Silent Boy

16.

Na njene reči ju je rukama stisnuo za mišice i pomerivši je nekoliko metara, prikovao ju je uza zid. Nije imala priliku ni da se rita u znak protesta jer je bio izuzetno jak. Zid je bio hladan i ledio joj je kožu ispod tkanine koju je imala na sebi. Pogled mu je bio upozoravajuć.

,,Skarlet, ne znam da li si ikada primetila, ali na onom zidu u uglu postoji kamera'', nestrpljivo joj je saopštio. ,,I nemoj da pokušaš da to proveriš preko mog ramena.''

Rekao joj je u trenutku kada je to nameravala da uradi. Shvatila je da je to glupa odluka istog momenta kada je to pokušala jer je bio dvadesetak centimetara viši od nje i delovao je poput dvometarske betonske ograde preko koje ne možeš da vidiš šta se dešava u komšijskom dvorištu. Na njen pokušaj rađenja onog što joj je rekao da ne čini je zakolutao očima.

,,Zašto ljudi konstantno imaju potrebu da čine stvari koje im neko kaže da ne rade? Tako uvrnuta navika.''

,,Prestani da se igraš, Sebastijane'', autoritativno mu je rekla. Tojest, barem je pokušala to da bude.

,,Ne igram se, Skarlet. Veoma sam ozbiljan. Ako želiš da čuješ istinu, moraš da igraš po mojim pravilima'', glas mu je bio tih, ali strog. ,,Ne želim da se čuje to što ću ti reći preko kamere. Ne želim da to čuje neko ko ne treba. Zato sam tražio da uđeš i zato ćeš morati da pristaneš da ne govoriš ništa dok ti govorim stvari koje te zanimaju i dok te napadam.''

Nekoliko trenutaka je ćutke zurila u njegove plave oči koje bi svakog ostavile bez daha i pokušavala da svari informacije kojim ju je bombardovao.

,,Sada ću nešto pokušati da uradim, a ti ćeš me ošamariti'', rekao joj je, a Skarlet je oklevala. ,,Rekla si da mi veruješ, zar ne?''

,,Da, verujem ti.''

,,Onda uradi to nakon što pokušam da te poljubim.''

Nije stigla da odreaguje na to kako dolikuje jer su u sledećem trenutku Sebastijanove mekane usne bile čvrsto pritisnute uz njene. Otpustio je stisak sa njenih mišica što je trebala da shvati kao znak da ga ošamari. Odmakao se od nje kao da ga je odgurnula i razgoračenim očima i izvijenim obrvama signalizirao da to uradi što pre. Par trenutaka je pokušavala da odloži šok koji je osećala tog trena, a onda ga bez imalo premišljala jako ošamarila.

Sebastijan je šakom prikrio obraz koji je bridio pod njegovim dodirom od siline udarca, a onda se zakikotao. Rukama ju je ponovo silno obuhvatio i bacio na krevet, pokušavajući da svakog trena bude okrenut leđima kameri ne bi li prikrio da joj je išta govorio.

,,Dakle, odgovor na tvoje da li sam namerno ostavljao lične karte je da. Jesam to radio'', započeo je dok je pokušao da je savlada i zadrži ruke kako se ne bi ritala. Skarlet je pokušala da mu veruje i da ga pusti da igra po svom planu iako se bojala da joj je to možda kobna greška. Nadala se da nije. Zaista se nadala da nije. ,,Želeo sam da budem uhvaćen jer nisam želeo da prolazim više kroz to, Skarlet. Dosta mi je toga. Dosta mi je gledanja mrtvih trupla devojaka koje su me danima molile da ih izbavim odatle ne znajući da to ne mogu da učinim.''

,,Naravno da si mogao.''

,,Ne, nisam. Ti to ne razumeš i nikada nećeš. Ništa manje nisam mučen nego one. Problem je što njihovo mučenje traje nekoliko dana i prestaje nakon smrti. Moje nikad nije prestalo.''

Začulo se komešanje i otključavanje vrata, a zatim i bat užurbanih koraka. Sebastijan se na to cimnuo i pogledao ka vratima ćelije, a onda ponovo oči upro u Skarlet.

,,Nemamo još mnogo vremena'', rekao je. ,,Znam da nikad nećeš razumeti zašto sam činio ovo što jesam, ali zaista se nadam da nećeš da nastaviš da kopaš po tome. Mnogo je opasnije nego što izgleda, Skarlet. Ne smeš nikome reći ovo što sam ti rekao. Ne traži pravdu. Ne pokušavaj da me izbaviš odavde. Sasvim sam zadovoljan truljenjem na ovom mestu. Zaslužio sam to.''

Dvojica čuvara su se pojavila ispred staklenih vrata koja su ih delila od njenog napadača i nje same, a ona je i dalje u neverici posmatrala Sebastijanovo zabrinuto lice. U nejgovim očima je videla strah i brigu. Bio je ozbiljan. Zaista je bio ozbiljan. Da li je mogao sve to da odglumi zarad igre?

,,Šta misliš pod tim? Zašto bih pokušavala da te izbavim?'', konačno je upitala šapatom koji je prigušen zbog silnog komešanja čuvara. Čim se čuo poznati zvuk škljocanja vrata ćelije, Sebastijan se sklonio od Skarlet kao da je vruća peć koja ga je upravo izgorela. Uputio joj je poražen pogled, ali nešto u tom pogledu je ukazivalo na trunku olakšanja nakon izrečenog.

,,Zato što nisam nikoga ubio.''

Skarlet se, još uvek u šoku, pridigla na laktove dok su Sebastijana hvatali uniformisani stražari. Jedan mu je naredio da se spusti na kolena, a on je to odbio. Skarlet je znala šta Sebastijan čini; želeo je da sve ovo deluje što uverljivije. Jedan od stražara ga je, uhvativši za ruke i stavivši mu ih na leđa, oborio na pod. Na trenutak joj je čak i laknulo jer je mislila da će je samo ispratiti iz ćelije i ostaviti ga da se smiri, ali njena briga je porasla kada je ugledala špric sa njoj nepoznatom tečnošću koji je držao ljubazni stražar Lijam koji ju je dopratio do njegove ćelije.

Skarletin se stomak zavezao u čvor, a usne razdvojile. Šokirano je skočila na noge. Bez imalo oklevanja, Lijam je iglu zabio u Sebastijanov izložen vrat, a on je zastenjao.

,,Šta mu to dajete?'', Skarlet je upitala zabrinuto, više no što bi trebalo da bude s obzirom da ju je ista ta osoba napala nekoliko trena pre.

,,Ne brinite, ništa što će mu naškoditi. Samo sedativ'', odgovorio je Lijam, a Sebastijanovo telo se naglo opustilo, a kapci spustili. Delovao je tako spokojno iako je Skarlet znala da je Sebastijanovo duševno stanje daleko od toga.

Razgoračenih očiju i sa rukom preko usana je posmatrala nepomično Sebastijanovo telo. Disala je plitko. Lijam ju je uhvatio za lakat i sproveo kroz ćeliju dok je drugi stražar ostao sa nesvesnim crnokosim mladićem. Skarlet je osećala toliku tupost u telu da je izgledalo kao da ne može svojevoljno da pomeri ijedan deo svog tela. Uopšte nije primećivala gde je vodi stražar, bila je zarobljenik sopstvenog uma. Uma koji je trenutno radio dvesta na sat pokušavajući da sažme sve informacije koje je dobila. Bio je u pravu kada je rekao da joj se neće nimalo svideti ono što je čula. Nije joj se svidelo jer nije znala šta sa time da radi. Da li je trebala da kaže Tomasu?

Lijam ju je sproveo do nečijih vrata i zaustavio se ispred njih. Dao joj je znak da je iščekivana i da treba da uđe unutra. A to je nešto što sada tako nije želela da radi. Morala je da se pravi da je šokirana njegovim ponašanjem. Morala je da laže. Gospode, koliko nije volela da laže. A sada će lagati u korist ubice koji tvrdi da je sve vreme bio nevin.

__________________________________________________

Ovo je jedan kraći nastavak koji sam rešila da napišem i izbacim jer mislim da nekako ne bi bio to to kada bih ga proširila sa stvarima koje će se desiti u narednom nastavku jer bih tako uništila efekat koji sam htela da postignem ovim poglavljem.

Nadam se da će vam se svideti kako radnja odmiče i znam da je još uvek sve zapetljano, ali otpetljaće se polako, we are going there haha ♥

Ostavite svoje mišljenje i glas, uvek su dobrodošli i jako mi znače ♥