Trenutak sećanja #2 ZAVRŠENA ✅️

Petnaesto poglavlje - Strah

Neko će vam reći da mu vreme jako sporo prolazi i da mu čitava nedelja traje kao cela godina, a neko da mu je pola života proletelo pred očima. Istina je da vreme za sve teče istom brzinom i da to koliko će vam brzo proći dan zavisi isključivo od vas samih. Vi organizujete svoj dan i svoje vreme. Može se reći da su Andrija i Anđelina imali dobro organizovana dva meseca, pa zato nisu ni osetili da je toliko prošlo sve dok nije došlo vreme Uskrsa. Bez obzira na to, dogodile su se neke promene kojih su oboje bili svesni, a koje su takođe pokušali da izbegavaju. Jedino nisu krili zadovoljstvo što su se još više zbližili i što su prijateljstvo obnovili u potpunosti. 

Drugu polovinu februara su gotovo proveli u Andrijinoj kući. Svakog dana su prepričavali po jedan zanimljivi događaj iz njihovog detinjstva počevši od najranijih godina. Ispostavilo se da je Anđelina pamtila više događaja iz perioda od prvog do petog razreda od Andrije, a da su podjednako pamtili sve do male mature u osmom razredu. Nakon toga, Andrija joj je prepričavao svoje doživljaje iz srednje škole i sa fakulteta. Na njeno pitanje kada je se prvi put poljubio i imao prvu devojku, odgovorio je da se to desilo u prvoj godini srednje škole sa devojčicom po imenu Ivana i da je jako bio zaljubljen u nju. Slagao ju je u oči bez pardona. Iako je mogao da joj odmah prizna sve, nije želeo da to čuje od njega već da se sama priseti toga. Ona dva uzastopna sećanja su im dala nadu da joj se pamćenje polako vraća, ali sva ushićenost oko toga nije dugo potrajala. Nakon onog dana u restoranu, Anđelina nije doživela nikakav flešbek narednih dva meseca.

Početkom marta su počeli da svakodnevno odlaze u bioskop, a povodom Dana žena ju je odveo na trodnevno putovanje u Beč. Obišli su jedan od najlepših evropskih gradova uzduž i popreko i stvorili puno novih i divnih uspomena. Dok su šetali pored Šenbruna, Anđelina je ugledala malog dečaka koji je nosio korpu sa ružama u rukama. Setila se Marsela i njihove posete Luskemburškom parku i na trenutak se osetila grozno zato što mu je za mesec dana poslala samo pet poruka i jednom odgovorila na poziv. Ignorisala ga je koliko je mogla, zato što je jedan deo nje želeo da ipak nastavi dalje i da Marsela ostavi u prošlosti, koliko god to bilo sebično sa njene strane. Nakon svakodnevnog druženja sa Andrijom, nije mogla da razmišlja o drugom muškarcu. Potom je usledila najgora radna nedelja za Andriju, jer su, nakon objave first minute ponuda za letovanje na raznim destinacijama, klijenti počeli da doslovno bombarduju agenciju svojom zainteresovanošću. Posle posla bi bio izmoren, usijanih očiju od konstantnog zurenja u lap top i sa ogromnom željom da se što pre dokopa svog kreveta. Te nedelje je retko viđao Anđelinu i odjednom je počeo da oseća prazninu. Ona je tu nedelju provodila sa svojom majkom i ujnom ili Milenom, koja je uspela da od oca iznudi godišnji odmor za mali predah od posla. 

Proleće je sa sobom donelo najdivnije mirise prirode, lepo vreme i još lepše raspoloženje. Anđelina je vrlo često mirisala na trešnju i to je ono što ga je doslovno izluđivalo. Kako je pantalone i džempere zamenila lepršavim haljinama sa cvetnim dezenima i tankim majicama, tako se i Andrijin pogled duže zadržavao na njoj. Ponekad ju je čitavog jutra dok je ispijao kafu posmatrao sa prozora kako uređuje baštu sadeći raznobojno cveće i obrezivajući ruže. Delovala je kao da uživa u tome što radi, a on je definitivno uživao u pogledu. Primetio je da se više smejala i nije prošao dan, a da i sam ne započne dan jednim velikim osmehom. Anđelina je za njega bila poput pravog anđela, koji je unosio svetlost u svaki kutak njegove duše i pozitivnošću okupirao apsolutno svaki segment njegovih misli. Pored nje bi zaboravljao na gomilu ugovora i dokumenata na koje mora staviti svoj potpis i još gomilu razgovora sa klijentima koje takođe mora obaviti. Pored nje je bilo važno samo odlično raspoloženje i puno smeha. Ona je vremenom ponovo postala njegov beg od realnosti i bezbrižna luka, a istovremeno i najburnije more, jer samo Bog zna koliko se borio protiv sebe i suzdržavao toga da je ne privuče sebi i na te usne sa ukusom trešnje ne utisne najintezivniji poljubac.