Trenutak sećanja #2 ZAVRŠENA ✅️

Osmo poglavlje - Zagrljaj

Tik-tak. Zidni sat je otkucao petnaest časova. Tišina nikad nije bila ovako teška i mučna za Andriju, koji je stajao pored prozora u svojoj kancelariji. Još samo dva sata, mislio je. Dva sata su ga delila od toga da ponovo ugleda onu o kojoj mašta godinama. Uzbuđenje i blaga nervoza su ga držale od trenutka kada je jutros otvorio oči. Tokom celog dana je razmišljao samo o njihovom ponovnom susretu i zamišljao njenu reakciju.

Tik-tak. Uzdahnuo je. Pitao se da li dolazi sama ili sa roditeljima. Naravno da bi voleo da vidi i njene roditelje, ali na prvom mestu je bila ona i samo ona. Pitao se i to da li da sada obavesti Tinu i svoje roditelje da se Anđelina vraća ili da sačeka dok ona najzad ne kroči u svoju kuću. Na kraju je odlučio da ipak sačeka da Anđelina stigne kući.

Tik-tak. Ponovo je uzdahnuo. Nije mogao da se smiri. Trebalo mu je nešto što će mu skrenuti misli, ali je do podneva rešio sve što se tiče posla. Razmišljao je da potraži Maju ili poseti Klaru, ali su obe mogućnosti otpale.

Iznenadno kucanje na vratima ga je trgnulo iz razmišljanja. „Napred!"

Sofija je ušla u kancelariju osmehnuvši mu se. „Imate posetu, gospodine."

Bio je zainteresovan. Seo je u fotelju i rukom dao znak da može da uvede posetioca. Trenutak kasnije, u kancelariju je ušetao Milan. Sofija je zatvorila vrata za njim dajući im privatnost. Andrija iznenađeno ustade, pa priđe svom prijatelju uz osmeh i čvrsto ga zagrli tapšući ga po leđima.

„Otkud ti ovde? Što se nisi javio?", Andrija ga je upitao čim su se odvojili.

„Duga je to priča, brate moj. Sedi, moramo da razgovaramo", Milan odgovori na šta Andrija klimnu glavom. Seli su jedan preko puta drugog pripremajući se za razgovor.

„Reci mi o čemu se radi?" Andrija je bio nestrpljiv da sazna o čemu se radi, a sudeći po Milanovoj ozbiljnoj faci mogao je da nasluti da je nešto veliko u pitanju.

„Ženim se."

„ŠTA?!" Andrijin uzvik je napustio njegova usta iste sekunde. Oči su mu bile širom otvorene, a vilica doslovno pala na pod. Njegov mozak je vrteo Milanove reči iznova i iznova, jer ovaj nije mogao da poveruje da je to zaista čuo. „Ti to mene zajebavaš?"

Milan coknu jezikom. „Misliš da bih došao čak iz Beograda samo da te zajebavam?"

„Pa kako to? Ko je ona? Ko sve zna za ovo?" Umesto da mu prvo čestita, Andrija ga je napao pitanjima. Imao je osećaj da se iza toga krije nešto više, jer bi u suprotnom njegov prijatelj doveo svoju izabranicu sa sobom i prvo je upoznao sa njim i Kostom.

„Polako. Objasniću ti sve", Milan uzvrati. „Otac mi je postavio uslov. Ako želim da mi napokon prepiše svoj deo agencije i ako želim da nesmetano putujem, onda se moram oženiti. Namerno mi priređuje neprijatnosti i više se ne mogu sramotiti."

Andrija začuđeno podiže obrve. „Kakve neprijatnosti?"

„Pre mesec dana sam trebao da potpišem ugovor sa turom koja putuje na Tajland i menadžer mi je rekao da ugovor može potpisati samo, citiram, vlasnik ali ne i njegov punomoćnik. Zamisli ti to sranje! Koji blam! Od tada, kada god sam trebao da potpišem ugovor sa novim turama, menadžer bi mi naglašavao isto i Miodrag je morao prisustvovati svakom potpisivanju u proteklih mesec dana. Ne mogu više tako!"

„Jebote, pa matori te dobro nagazio!", Andrija izusti u neverici.

„Ma nemoj mi reći?!" Milanov sarkazam je bio propraćen njegovim kolutanjem očima.

„I, ko je buduća snajka?"

„Neka nepoznata devojka koju sam upoznao u kafiću. Ispostavilo se da je i ona jako očajna zato što joj roditelji ne dozvoljavaju da ostvari svoj cilj, za koji joj je inače potrebna lova."