Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Isprekidano je disala dok je sa rukom preko usana i razgoročenih očiju netremice posmatrala oštećeno platno ispred sebe. Nije bila svesna trenutka u kojem se podigla na noge i prišla mu; ali se našla ispred njegovih širokih ramena i posmatrala svaki majušni detalj na njegovim leđima. Leđa su mu bila uokvirena beličastim i tamnim ožiljcima koji su bili naneseni nečim oštrim – sigurno nožem, zaključila je. Videla je na nekoliko mesta i okrugle tamne ožiljke koji nastaju prilikom utiskivanja zapaljene cigarete na kožu. Donja usna joj je zadrhtala, a uglovi očiju se napunili suzama. Ništa užasnije nikad ranije nije videla.
U narednom trenutku se našla licem u lice sa Sebastijanom. Gledala je u njegove gole osakaćene grudi koje su se lagano podizale i spuštale u jednoznačnom ritmu. Položila je šaku na debelo staklo i blago prelazila prstima duž ožiljaka koji su se prostirali čitavim njegovim torzoom i zaustavljali na rubu njegove trenerke. Gotovo kao da ih je osećala pod prstima. Susrela je njegov pogled koji je istovremeno bio prazan, a opet tako ranjiv. Nije mogla to ni sama da objasni, ali je mogla da vidi bol u njegovim očima – bol koji je bio prouzrokovan malim ožiljcima.
Dugo su posmatrali jedno drugo u tišini. Sebastijan se osetio ranjivo i dopustio joj je da vidi deo njega koji niko dosada nije - poraženog i mučenog dečaka koji nije imao detinjstvo kakvo bi trebalo da ima. Želela je da se probije kroz debeli štit koji ih je razdvajao i da ga zagrli, i ne, ne želi da zagrli ubicu koji je uradio gnusne stvari nevinim devojkama – želi da zagrli dečaka koji je patio.
,,Ne želim da me žalite, doktorka'', izustio je potpuno hladno sa bezizražajnim licem, ali je u njegovim očima nešto treperilo. Nešto što je pokušavao da zadrži u sebi i za sebe. ,,Uradio sam užasne stvari u životu. I naudio sam mnogima. Ovo je nešto što sam zaslužio.''
,,Ne govori to'', jače je pribila ruku uz staklo. ,,Šta god da si učinio, to nisi zaslužio. Bio si samo dete.''
,,Dete ili ne, to je bilo neizbežno, Skarlet.''
,,Zašto misliš da nisi bio vredan nečeg normalnog?''
,,Kada vam neko govori iste stvari svakog dana nakon nekog vremena poverujete u to'', reče dok je navlačio majicu preko čvrstih grudi. Da Skarlet nije toliko užasnuta prizorom, pomislila bi kako je divno građen za nekog ko je zatvoren u sanatorijumu.
,,Žao mi je, Sebastijane.''
,,Nema potrebe za time. Ne možeš promeniti ono što je već nanelo štetu.''
,,Da li si imao nešto sa...'', zamuckivala je dok je pokušavala da formira to užasno pitanje. ,,Sa smrću svog oca?''
Bio joj je okrenut leđima, ali je začula njegov kikot. Odmahivao je glavom u neverici na njeno pitanje.
