Gad

KRAJ SEZONE

Piščev P.O.W.

-Tu noć,ležali su zajedno na travi i posmatrali nebo prepuno zvezda,nisu razmišljali ni o čemu. Jedino u glavi što im se vrtelo bili su samo oni. Trenuci,koji su prolazili svaki sekund,kao da su trajali čitavu večnost. Nisu želeli da se to ikad završi. Voleli su se,do toga su došli na teži način,ali došli su. Kroz taj put do ljubavi morali su da imaju posledice. Nina i Uroš. Tu je Staša najviše patila,i ako nije pokazivala emocije,a krila ih je vešto,iznutra ju je savest jela. Ali opet...ljubav je pobedila. Ne Uroševa,ne Ninina,već Tadijina.
A Uroš...Uroš koji pravi pičku od sebe,ako smem tako da se izrazim,da li stvarno misli da mu se neće sve vratiti? Da ga neće karma stići i uništiti? Uživa još uvek,ali neće još dugo.
Dok Nina sa druge strane smišlja već plan osvete. Ne plače,ne žali za svojim postupcima,samo ne da na sebe. Rastanak sa Stašom,Tadijom...nikome ne bi lako pao. Ne možemo je osuđivati. Nemamo pravo. I ako je ispala egoistična,nije li ona bila ta koja je uvek bila uz Stašu? Zar stvarno ne možemo oprostiti? Zar nije to ono što ljude čini bolje i pametnije? I ona,a i Staša su pogrešile. Mislim da nijedan dečko nije vredniji od pravog prijatelja.
Kad smo već kod pravih prijatelja,osećam da Marko nosi tu titulu najbolje i najsposobnije. On je ipak nosio pijanog Tadiju kući,slušao sve njegove muke i osećao ih zajedno sa njim. Baš kao rođena braća.
A što se tiče braće...ne zaboravite Miloša. Debil koji uvek sve zna. Brine za najmilije i uvek vadi iz problema. Spolja fin dečko,iznutra mangup. Posle se čudite na koga li je Tadija.
.
.
.
.
.