SVETA ZEMLJA - OSLOBODIOCI

40.

Ceo grad je goreo, sve je bilo u plamenu, avioni su leteli svuda okolo, eksplozije su bile na sve strane. Kristijan je pokušavao da se domogne vrha brda , pored toga što je bio pun modrica, kao i ogrebotina dodatni teret uz veliku uzbrdicu mu je bio Vojkan na leđima. Ni po koju cenu nije odustajao, te se nakon par minuta dokopao vrha i Vojkana je ostavio da leži na travi. Više nije znao šta da radi.

Gledao je užasne prizore na nebu i odjenom začuo je glasove. Ti glasovi su ga vodili sve do najviše stene na kojoj je nekad stajala zastava Srbije, raširio je ruke i zatvorio je oči. Zatim je oko njega nastala potpuna tišina, mogao je čuti samo jak vetar koji je počeo da nosi svaki sitan predmet sa zemlje. Čudna svetlost je nastala što je iritiralo njegove kapke , koji su počeli polako da se otvaraju. 

Kada je otvorio oči na nebu je mogao videti lik Gospoda Isusa Hrista sa raširenim rukama kako presijava zlatnom bojom. Prizor je bio veličanstven. U tom trenutku kao da je vreme stalo, svi iz kabine letećeg broda su bili potpuno šokirani kada u to videli. Međutim svi osim Kristijana su videli samo jaku svetlost . Komadant broda je bio prestravljen i mogao je videti Kristijana kako stoji na ivici stene raširenih ruku i odmah je naredio jednom pilotu da ga likvidira. 

Dve rakete su poletele prema njemu, ali obe su izgubile snagu i pale pre udara u njega , što je izazvalo još veći strah kod ljudi koji su se nalazili u brodu. Misleći da je to samo nekakva iluziju brzo je naređeno svim američkim pilotima da gađaju prema toj svetlosti. Piloti su gađali u tom pravcu, ali većina je bila neprecizna jer zbog te jake svetlosti nisu znali gde se nalaze, pa su se mnogi avioni i srušili. 

Kroz ispružene ruke isusa Hrista je počeo da nadolazi veliki broj aviona, koji su odmah započeli napad na leteći brod. Komadant je ostao smiren jer je bio ubeđen da nijedna raketa ne može doći do broda, ali ipak ta njegova smirenost je trajala veoma kratko. 

Kineski avioni su ispalili rakete u isto vreme , pogodivši brod u isto mesto , što ga je veoma uzburkalo. "Podigni brod još u vazduh, usput ćemo podići loptu!" Naredio je svim ljudima koji su upravljali brodom, ali čovek koji je bio glavni na projektu istog je odgovorio. "To je nemoguće. Pod teretom rudnika brod se ne može kretati. Ukoliko želimo da se spasimo iz ovog sranja, moramo otkačiti rudnik!" 

Brod je doživeo još jedan udar, te su mnoge komande otkazale, takođe i mnogi lanci koji su držali rudnik su popucali, to je učinilo da se brod spusti niže. 

Kristijan je bio na svega stotinak metara od broda, ali je i dalje držao ruke raširene i dok je gledao u istom pravcu osećao je neverovatnu smirenost. 

Brod je počeo da zanosi u stranu prema Mitrovici . "Otkačite rudnik i izvlačite nas odavde!" Vikao je komadant na sve u kabini. Ljudi koji su bili zaduženi za ostale lance koji su držali rudnik su na ekranu ispred njih uneli komande za ispuštanje i svi preostali lanci su se otkačili, te je ogromna lopta počela da pada prema zemlji.

Svi su se zabrinili jer su znali da će pad te lopte izazvati veliki zemljotres . Lopta je padala velikom brzinom i ušla je u rupu odakle je i bila izvučena. Svi su samo brojali sekunde kada će doći da udara u tlo i kada se to desilo osetilo se samo blago podrhtavanje. Svi su bili u čudu jer su očekivala da će se zemlja podići i sve ih odneti. 

Leteći brod je uporno pokušavao da se uzdigne što više prema nebu , ali im to nije polazilo za rukom. Imali su dosta kvara na motorima i sve je više bilo naznaka da će se brod srušiti. Ruski i kineski piloti su neprekidno gađali brod, ne misleći o mogućim posledicama koje bi mogle nastati ukoliko bi se ta sila srušila na zemlju. 

Posle par jakih udara brod je izgubio skroz kontrolu i više mu nije bilo spasa , te je krenuo da pada. 

Kada je dotakao tlo zemlje nastala je ogromna eksplozija kao da je meteor udario u nju. 

Jako podrhtavanje se osećalo u vazduhu i mogao se videti talas  kako dolazi i kako uništava sve pred sobom. Piloti kao i drugi vojnici su se pomolil po poslednji put i čekali su da smrt dođe po njih. Kristijan se i dalje nije pomerao. 

Odjednom je nastao ogroman zlatan štit koji je stajao ispred svih ljudi koju su branili Kosovo i Metohiju. Talas je udario u njega, ali nije mogao da ga probije i sve je izgledalo kao more koje udara u obalu i povlači se nazad. 

Međutim, velika površina zemlje je bila uništena ispred štita. 

Posle par sekundi lik Isusa Hrista kao i zlatan štit su nestali , a svi piloti i ostali vojnici su bili živi, te kada su se spustili na zemlju pokušavali su da shvate šta se upravo desilo. 

Hana, Milica, Tomica, Sofija, Anastasija i ostali koji su bili bačeni u kulu koja se nalazila malo ispod brda su izašli napolje kada se sve smirilo. Svi su mogli da vide Kristijana kako stoji na ivici stene.

Kristijan je počeo da pada sa stene, ali u tom trenutku se pojavio anđeo sa krilima koji ga je uhvatio i mirno spustio na zemlju. Taj anđeo je bio njgov brat Luka koji je zatim odleteo do Vojkana. Vojkan je ležao na leđima, te ga je Luka okrenuo na bok i stavio je ruku na njegovu ranu i metak je krenuo da izlazi iz njegovog tela. Rana je nestala kao da je nije ni bilo. Nakon toga Luka je nestao prema nebu, a Vojkan se probudio i prvo što je ugledao bio je Kristijan koji nepomično leži. Brzo se pridigao i krenuo prema njemu. 

Naređeno je bilo da se svim povređenima ukaže lekarska pomoć, takođe je bilo naređeno da se lopta otvori i da se uhapse svi ljudi koji su bili unutra. Međutim kada su otvorili velika vrata rudnika unutra su mogli da pronađu preko 50 mrtvih ljudi koji su bili u komadnoj sobi. 

Hana i ostali su veoma brzo stigli do vrha brda i videli su kako Vojkan pokušava reanimaciju nad Kristijanom koji nije davao nikakve znake života. Jedan helikopter se podigao u vazduh kako bi nadgledao čitavo područje i kada je to Vojkan video mahao je rukama. Čim su to piloti uočili brzo su skrenuli i sleteli na brdu , te su Kristijana brzo ubacili unuta i sve zajedno ih prebacili za Beograd.