Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
U naborima nabacane odeće krajičkom oka je spazila priliku koja se pomera. Feliks je razdragano izvirio ispod teget pamučne majice i počeo da se igra bratelom jedne haljine. Skarlet je prasnula u smeh i počešala ga iza uveta. Zadovoljno je preo.
Ponovo je bacila pogled na svoj ormar i očajnički uzdahnula. Evo, sustigao ju je problem koji svaku ženu jednom sustigne. Nema šta da obuče. Tojest, ima, ali ne zna šta bi obukla za ovu priliku. Da li je to poslovna večera? Ili me je pozvao na sastanak? Ne, Skarlet, ne budi glupa, neće sigurno između udvaranja i maženja tvoje šake da govori o Sebastijanovim biološkim roditeljima. To je poslovna večera!
Zamislila se zašto joj je uopšte stalo do toga šta je zapravo poziv na večeru. Zaklela se da neće sebi dozvoliti takve stvari, posebno ne na poslu. Ali, izgleda da život uvek ima načina da vam to što ste rekli obije o glavu. Napokon je rešila da uzme jednostavnu crnu tesnu haljinu koja je dosezala do kolena i preko toga bež kaput. Kad je bal, nek je maskenbal.
Tačno u osam časova ispred zgrade se uparkirao crni ševrolet sa detektivom Kaliganom za volanom. Tačan kao sat. Ugledala ga je kako stoji naslonjen na svoj auto prekrštenih ruku. Bio je obučen u crne pantalone, jednostavan teget džemper i crnu kožnu jaknu. Koliko on zapravo stvari u teget boji ima?
Kada ju je Tomas ugledao, usne su mu se razdvojile, a oči zacaklile poput deteta koje vidi najlepši slatkiš u izlogu poslastičare. Iako je pokušao da je odmeri diskretno, zapanjeno lice ga je odalo. Pružio joj je ruku uz osmejak i otvorio vrata od auta.
,,Izgledate predivno, Skarlet'', rekao je uz vetar dok je zatvarao vrata svog ševroleta. Bila je zahvalna što je bio mrkli mrak i što nije mogao da vidi da joj je crvenilo jurnulo u obraze. Ne pamti kada joj je muškarac poslednji put udelio kompliment. Znala je da je dobar deo muškaraca gleda požudno, nije bila slepa. Ali laskav kompliment od muškarca koji vam iole privlači pažnju je neprocenjiv i ne može da se meri ni sa hiljadu beznačajnih pogleda.
Ćutke su se vozili dok je tišinu upotpunjavala prigušena džez muzika sa radija. Pokušala je da nagovori sebe da ne razmišlja o muškarcu koji se nalazi kraj nje u bilo kom kontekstu sem poslovnom. To bi bilo pogrešno. Što poslovnog kodeksa, što zbog drugih stvari zbog kojih je i prestala da se upušta u bilo kakve ljudske odnose. Rešila je da okonča tišinu između njih jer su joj se misli iz minuta u minut sve više rojile i to ni po kojem osnovu nije bilo dobra stvar.
,,Volite džez?'', upitala ga je, prateći ga pogledom. Klimnuo je glavom fokusiran na put.
,,Zašto, ne delujem vam kao tip koji bi svojevoljno pustio radio stanicu sa džez muzikom?''
,,Nimalo'', oboje su prasnuli u smeh. ,,Lepo je.''
,,Opušta me. Posle napornog i stresnog dana jako malo stvari može da me spreči da zapadnem u depresiju ili oduzmem sebi život.''
