SVETA ZEMLJA - OSLOBODIOCI

23.

Hana je polako otvarala oči i gledala je u drveni plafon. Kada se potpuno probudila videla je kako Kristijan leži pored nje i kako je njegova ruka prebačena preko njenog struka. Podigla je jorgan i videla je da na sebi nema ništa osim gaća. Sklonila je Kristijanovu ruku i počela je ustajati. Desnom rukom je prekrila bele grudi i pomalo drhtala od hladnoće, otišla je do kamina i videla je blagu vatru, te je dodala još par drvi. Takođe je primetila i svoje stvari razbacane svuda po podu. 

Obukla se i čim je na sebe stavila i poslednji deo odeće udarila je Kristijana po licu. "Đubre!" Viknula je ona ,a Kristijan se trgao iz sna u ne znajući šta se dešava. "Šta je bilo?" Reče onako sanjiv. Hana se bacila na njega i počela je neprekidno da ga udara. "Kako si to mogao da mi uradiš?" Kristijan se nekako branio od udaraca i pokušavao je da je smiri. 

"Hana!" Viknuo je Kristijan, a ona prestade da ga udara, bila je sva zadihana. Polako joj i suze krenuše. "Zašto si to uradio?" Kristijanu nije bilo jasno šta je to uradio ,te je pokušavao da se seti nečega. "Skinuo si me i ko zna šta si uradio sa mnom!" Ljutito ona reče te počeo opet po grudima da udara Kristijana. Uhvatio ju je za ruke. "Stani, stani, ženska glavo! Ničega nije bilo!"

Kada je Hana to čula malo se primirila. "Satima smo lutali po šumi i tvoje telo je bilo gotovo zaleđeno, morao sam da pronađem neki način da te zagrejem. Mislio sam da sam te izgubio." Reče Kristijan, te se Hana sklonila i sela pored njega i brisala suze, a zatim je počela da gleda oko sebe. "Gde smo mi uopšte?" 

"To bih i ja voleo da znam. "Reče Kristijan, te je ustao i počeo je malo razgledati po kući. Takođe se i on obukao." Kada sam mislio da ću pasti u snegu i da je to naš kraj, odjednom se ova kuća pojavila ispred mene."Pogledao je kroz prozor i sneg je i dalje padao.  Izvadio je telefon i počeo je da se kreće svuda po kući. "Šta to tražiš?" Pitala ga je Hana. "Pokušavam da uhvatim signal, ali u ovoj vukojebini nema mreže. Kada bi mi to uspelo nazvao bih sestru da saznam šta se dešava na Kosovu, imam neki čudan osećaj. "

Hana i dalje nije mogla skroz da se stabilizuje kako bi pomogla Kristijanu. Počela je da vraća film unazad i poslednje čega se sećala bilo je to kada je voz eksplodirao. "Zašto je voz eksplodirao Kristijane?" Kristijan je ponovo seo pored nje. "Ti znaš da sam imao brata Luku." Taman kada je hteo da nastavi dalje ona ga prekinu. "Kako to misliš imao?" Kristijan nastavi. "Luka je poginuo pre 5 godina ." Hana spusti pogled. "Izvini, nisam znala. Žao mi je." 

"Pre dva dana kada sam došao na Kosovo, sestra mi je dala jednu kutiju koju je Luka ostavio za mene nekoliko sati pre nego što je poginuo. To su bili putokazi koji su trebali da me odvedu do nečega  i odveli su me do jednog fleša, međutim u toj kutiji su bili dva fleša, ali sam ja u brzini uzeo pogrešan i nisam uspeo da saznam šta je Luka želeo da mi kaže."Zastao je na trenutak. " Verovatno si primetila onu devojku u vozu koja je prošla pored nas i gledala pravo u mene i kada sam kasnije krenuo za njom?" Hana je klimnula glavom. "Da videla sam je i moram ti reći da je i mene dobro odmerila. "  Kristijan se na kratko nasmeja. 

"Ona mi je bila devojka, ali je u stvari radila protiv mene sve vreme kako bi se domogla tog snimka. Iz njene priče dok smo sedeli u vozu jedan preko puta drugog zaključio sam da su imali neki plan sa celim Kosovom i da je Luka uspeo to da otkrije i zato je ubijen." Hana ga prekide. "Ubijen?" 

"Da, ubijen." Hana se uhvatila za glavu. "Verovatno je Luka ostavio na tom snimku sve dokaze o njihovom planu koji je bio protiv čitavog srpskog naroda i da je taj snimak dospeo u javnost verovatno bi svi ti planovi propali. Ta devojka se zove Teodora i rekla mi je da ukoliko joj ne predam snimak ona će da aktivira bombu i ceo voz će odleteti u materinu. Naravno, predao sam joj taj drugi snimak i time kupio dovoljno vremena da dođem do tebe i da iskočimo iz voza. Kada je shvatila da je prevarena mi smo već bili daleko."