Gad

24.deo

Ognjen P.O.W.

-Celu noć sam proveo u jebenoj kenjari. Osuđen na Igorevo smaranje i glupavost.
Ja:Tebra,umukni više!
Igor:Nema šanse,buraz. Šta ako nas osude na doživotno.
Ja:Ne seri,molim te! Nemaju za šta da te optuže...osim ako...
Igor:Osim ako šta?
Ja:Osim ako nisi počinio nešto loše.
Igor:Naravno da nisam. Odakle ti to?
-Glas mu je podrhtavao,dok je pogledom bežao od mog.
Ja:Pitam samo. Znaš...Jovan dok je bio živ  zakon mi ništa nije mogao,njegov ćale je inspektor. Isti onaj inspektor,koji nas drži ovde. Taj čovek neće odustati dok ne pronađe ubicu. Ko zna? Možda smo baš zbog toga ovde zadržani.
Igor:Zašto mi pričaš sad to?
Ja:Zato što...
Xx:Marinković!
-U sred dijaloga prekinuo nas je policajac.
Pol.:Ideš sa nama.

...

-Seo sam u fotelju preko puta inspektora i čekao da počne.
Inspektor:Zadržali smo vas zbog Jovana.
Ja:Jovana? Saznali ste nešto?
-Potvrdno je klimnuo glavom,a potom nastavio.
Inspektor:Saznali smo ko ga je ubio.
-Pogledao sam ga upitno željno iščekujući da kaže već jednom ime te osobe.
Ja:A on je?
Inspektor:Proveo si celu noć sa njim. Kao i prethodnu godinu. Predstavljao si ga kao desnu ruku. A nisi mogao da provališ da ti je on ubio najboljeg ortaka?
-Znao sam na koga aludira.
Ja:Sumnjao sam.
Inspektor:Više nije bitno. Imamo dokaze,imamo tebe. Suđenje je za tri dana,nakon toga osudiće ga na najmanje 20 godina.
-Klimao sam glavom,dok sam se gubio u mislima. Ubiću ga. Zašto je,koji đavo,to uradio? Šta je dobio time?
Ja:Važi. Mogu li kući da idem sada?
Inspektor:Naravno. Ali pazi šta radiš. Zaboravljaš da sam te gledao kao rođenog sina.
Ja:Ne zaboravljam.
Inspektor:Nemoj ni njega onda.
Ja:Ne brinite oko toga.

...

Igor P.O.W.

-Ulazim u prostoriju za posete i susrećem se sa dobro poznatim likom. Ognjenom. Seo sam na stolicu i uzeo telefon. Nije sklanjao besan pogled sa mojih koraka,već mi je govorio "ubiću te". Podigao sam slušalicu i prislonio je uz uvo.
Ja:Šta hoćeš od mene?
-Cinično se nasmejao.
Ognjen:Ti si bre mnogo glup dečko. Pa nećeš me se otarasiti tako lako. Život ću ti zagorčati,toliko jako da ćeš proklinjati dan kada si se rodio. Je l' ti jasno to?
Ja:Je l' imaš nešto pametnije da mi kažeš ili idem?
Ognjen:Haa! Koja si ti pička. Samo...samo mi nije jasno čemu to?
-Ćutao sam. Nisam smeo da progovorim.
Ognjen:Čuješ šta te pitam? Čemu to?!!
-Lupio je rukom o staklo koje nas je delilo.
Ja:Nije bilo lako živeti u senci tog debila.
Ognjen:Još jednom reci da je debil...kunem se...ući ću ti tamo i ubiću te.
-Iskulirao sam ga i nastavio da pričam.
Ja:Oduvek je on bio na prvom mestu. Svuda si njega zvao,a tebe Igore ko jebe? On ti je bio desna ruka,njemu si tražio pomoć...
Ognjen:Je l' ti slušaš sebe? Pričaš kao razmaženo derište od 5 godina.
Ja:Šta je tu čudno!? Bio sam ljubomoran!
Ognjen:Za dvadeset godina...kada me sretneš...pošto do tada nećeš izlaziti iz ove kenjare...kada budeš izgubio sve što si imao...a za to ću se ja pobrinuti...nemoj da si mi prišao,a još gore obratio. Je l' ti to jasno?
Ja:Tamo su ti vrata,Ognjene. Nemoj da se vraćaš.
Ognjen:Samo se ti zajebavaj,Filipoviću. Imaj na umu da ništa od ovog nije gotovo. Karma je kučka,druže.
-Vratio sam slušslicu na mesto i ustao. Pokazao mi je srednji prst,a zatim nestao bez traga.