Ljubav Pobeđuje

Poglavlje 21

Ešli

"Gospođice Ešli klijent je stigao." Ĉula sam svoju pomoćnicu kako govori okrenula sam se od prozora svoje male kancelarije i nasmejala joj se. "Uvedi ga."

Sad će skoro deset meseci biti od kako umesto Lejle vodim njen posao, ona se porodila i dobila dvoje prelepe dečice, nisam ni sama znala da mogu toliko daleko dogurati kao njen zamenik držala sam sve pod kontrolom, najbitnije od svega bilo mi je da posao teče i da Lejla ne mora da brine.

U danima kao što su ovi ona mora imati mir i biti skoncentrisana na svoju decu. Lejla je retko kad zvala ili proveravala šta radim i kako mi ide, imala je potpuno poverenje u mene i to me je guralo napred. Nakon svega što se iz dešavalo sa Patrikom i Stefanom jedva sam se vratila na kolosek.

Sve o čemu sam mislila bilo je da ne smem da izneverim Lejlino poverenje.

Danas sam trebala da imam sastanak sa klijentom koji je želeo da zida poslovni objekat, do sada nismo još sarađivali sa njim, jer njegovo ime nije bilo poznato nikom od zaposlenih u firmi.

Ĉulo se otvaranje vrata i ja sam podigla pogled sa papira. Na vrata je ušao prelep muškarac, crne kose i otmenog odela, prišao je stolu i ja sam ustala da ga pozdravim.

"Gospodine, moje poštovanje, izvolite sesti."

On se nasmejao pružio mi ruku i rekao, "Zovite me Marko." To ime mi je preseklo noge umalo se nisam sručila na stolicu postalo mi je jasno zašto mi se taj čovek činio toliko poznatim. On je bio Stefanov radnik.

Prekinuli smo rukovanje, lagano sam se nasmejala i pokazala mu na stolicu preko puta svog stola, i dalje se praveći da ga ne prepoznajem. Nisam želela da zbog ličnih problema uništim posao time što bih ga izbacila napolje.

"Pa gospođice Ešli, kao što vam je verovatno i poznato došao sam ovde poslom. Naime moj gazda želi da gradi novu stambenu jedinicu."

"Stambenu? Rečeno mi je da je u pitanju poslovna jedinica."

Marko se namrštio i zatresao glavom, "Ne, očigledno nisu dobro razumeli, u pitanju je manja kuća..."

Kuća? Za koga li Stefan gradi manju kuću? On ima ogroman stan i znam da mu nije potrebna kuća. Odbacila sam te misli i trudila se da budem profesionalna.

"U redu, recite mi da li imate plac neke nacrte nešto sa čim bi počeli?"

Marko se nagnuo napred i stavio laktove na kolena. "Gospođice Ešli, da li možemo preći na ti... Znamo se i cela ova igra oko toga da me ne poznajete malo mi je smešna."

Udahnula sam duboko, protrljala lice rukama, i naslonila se u stolici. "Šta želiš Marko, da li uopšte želiš da gradiš ili je to samo paravan da bi došao u posetu."

Marko se nasmejao očigledno oduševljen što sam popustila. "O nee... gradićemo... ali došao sam delom i privatno... Imam jednu priču da vam ispričam koja je veoma interesantna, a onda se možemo baciti na posao?"

Priča? Verovatno nešto oko Stefana, da li zaista želim da je čujem? Svo ovo vreme nisam mogla da ga izbacim iz glave od noći kako mi je vratio sina. Znam da nije mislio ono što je rekao tu noć, ali nije se nikad nakon toga javio, došao.

Vođena strahom svaki put nakon te noći kada bih izašla napolje sa Patrikom okretala bi se da vidim prati li nas neko, imala sam osećaj da nas neko uvek posmatra, nakon nekog vremena počela sam da uočavam prvo dva čoveka jednog u odelu otmenog, a drugi je uvek bio u nekim farmericama iscepanim i kožnoj jakni. Ali ni jedan ni drugi nisu prilazili. Kasnije onaj u farmericama je nestao ostao je samo onaj u elegantnom odelu. Imala sam osećaj da ih je Stefan poslao da nas čuvaju pa se samim tim nisam plašila, ali da li je to bilo tako. Nedostajao mi je Stefan nadala sam se da će se pojaviti, a onda sam jednostavno prestala. Prošlo je jako puno vremena od kako ga nisam videla, a moja osećanja prema njemu nisu oslabila ni malo. Volela sam ga celim svojim bićem iako mu to nikada nisam rekla.