Ljubav Pobeđuje

Poglavlje 2

Stefan

Danas je dan kada se moj najbolji drug ženi, iako je već obavio onu svetu ceremoniju pred bogom gde smo prisustvovali samo mi kumovi, oni i bog. Boris i Lejla odlučili su da po povratku sa medenog meseca naprave i malu proslavu i time ozvaniče svoju ljubav i vezu.

Stojim u sobi i gledam u svog prijatelja, brata... kako nervozno petlja oko kravate, mogao bih mu pomoći, ali mi je prosto jako zanimljivo da ga gledam kako se pati.

"Može mala pomoć druže?" Čujem ga kako govori... Zabacujem glavu u smehu i prilazim mu...

"Opusti se ovo je samo formalnost, već imaš svoju voljenu pored sebe."

Rekao sam to vezujući Borisu kravatu.

Sala koju su iznajmili bila je prelepa. Od toga da bude intimno sa nekoliko prijatelja to je preraslo u malo veću intimnost na koju su bili pozvani prijatelji, ali i neki poslovni saradnici. Biće to dobra žurka.

Ešli i ja se u zadnje vreme dosta viđamo, nekako sve ide lagano, nisam je ni poljubio, a već mi se podvukla pod kožu, sve je sa nama nekako poput prijateljstva zaista pašemo jedno drugom. Znam da će i ona danas biti ovde pa sam nekako uzbuđen, osećam se kao srednjoškolac.

Vrata su se iznenada otvorila. I kao da je čula moje misli u sobu je ušla Ešli.

"Ona je spremna... To je znak da bi ste vi trebali da krenete u salu i sačekate je tamo da vam se pridruži." Rekla je to uz osmeh, a onda je pogledala u mene i oči su joj zasjale.

Bilo je nešto u njenim očima, nešto drugačije. Verovatno je bila pod utiskom cele situacije, svadbe i tih gluposti, svaka žena jeste. Zanemario sam te sve misli i samo joj dobacio pogled nazad sa osmehom naravno.

Nakon što je izašla pogledao sam u svog druga i pitao ga

"Jesi spreman?"

"Odavno..." odgovorio je i mi smo se zaputili ka vratima.

Stali smo na svoja mesta ispred matičara čekajući Lejlu da se pojavi, kada je ušla na sebi je nosila prelepu venčanicu prekrivenu sa čipkom imala je prelepi veo preko glave i malenu krunicu koja je to pridržavala. Bila je prelepa. Pogledao sam ka Borisu on je bio bez daha, nije skidao oči sa nje. Njihova ljubav obavila je sve nas prisutne, varnice su sevale svuda okolo, bilo je tako opipljivo.

U sekundi sam poželeo da jednog dana i ja doživim tako nešto, s obzirom da je moj život haos sumnjao sam da je to moguće.

Okrenuo sam se i pogledom prešao po sali tražio sam je čim su nam se pogledi sreli osetio sam kako me je nešto probolo u grudima.

Ešli me je privlačila nenormalno, voleo vih sa njom da imam nešto posebno, voleo bih da i ja vodim normalan život, ali toliko sam bio upleten u svoju tamu da nisam video izlaz.

Kada je formalnost završena i kada smo potpisali papire, ja sam čestitao i otišao po piće, sve ovo me je previše obgrlilo. Bilo je sve puno ljubavi i nežnosti, a ja na to nisam navikao.

"Jedan viski." Rekao sam barmenu.

Ĉim sam ga dobio izlio sam ga u sebe, i zatražio novi.

Nisam morao da se okrenem da bi osetio njeno prisustvo, telom mi je protekla neka jeza, bacio sam pogled preko ramena Ešli je bila tu.

"Hej..." rekla je sa prelepim slatkim osmehom.

"Hej... Kako si lepotice." Osmehnuo sam joj se.

Sela je pored mene, i naručila vino. Kucnuli smo se. I krenuli sa pričom. Jako mi je prijala, njeno društvo me je ispunjavalo i bojao sam se to da uništim sa pokušajima za nešto više... Šta ako ne uspemo, šta ako u vezi ne budemo odgovarali jedno drugom, ili čak u krevetu bojao sam se da ću onda izgubiti i njeno društvo, njen prelep osmeh.