Ljubav Pobeđuje

Poglavlje 5

Stefan

Trgnulo me je zvono na telefonu dobio sam poruku. Okrenuo sam se da pogledam na sat bilo je skoro devet sati nikada nisam spavao tako dugo. Sinoć nakon što je Ešli uzela taksi i otišla nisam mogao jako dugo da zaspim. Mučila me je situacija sa Stefanijom, ali isto tako i izraz na Ešlinom licu. Osećao sam negde duboko u sebi da je čula bar deo mog razgovora sa Markom i da je zato bila takvog raspoloženja. Samo nisam znao koliko je tačno čula. Ustao sam iz kreveta i otišao da se umijem, sada sam pogledao u ogledalo osoba koja me je gledala sa druge strane bila je bleda lica i plavih podočnjaka, telefon se oglasio ponovo, to me je podsetilo da nisam video ni prvu poruku. Ugasio sam vodu otišao po telefon koji je bio na noćnom stočiću, a onda se zaputio ka kuhinji da skuvam kafu. Prva poruka je bila od Marka koji me je obavestio da je stupio u kontakt sa prijateljom svog prijatelja koji je umeo da hakuje skoro sve od tuđih bankovnih računa, nadzorne video kamere pa sve do kartica za telefon... Odgovorio sam mu na poruku i pri tome se i nasmejao napisao sam mu: Pitaj ga da li mu treba stalno zaposlenje!

Druga poruka bila je od Ešli, a njenoj poruci se nakon sinoć nisam nadao, iako smo se dogovorili da se večeras vidimo nekako sam mislio da mi se neće javiti ceo dan. Moramo večeras porazgovarati. Srce mi je zaigralo na tu poruku, osetio sam nemir i strah, ali sam se samo napravio blesav i napisao Ok, nedostaješ mi Ešli.

Odgovor koji je stigao bio je samo smajlić koji ljubi. Odložio sam telefon na sto pored sebe i počeo da ispijam svoju kafu. Odlutao sam mislima na onu poruku što mi je stigla sinoć od Stefanije. Kako je uopšte uspela da ukrade telefon? Ko joj je bio taj bivši? Zašto nije pozvala policiju umesto mene? Mnogo kockica se tu prosto nije uklapalo mnogo je pitanja bilo bez odgovora kako to da nije poznavala mesto na kom je? Odbacio sam sve te sumnje i misli i nadao se samo jednom, a to je da je nađem živu i zdravu a sve ostalo moraću da shvatam usput.

Ceo dan sam proveo u poslu sređivao sam papire za svoj klub, restoran kao i crvenu damu. Kada sam sve završio bilo je poslepodne jedino što mi je ostalo bilo je da strpljivo čekam vreme sastanka sa Ešli. Zvono na telefonu me je cimnulo pogledao sam na ekran i video da me zove Marko. Odmah sam se javio sa dozom nade u svom glasu, jer sam se zaista nadao dobrim vestima. "Pričaj," on je sa druge strane pročistio grlo udahnuo duboko i počeo. "Šefe onaj broj što vam je poslao poruku zaista postoji, a najzanimljiviji deo je taj je da je tek od pre nekoliko dana uključen GPRS ili ti lokacija telefona malo je to sve suludo, mislim ko bi oteo curu, a onda upalio praćenje svog telefona..." Nisam želeo to da slušam nisam želeo da budem još više sumnjičav nego što jesam. "Marko samo mi reci imaš li adresu?"

On se nakašljao nervozno iznenađen mojim prekidanjem njegovog govora, a onda je rekao, "da šefe imamo je okupio sam momke i krenuli smo ka vama stižemo za pet." Skočio sam sa stolice i rekao, "Biću dole," a zatim prekinuo. Otrčao sam do kancelarije iz fioke sam uzeo pištolj za svaki slučaj, a onda se zaputio ka izlazu.

Ispred kluba čekala su me dva crna džipa sa zatamnjenim staklima. Seo sam u prvi u kom je za volanu bio Marko. Pogledao sam ga sa podignutim obrvama, a on je odmah razumeo moje pitanje i rekao " hej ovo je bila brza organizacija uostalom nismo kretali sa istih mesta." Zatresao sam glavom u neverici dva džipa za spašavanje jedne devojke činilo mi se kao malo preterano, ali hej bar smo odavali opasniji utisak, a i što više ljudi to bolje.

"Koja je adresa gde je drže?" pitao sam gledajući kroz prozor u sunce koje je zalazilo za nebodere grada. Tada sam se setio da ništa nisam javio Ešli. Nisam joj otkazao večeru, jer sam se iskreno nadao da će ovo biti jedna od onih situacija u kojoj mi ulazimo u kuću uzimamo ono po šta smo došli i izlazimo napolje. Znači uspeću da stignem i na sastanak sa njom. Cimnulo me je udaranje po ramenu "molim šta si rekao?" momentalno sam izgovorio, a Marko me je začuđeno pogledao. "Rekao sam ti lokaciju, ali mi nisi ništa odgovorio šta je sa tobom, ako ti misli nisu tu možda je najbolje da..." "Ne u redu sam." Prekinuo sam ga iste sekunde. "Samo mi ponovi gde je skot drži. " Marko je slegnuo ramenima, a onda ponovio. "Drži je u kolibi van grada toliko tipično za otmičare, daleko od buke, daleko od ljudi i gužve, a upravo na onom mestu gde bi ih neko prvo tražio. Sve to je toliko jebeno predvidljivo da sam čak i dobio opkladu da će lokacija biti neka poput te." Ovo zadnje Marko je rekao uz osmeh, uvek je voleo laku zaradu i lake opklade. "Tako tipično za tebe, uvek nađeš način za laku zaradu." Nakon što sam to rekao obojica smo se nasmejali ubrzo smeh je utihnuo vazduh u autu je postao težak i napet.