SVETA ZEMLJA - OSLOBODIOCI

36.

Prošlo je šest sati uveče. Neki delovi grada kao i okoline su bile u plamenu zbog svih eksplozija kao i zbog mnogih aviona koji su bili uništeni. Situacija se malo smirila, tek u nekoj daljini se mogla čuti koja eksplozija.  Kristijan i ostali su uspeli da stignu do brda Zvečana i sakriju se kod česmice iz koje je uprkos svemu i dalje tekla voda. Odatle su imali direktan pogled Trepču.

***************

"Kakav ti je plan Kristijane?" Upita ga Vojkan. "Moramo ući unutra i videti šta se dešava. Nešto duboko u meni mi govori da je to sve zobg ovog rudnika!" Odgovori Kristijan.

"To si u pravu!" Reče Nataša koja je stajala iza njih." Dole se nalazi neprocenjivo blago, jednostavno dole je najbogatiji rudnik na svetu. Naime postoji nekakva legenda koja govori o tome da je baš na tom mestu pre ko zna koliko miliona godina pao jedan bogat meteor. Kako su godine prolazile priroda je učinala svoje i taj meteor se našao duboko pod zemljom. Zbog toga amerikanci žele taj rudnik za sebe. Taj deo je odvojen od pravog rudnika i uz neverovatnu tehniku kao i tehnologiju mogu iščupati meteor iz zemlje i preneti ga. "

Nikom nije bilo jasno o čemu je ona pričala." Odakle ti to sve znaš?" Upita je Kristijan.

"Onaj fleš što si došao da uzmeš kod mene je bio namenjen tebi. Luka je sve snimio šta se dešava dole zbog toga je i ubijen. "Zastade na trenutak. "Još uvek imam neke slike u glavi i sećam se nekakve jezive prostorije u kojoj se nalazilo puno leševa, sve jedan preko drugog. To su bili leševi rudara koji su navodno poginuli te 2000- te godine. Zapravo su ubijeni jer su oni otkrili taj rudnik i da ne bi pričali svima o tome, morali su biti ućutkani." 

Kristijan je shvatio da je i njegov otac tog dana ubijen i u njemu se stvrorila još veća želja da se osveti.

"Ućićemo unutra kako znamo i umemo i ubićemo svakog na koga naletimo, jer zbog njih hiljade ljudi je mrtvo. Ne želim samo da osvetim rudare i mog oca, niti majku ni brata. Želim da osvetim sve ljude koji su se razboleli zbog njihovog gasa, želim da osvetim svako dete koje je umrlo i patilo. Želim da plate svaku cenu i želim da gledam kako umiru  od moje ruke!" Kristijan je bio i previše besan ,ali njegov govor je samo ulio snagu njegovim ljudima, te se više ni na jednoj osobi nije video strah. 

***************

Aleksandar je ležao na krevetu koji se nalazio u podrumu, uspeo da je pronađe neku staru ćebad i njome se pokrio, ali uprkos tome i dalje je drhtao od hladnoće, ali pravu jezu je osetio kada je čuo korake kako mu se približavaju. Ustao je i krenuo je prema vratima. "Znao sam da ćete se vratiti!" 

Vrata su se velikom brzinom otvorila i odbacila Aleksandra koji je želeo da ih otvori. Nije znao šta ga je snašlo i vid mu je bio zamućen ,ali je uspeo da vidi čoveka kako stoji na vratima , a iza njega je bio veliki broj vojnika. Bio je to Liam King.

Vukao se po podu i išao unazad dok su oni išli prema njemu, uspeo je da stigne do kreveta i dohvati pištolj i uperi u njih." Ne prilazite mi. Pucaću!" Viknuo je, ali u tom trenutku je jedan od vojnika opalio i pogodio ga u obe ruke. Pištolj mu je ispao, a on se opružio na beton i vrištao od bola.

Liam je prišao do njega i zgazio mu ranjenu levu ruku. "Slušaj me!" Zastade. "Ako mi budeš rekao gde su se uputili tvoji prijatelji poštedeću ti taj tvoj usrani život!" Aleksandru kao da je malo laknulo kada je čuo rečenicu. "poštedeći ti život." i taman kada je želeo da izgovori, Liam mu je stao na drugu ruku. "Napašće rudnik!" Viknuo je toliko da se cela prostorija orila. "Molim vas pustite me!" 

"Vodite ga!" Reče Liam dvojici vojnika koja su ga odmah podigla se poda i uhvatila ispod ramena i izašli su iz podruma sa sve njim.