Ljubav Pobeđuje

poglavlje 16

Ešli

Noć je bila iznenađujuće topla za ovo doba godine, mesec je obasjavao terasu Stefanovog stana, milion zvezdica žmirkalo je na vedrom nebu. Pogled je bio čaroban. Stojala sam napolju i upijala lepote grada obasjanog sa milion različitih uličnih svetiljki. Bila sam pod utiskom pogleda, ali i saznanja o Stefanovoj mladosti i odrastanju, nisam bila spremna na tu vrstu iskrenosti i ogoljenja. Lagala bih kad bih rekla da mi nije smetalo makar malo to što je imao devojke za eskort pratnju, ali donekle sam ga mogla razumeti. Pored svega tvrdio mi je da je on na neki način njihov zaštitnik, a ne makro. One su njemu plaćale za svoju sigurnost, pa mi je verovatno zato taj posao delovao kao i svaki drugi posao obezbeđivanja. Da li je zaista bilo važno da li obezbeđuje predsednika, glumca, pevača, pevačicu ili kurvu? Mislim da nije, posao je posao. Takođe je tvrdio da im nije on birao mušterije, nego da su to radile same, kao što su i same određivale svoju cenu. Tako da on zaista nije bio njihov makro. Bila sam dirnuta i moje srce se malo rastopilo sa svakom njegovom novom uspomenom na detinjstvo i novom životnim stanicom. Da sam devojka, da nisam već jednom bila izneverena, ostavljena on bi bio savršen muškarac za mene. Ali imala sam sina, imala sam na još nekog da mislim sem na sebe, on mi je bio najvažniji. Njegova sreća i mir i zato nisam smela da dopustim da se vežem za muškarca, ali pre svega nisam smela da dopustim da se Patrik veže za muškarca, a da onda opet budemo ostavljeni.

Večeras kad mi je Stefan ogolio dušu shvatila sam da se u meni nešto promenilo i ma koliko ja te osećaje odbijala i potiskivala ona su tu duboko u meni, nešto ranije osetila sam kako mi srce krvari od bola za Stefanom. Stalo mi je do njega, on je fin, dobar prema meni pažljiv, nežan, lepo nam je kad smo zajedno, a u krevetu se podudaramo kao da smo jedno. Verovala sam mu, želela sam ga zato sam i pristala da ostanem da prespavam večeras kod njega, sada ovde na njegovoj terasi u njegovoj košulji nisam sigurna da li sam načinila dobar izbor, osećam da padam, osećam da se moji zidovi ruše, a to je poslednje što želim.

Iz misli su me trgle jake muške ruke dok su se obmotavale oko mog struka, miris seksa i sapuna zapalio je moja čula, telom su mi prošli trnci, celo telo mi je zadrhtalo, neverovatno je koliko je ono snažno reagovalo na njega.

"Lepotice doneo sam nam vino," okrenula sam se u njegovom naručju i zagledala se u njegove prodorne oči. "Hvala to je divno od tebe."

Nagnuo se napred i spustio lagani poljubac na moje usne. "Ne ti si divna."

Nisam mogla da se ne nasmejem, obmotala sam ruke oko njegovog vrata, makar večeras mogu biti kao pepeljuga koja je uživala na svom balu, a sutra ću misliti o posledicama. Stefan me je podigao i poneo ka malenom šanku koji je imao u uglu terase.

Bila sam zanesena, opijena opčinjena ovim muškarcem ispred sebe, nisam se smela tako osećati, ali isto tako nisam mogla niti umela protiv toga da se borim, na kraju ipak sam bila samo žena.

Pili smo vino smejali se pričali o svemu i ničemu određenom, vreme sa njim je letelo. Bio je tako nežan, uvek je koristio priliku da mi dotakne ruku, golu butinu, da me poljubi ili po mazi. Poljupci su mu bili od bezazlenih u obraz pa do onih opasnih. Ljubio mi je usne, vrat kao da nije mogao da me se zasiti. Ponekad se igrao i sa pramenom moje kose imala sam osećaj da mora non stop biti u kontaktu sa mnom da bi poverovao da sam zaista tu, pored njega, da sam zaista stvarna. Sve to bilo je jako slatko, svaki njegov dodir slao je trnce mojom kožom bila sam vlažna za njega i želela sam ga. Veče se završilo tako što me je podigao sa stolice uz poljupce me je odneo u krevet i vodio ljubav sa mnom iznova i iznova duboko u noć, bilo je to nežno i polako sve dok izmoreni nismo zaspali.

U neko doba noći probudio me je neki neprijatan osećaj, bila sam u Stefanovom naručju, ali imala sam osećaj da me neko posmatra, kao da još nekog ima u sobi. Otvorila sam oči i sanjivo pogledala okolo po sobi nije bilo nikog, mora da sam sanjala neki ružan san pa zbog toga imam taj odvratni osećaj, kada sam okrenula glavu ka odškrinutim vratima sobe u hodniku kao da sam videla neku senku, protrljala sam sanjive oči i senke više nije bilo. Bez razmišljanja i straha sam ustala sa kreveta pošto sam se jedva otpetljala iz Stefanovog zagrljaja i lagano se zaputila kroz hodnik ka kuhinji da popijem vode. I dalje sam osećala taj užasan osećaj nelagodnosti, potisnula sam osećaje i krenula ka frižideru, otvorila sam ga uzela bocu vode, i začula lupanje, a onda udar. Kao da je neko potrčao, a onda zalupio vratima. Ukočila sam se pitala se da li sam dobro čula da li sam luda, da li sam i dalje sanjiva toliko da mi se pričinjavaju stvari. Srce mi je stalo, ukočila sam se na mestu nisam se mogla pomaći, prestala sam da dišem.