SVETA ZEMLJA - OSLOBODIOCI

30.

Potpuno mračna prostorija i u njoj se moglo čuti samo kap vode koja je padala sa plafona u nastalu baricu na podu. Nataša se nalazila na sredini te prostorije, vezana za drveni sto raširenih ruku i nogu u obliku pentagrama. Na ustima je imala povez. Polako je počela dolaziti svesti.

"O, mala lutkica se probudila, pa dobro jutro devojčice!" Reče Liam dok je dolazio  iz tamnog dela prostorije, te joj je skinuo povez sa ustiju, a Nataša je odmah počela da vrišti. Liam je počeo da se smeje, te joj je lupio šamar i ona je ućutala. "Vidi, možeš vrištati koliko hoćeš. Ovde te niko neće čuti, samo džabe uništavaš svoje grlo."

"Ko si ti bre i šta želiš od mene?" Vikala je Nataša.

"Ja samo želim snimak, a ako mi kažeš gde se nalazi taj fleš, obećavam da ću pustiti i tebe i tvoje dete!" Kad je to Nataša čula srce joj je ubrzano zalupalo. " Gde je moje dete?" Upita Nataša. " Šta si uradio mojoj ćerkici skote?!" Vikala je koliko je mogla.

"Još uvek ništa, ali ne obećavam da joj neće faliti dlaka sa glave. Zato je bolje da mi kažeš gde je fleš i sve će se dobro završiti!" Odgovori Liam.

"Nikada ti neću reći gade, ali ako mojoj devojčici bude falila dlaka sa glave, ubiću te!" Počela je da se koprca u nadi da će se osloboditi, ali bezuspešno. Liam je video njenu natečenu nogu, a zatim je ruku stavio na njen stomak. "Šta pokušavaš to skote?!" Ruka mu je išla sve niže i na  trenutak  prešla prekog njenog osetljivog dela. Nataša se cimnula, ali Liamova ruka je nastavila da ide niz butinu, sve do pete gde se i zaustavila. "Gde je fleš?" Upitao je.

"Jebi se moronu!" Obrusi mu Nataša, ali čim je to izgovorila Liam ju je stisnuo za povređenu nogu, te joj je počeo nanositi veliku bol. Vrištala je na sav glas, dok je on sve jače stezao. Prošao je ceo minut i pustio joj nogu. "Gde je fleš?" Ponovo je pitao.

"Puši kur..." Samo što je trebala da završi rečenicu Liam ju je ponovo svojim rukama ščepao za povređenu nogu i stiskao je jače nego prošli put. Nataša je vrištala, te su joj i suze krenule.

Dvojica stražara su se nalazili ispred vrati i pogledali su jedno drugo kada su čuli vrištanje koje je dolazilo iz te prostorije. Samo su progutali knedlu i pravili su se da ništa ne čuju.

Nataša je zbog bola sve više plakala, ali nijednog trenutka nije želela da popusti. Liam je pustio Natašinu nogu i iz pojasa izvadio pištolj kada je shvatio da tako neće dobiti nikakav odgovor od nje, te joj je pištolj uperio prema glavi. " Poslednja šansa da spasiš svoj život i život tvog deteta. "Gde je fleš?" Upita Liam.

Nataša se okrenula prema njemu. " Bolje se pomoli pre nego što završiš u paklu!" Zastala je. " Ono što tražiš je već poslato onome ko treba da vidi. Nije vam puno ostalo, zato je bolje da se pomoliš što pre!"

Kad je Liam čuo da je snimak poslat odmah je posumnjao da je snimak stigao do Rusije. Spustio je pištolj i izašao iz prostorije. "Čuvajte je!" Naredio je stražarima i brzim hodom nestao u mračni hodnik.

Izvadio je telefon i okrenuo broj. "Gospodine predsedniče, izgleda da je snimak dospeo u pogrešne ruke!" Predsednik Amerike je odmah prekinuo vezu, a zatim pozvao drugi broj. "Podigni avione!" Rekao je osobi sa druge strane i veza se odmah prekinula. Uzdahnuo je. "Počinje!"

***************

"Svi avioni su spremni za poletanje gospodine kapetane!" Reče vojni tehničar koji je na ramenu imao zastavu Rusije,  kapetanu ruskog vazduhoplovstva. Pored kapetana se nalazio i predsednik Rusije koji je klimnuo glavom za znak odobrenja. "Krenite!" Reče kapetan.

Veliki broj aviona Suhoja 57, kao i veliki broj teretnih aviona koji su nosili tenkove i druga vojna naoružanja su počeli da izlaze sa podzemnih aerodroma i polako su nestajali u oblacima.