravio i sa Andrijom, iako to nije želeo. Iritirao ga je njegov zajedljivi smešak koji je govorio „ja sam pobedio" i došlo mu je da ga tresne u tu bezobraznu facu. Međutim, ostao je priseban i čvrst u svojoj nameri da svoju unutrašnju borbu ne pokazuje pred devojkom koju je istinski voleo.

Izašao je iz njene kuće, seo u svoj auto i uputio se ka svom stanu. Zaobilazio je sve ulice u kojima je gužva bila neminovna, pa je putovanje do svoje zgrade produžio za čitavih petnaest minuta. Auto je parkirao u podzemnoj garaži, nakon čega se liftom popeo sve do trećeg sprata. Zaustavivši se ispred vrata svog stana, pokucao je na vrata. Pretpostavio je da je njegov brat još uvek tu, zato što mu je jutros zatražio da ostane kod njega samo do narednog jutra. I, baš kao po pretpostavci, muškarac gotovo identičan njemu je otvorio vrata i pustio ga unutra.

„Šta se desilo, braco? Ne deluješ nimalo raspoložno. Cvetić ti nije dao da ga oprašiš?'', Leon ga je bocnuo iste sekunde kad se ovaj srušio na kauč u dnevnom boravku i podigao noge na drveni stočić. Nije odgovarao, pa je Leon rešio da nastavi po svome i dodao: „Nemoj biti tužan. Bata Leon može da ti sredi jednu zgodnu tetu ili seku. Kako više voliš?''

„Više volim kad te nema! Šta je?! Opet si upao u probleme sa drogom i jure te? Ili je ipak zbog toga što te je najnovija devojka izbacila iz njenog stana, pa ti treba mesto da prespavaš dok ne nađeš drugu?'', Marsel mu je uzvratio istom merom, ako ne i gore. Nije zažalio zbog svojih reči, jer mu je bilo dosta Leonovog brzog i opasnog života. Koliko god da se trudio da se drži dalje od svega toga, nikad neće moći da se udalji u potpunosti zato što se radilo o njegovom rođenom bratu, njegovoj krvi. 

Leon je zakolutao očima. Smatrao je da Marsel previše drami i da je njegov način života prilično dosadan. Imao je posao, stabilan odnos sa svojim društvom i krov nad glavom. Ali gde je tu zabava? Devojka koja mu se dopala je bila njegova pacijentkinja, zatim zvanično devojka, a sada veliko ništa. Pretpostavljao je i to da nije imao seksualne odnose duže vreme. Totalna monotonija! „Ne, samo sam želeo da malo vremena provedem sa tobom pre nego što zapalim preko granice'', odgovorio je posle kraće pauze.