Silent Boy

12.

,,Zabrinuto'', odmahnula je glavom u neverici. ,,Zašto si me želeo ovde?''

Tomas je zastao i stavio ruke na kukove posmatrajući ženu crne duge kose vezane u rep kako u polučučnju posmatra nešto što se nalazilo na zemlji. Ili u njoj. ,,Zato što sam želeo da vidiš kako izgleda stvarnost svega ovoga. Da vidiš za šta je zaista sposoban.''

Žena crne kose se okrenula ka Tomasu, a onda joj je pogled pao na Skarlet. Namrštila se. Skralet je bilo očigledno da nije bila poželjna u njihovom društvu.

,,Jesi li saznala nešto, Marisa?'', obratio joj se, a onda zastao. ,,Ovo je Marisa Džonson, naš patalog. Marisa, ovo je Skarlet Jang, psihijatar. Radi sa mnom na slučaju Sebastijana Kartera.''

Nehajno je klimnula glavom i nešto promumlala sebi u bradu. Videlo se da joj Skarlet iz nekog razloga predstavlja trn u oku. Marisa je bila u srednjim tridesetim, crne duge kose i bledog tena i sitne konstitucije. Imala je lepe crte lica, ali oči su joj bile previše prkosne. Delovala je opasno. Barem je takav pogled upućivala Skarlet.

Čim se okrenula ka Tomasu ne bi li mu pružila informacije koje je uspela da sakupi na mestu zločina, pogled joj je postao blag, a usne se uvile u osmejak. Bingo. Marisi se dopadao detektiv Kaligan. Nije bilo potrebno da budeš profesionalac da to prokljuviš. Bilo je očigledno. Skarlet je osetila žaoku ljubomore kako joj se penje duž kičme i ulazi u krvotok i bila je spremna da Marisi uzvrati isti pogled koji je ona njoj uputila nekoliko trenutaka pre. Zašto sam uopšte ljubomorna? Ja sam ta koja ga je odbila, pomislila je. Ali kako se kaže, tek shvatiš šta si imao kada to nešto izgubiš. A Skarlet trenutno nije imala želju da izgubi Tomasa koliko god to glupo zvučalo. Nije ga ni poznavala toliko dobro da bi već bila toliko ljubomorna.

,,Radi se o devojci, rane dvadesete. Procenjujem da je umrla od gušenja prouzrokovanim nečim poput kanapa pošto joj je dušnik pretrpeo traumu. Ali s obzirom da su od leša ostale samo kosti, detaljnije ću znati kada bude prenesena u mrtvačnicu.''

,,Koliko dugo je mrtva?''

,,Po mojoj proceni, nekoliko godina.''

,,Misliš da je ubijao toliko ranije?'', ubacila se Skarlet i videlo se da se Marisi to nije dopadalo, te je prevrnula očima i prekrstila ruke preko grudi. Ušla je u njihov prostor. I to na teritoriju zanosne Marise Džonson.

,,Definitivno'', klimnuo je Tomas. ,,Devojka čije smo telo pronašli pre nekoliko meseci je bilo staro četiri godine. Samo što, naravno, nemamo kako da ga povežemo sa Sebastijanom. Prošlo je previše vremena, dokazi su kontaminirani i gotovo da ne postoje. Jedino što imamo je isti način ubistva. A ako ne dobijemo njegovo priznanje, to nam ništa ne znači.''

Skarlet je osetila kako joj prsti trnu. Nije bila sigurna da li je to od hladnoće ili od informacija koje su joj polako zauzimale svaki delić mozga ne dajući joj prostora da razmišlja o bilo čemu drugom.

,,Očekujem da me pozoveš čim nešto saznaš, Marisa'', Tomas joj reče ozbiljnim tonom, na šta je ona klimnula glavom.

,,Naravno'', skinula je gumenu rukavicu sa ruke i oslonila je na njegovu mišicu. Skarlet se nimalo nije svideo njen pokušaj iniciranja prisnog odnosa. Znala je zašto to radi. Stavljala je Skarlet do znanja da je Tomas njen. ,,Razgovaraćemo o tome na nekom piću.''

,,Bojim se da nemamo vremena za pića, Marisa. Ovo je veoma ozbiljan slučaj'', nezainteresovano joj je rekao, a onda, položivši šaku na Skarletin gornji deo leđa dao joj znak da pođu. Skarlet se osetila pobedonosno zbog tog njegovog poteza i jedva je uspela da sakrije osmeh koji joj se pojavio na ivicama usana od zadovoljstva.