SVETA ZEMLJA - OSLOBODIOCI

2.

9. Decembar 2025. - 18:00

"Gospodine predsedniče, imate poziv." Rekla je žena dok je stajala na sredini kancelarije predsednika Srbije. "Spojite me!" Odgovorio je on dok je bio okrenut prema zidu i gledao okačenu sliku.

Bila je to velika slika, crno nebo, rudnik Trepča, kao i godina 2025  . Divio se toj slici, te se na kraju okrenuo i podigao slušalicu.

"Halo!" Reče glas sa druge strane što je veoma uzbudilo predsednika Srbije, te je počeo da se nekontrolisano znoji i srce mu je ubrzano lupalo. Bio je to predsednik Rusije.

"Izvolite predsedniče." Izvadio je maramicu i počeo je brisati znoj sa čela.

"Zovem samo da proverim jel sve spremno za 11. decembar." Reče predsednik Rusije.

"Da, da, sve je spremno očekujemo vaše autobuse tačno u podne." U tom trenutku se veza prekinula i predsedniku beše malo lakše, naslonio se na naslon stolice i duboko disao, a zatim iznervirao baci maramicu na pod."Ta prokleta Rusija, svuda se meša!!"

Ustao je sa stolice i prišao slici na zidu. Uhvatio je obema rukama i skinuo, a zatim odložio na sto." Uskoro će sve biti gotovo, a ja ću biti daleko od ovoga!"

U tom momentu iz mračnijeg dela prostorije se pojavio čovek u crnom. Imao je crni kaput, crne čizme, kao i crni šešir."Zar stvarno misliš da možeš da odeš toliko daleko, a da te ja ne uhvatim?" Bio je to grub muški glas, ali od njega se predsednik Srbije nije uspaničio.

"Nije me briga za tebe, niti za tvoju zemlju, ja samo hoću da dobijem šta mi ne obećano!" Odgovori hladno i ponovo okači sliku na zid.

"Vidim nisi se nimalo uplašio od mene, a od samog glasa ruskog predsednika umireš od straha! Zašto je to tako, šta je to što te toliko plaši?" Upita ga misteriozni čovek.

Predsednik Srbije je ponovo seo na stolicu."Verujem u uspeh, ali neki čudni glas mi govori da ništa neće ići po planu i to je ono što me brine!" Laktove je naslonio na sto, a bradu na dlanove.

Misteriozni čovek je počeo da se smeje." Samo veruj i radi onako kako je od tebe to traženo i ništa neće krenuti po zlu, ne zaboravi da imaš i decu koja mogu da stradaju nedužna." Čovek mu je bacio papir na sto i nestao u tami.

Kada je predsednik Srbije uzeo papir mogao je videti jasan simbol velike Albanije nacrtan grafitnom olovkom.

Zatvorio je oči i lupio šakom o sto, iz njegovog levog oka je krenula suza."Oprosti mi majko što sam te izdao!" Krhko reče kroz zube dok su mu sećanja cepala srce, kada je još kao dečak išao na utakmice reprezentacije Jugoslavije i kada je nekad ponosno vikao da je Srbin!