Silent Boy

22.

Tomas je posmatrao usnulu siluetu u svom krevetu kako spokojno spava dok je navlačio sive klasične pantalone i crnu laganu košulju na sebe. Skarletina duga i gusta kosa je bila rasuta u valovima po jastuku, a grudi su joj se ritmično dizale i spuštale. Mogao je da je posmatra čitav dan, a da mu ne dosadi. Bilo je nečeg umirujućeg u posmatranju osobe prema kojoj gajiš osećanja kako spokojno spava.

Prišao je još jednom krevetu i spustio usne na njeno čelo i pomilovao po obrazu. Skarlet se promeškoljila i nastavila da spava. To mu je izmamilo osmeh na lice. Duša ga je zabolela što će morati da je ostavi samu ne mogavši da je zagrli u sluša kako mirno spava na njegovim grudima. Morao je da ode. Morao je da poseti Nikolasa i Bjanku Šmidit.

Sreća, porodica Šmidit nije bila mnogo udaljena od Tomasa, svega nekih pola sata. Svakako manje nego Džon i Meri Smit. Tomas se parkirao ispred omanje kućice u predgrađu i pokucao na teška drvena vrata. Nakon trećeg kucnja, na vratima se pojavila crnkinja, čiste kože i prirodno kovrdžave kože vezane u punđu. Bila je u kasnim četrdesetim godinama. I bila je veoma iznenađena što ga vidi pred svojim vratima. Na licu joj se formirao izraz neprepoznavanja.

,,Mogu li vam pomoći?'', zvonast glas je odjeknuo.

,,Vi ste gospođa Bjanka Šmidit?'', nemo je klimnula glavom, i dalje zadržavajući isti izraz na licu. Tomas je izvukao svoju legitimaciju. ,,Ja sam detektiv Tomas Kaligan iz Kalifornijske policije. Imam nekoliko pitanja za vas. Da li je tu vaš suprug?''

Nekoliko trenutaka je zurila u njega bez odgovora, a onda je pozvala svog izabranika, Nikolasa. Nikolas je bio muškarac plavih očiju, plave nemirne kose sa prividnim borama na licu i naočarima za vid. Čelo mu se nabralo, kao i njegovoj supruzi, u znak neprepoznavanja nenajavljenog gosta.

,,Kaže da je iz policije'', tiho mu reče supruga.

,,Iz policije?'', obrve mu se izviše u polukrugove. ,,Da li sam zaboravio da platim neku kaznu za nepropisno parkiranje?''

Tomas se na to podsmehnuo.

,,Rekao bih da je ovo malo ozbiljnije od toga. Radi se o dečaku kojeg ste usvojili, ako se ne varam. Sebastijanu.''

Kratko su razmenili poglede i nevoljno progutali knedlu. Ćutke su se odmakli od vrata i pustili ga unutra. Kuća im je bila skromno sređena i ništa toliko nije dolazilo do izražaja. Videlo se da žive skromnim životom.

Tomas se smestio u udobnu fotelju kraj prozora s kojeg je dopiralo jutarnji zraci sunca. Bjanka i Nikolas su izgledali kao da su seli na hiljadu sitnih bodljica koje su im zadavale smrtne bolove.

,,Informacije koje posedujem mi govore da ste usvojili Sebastijana Kartera, nije li tako?'', ležerno je prelistavao svoj crni stereotipni blokčić.

,,Da, jeste'', bojažljivo je potvrdila Bjanka. ,,Kakve on veze ima sa ovime?''

,,Da li ste ikad zlostavljali Sebastijana, gospodine Šmidit?'', rešio je da ne časi ni časa s pitanjima. Znao je da nema mnogo vremena na pretek da bi se igrao detektiva kakav bi inače bio.

,,Šta? To je apsurdno'', zgroženo je odgovorio. ,,Kakvim me čovekom vi smatrate?''

,,Možda lako planete. Možda je Sebastijan uradio nešto što vas je naljutilo. Možda je bio nemiran i rešili ste da ga malo izudarate kako bi se bolje...''

,,Dosta!'', srdito je rekao. ,,Niste došli u moju kuću da biste takve optužbe govorili za mene. Stidite se!''

Tomas je rešio da na trenutak spusti loptu.

,,U redu.''

,,Voleli smo Sebastijana. Nikada ga ne bismo povredili. Ja ga nikad ne bih povredio.''

,,Dobro, gospodine Šmidit'', pročistio je grlo. ,,Gde je Sebastijan sada?'', pokušao je da se poigra sa njima.

,,Mi... ne znamo'', odgovorio je Nikolas.

,,Kako to? Otišao je kod prijatelja i više se nikada nije vratio?''

,,Ne'', odmahnuo je glavom. ,,Morali smo da ga vratimo.''

,,Da ga vratite?'', Tomas je izvio obrvu. ,,Ne postoji nešto poput obrnutog usvajanja.''

,,Znamo'', reče Bjanka.

,,Koliko se sećam, vi ste bili prvi usvojitelji. Pre toga je bio u hraniteljskoj porodici.''

,,Da, tako je'', odgovori Bjanka. ,,Ali žena iz doma Druga Šansa je došla da nam kaže da ga moramo vratiti nazad.''

,,Žena?''

,,Da, žena'', nesigurno je odgovorila. ,,Rekla je da su prošli još jednom kroz svu papirologiju i da su utvrdili da ne ispunjavamo sve uslove da dobijemo dete.''

Tomas je pogladio bradu i naborao čelo, udubivši se u razmišljanje. Žena? To nije nešto što se uklapalo u šablon i njihovu teoriju.

,,Da li se, kojim slučajem, sećate imena te žene?''

,,Naravno'', rekoše jednoglasno. ,,To je žena koja nam je uskratila najvredniju stvar u životu'', s gorčinom je izustio Nikolas. Bjanka je ustala i tromim korakom otišla do obližnje fioke iz koje je izvukla komad papira. Dodala ga je Tomasu.

Na papiru je bilo ispisano Sebastijanovo ime i prezime i stajala je njegova slika kada je bio dete. Lice mu je bilo bledo i pomalo bojažljivo. Nije bilo ni čudo s obzirom sa koliko odbijanja se susreo sa toliko malo godina.

,,Bio je veoma dobro dete. Uplašeno, ali dobro'', sa suzama je izgovorila Bjanka. ,,Imao je najsvetlije oči koje su bile pune tame za koju je samo on zna. Tako najlepše, a tako mračne.''

Tomas je gladio parče papira. ,,Žao mi je što ste to preživeli'', reče saosećajno. ,,Ali zaista moram da znam njeno ime.''

,,Elizabet Halou'', reče Nikolas. ,,To je njeno ime.''

_____________________________________________________________

Ovo je veoma kratko poglavlje s obzirom da sam prethodno izbacila sinoć. Naravno, to nije opravdanje, ali verujem da se nećete zbuniti pošto će naredno biti dugo i veoma dramatično, i naravno, doći će do određene eskalacije. Poprilično velike eskalacije.

Ostavite glas i komentar! ♥

Teorije? ♥