Silent Boy

18.

,,Žao mi je. Verovatno sam smetnuo s uma dok smo pokušavali da pronađemo one krijumčare koji su nas napali prilikom hapšenja.''

Tomas je stavio ruke na bokove i glasno uzdahnuo. ,,Nema veze, zaboravi. Samo mi daj prokleti fajl.''

Espozito je ćutke klimnuo glavom i odmah su se zaputili ka njegovom stolu. Tomasovo srce je krenulo da tutnji kao ludo zbog adrenalina koji mu je jurio krvotokom. Prsti su ga svrbeli od želje da otvori fasciklu i vidi šta se unutra nalazi. Molio se da u njoj postoji nešto korisno. Nešto što će mu dati potporu i nadu da nastavi sa slučajem.

Tamnoputi muškarac je počeo da rovari po fasciklama koje su bile razbacane po njegovom stolu preko puta Tomasovog pokušavajući da nađe odgovarajuću fasciklu. Iako je bio dobar i veoma efikasan, organizovanost mu nije bila jača strana. To je nešto sa čime je Tomas navikao da živi tokom svih ovih godina.

,,Aha, imam te'', pobedonosno je izgovorio Espozito, smeškajući se pod brk. ,,Izvoli, partneru. I nemoj me ubiti, molim te. Dugujem ti pivo za ovo. Ne, celu gajbu piva.''

,,Čuvaj to za kad budem rešio slučaj. Sada je to samo luksuz koji ne mogu da priuštim.''

,,Ne budi pod tolikim pritiskom, Tom'', potapšao ga je po ramenu. ,,Rešićeš ti ovo.''

,,Zaista se nadam, Mateo, zaista se nadam.''

Dok je sedao u stolicu je hitro otvorio fasciklu u kojoj se nalazilo nekoliko papira sa čitko iskucanim tekstom i počeo da guta reči ko od šale. Prelazio je pažljivo preko svake informacije i upijao je poput sunđera ne bi li nešto ispustio. Prešao je odeljak sa Sebastijanovim punim imenom i prezimenom, godine rođenja, pribivališta, imena roditelja, završene osnovne škole. Sve one uobičajene informacije koje je već znao i koje nisu alarmirajuće.

Zatim je naišao na obdukcijski nalaz njegove majke, Alison Karter. Ponovo ništa alarmirajuće. Patolog je njenu smrt proglasio nesrećnim slučajem. Dugim prstima je prelazio preko ivica stranica dok ih je okretao. Na sledećoj strani se nalazio obdukcijski nalaz njegovog oca. Samoubistvo. Tomas je stisnuo usne. Nije mogao da porekne da je Sebastijanova prošlost bila jako mračna. Dovoljno mračna da ga oblikuje u osobu kakva jeste danas. Ali, i dalje je postojala mogućnost da je on ponovo žrtva nekog većeg uma. I ako je tako, to je značilo da su za petama osobi koja je mnogo opasnija nego što su mislili.

Napokon je stigao do dela koji je zanimao koliko i Skarlet. Usvojitelji.

Nakon samoubistva njegovog oca, preuzeli su ga stariji par Džon i Meri. Bio je kod njih dve godine, a nakon toga je napustio njihov dom. Meri je ostala trudna i želeli su sopstveno dete, setio se Skarletinih reči. Kako sebičan razlog, pomislo je. Ljudi koji su ga usvojili nakon kraha sa Džonom i Mer su bili Nikolas i Bjanka Šmidit, preduzetnici u usponu. Kraj liste.

Morao bi da ih poseti i razgovara sa njima. Možda je Nikolas Šmidit bio mnogo više od uspešnog preduzetnika. Ali ne. Bilo je tu još nečeg. U glavi su mu odzvonile Skarletine reči.

Sebastijan je spomenuo dve porodice nakon Džona i Meri. Bile su dve porodice. Neko je uzeo Sebastijana nakon Nikolasa i Bjanke Šmidit. Ali zašto ta porodica nije dokumentovana?

Tomasovo srce je prekočilo nekoliko otkucaja od uzbuđenja.

,,Espozito'', progovorio je hrapavo, a onda se zavrteo u svoju stolicu na točkiće i okrenuo ka Espozitu koji je vrteo neke papire u rukama. Zainteresovano je izvio obrve jer je Tomasov izraz lica bio bledo poput krpe. ,,Zar ne bi trebalo da ima tri porodice kod kojih je Sebastijan bio nakon smrti roditelja?''