Gad

8.deo

Budim se u snažnom zagrljaju.
Ja:Tadija,ustani!
-Otvorio je oči. Probudila sam ga.
Tadija:Šta se dereš?
Ja:Zgnječio si me.
-Okrenuo se na leđa i uhvatio se za glavu.
Tadija:Joj sve me boli!
Ja:E baš se pitam zašto!
Tadija:Znam,napio sam se. Šta ja radim ovde? Zašto nisam u mojoj sobi?
-Pogledao je ispod pokrivača,u nadi da nismo ništa radili sinoć.
Ja:Ne brini,ti si samo bio pijan,nisi mi dao da idem u drugu sobu,tako da si zaspao čim sam legla pored tebe.
Tadija:Znači ništa se nije desilo?
Ja;Apsolutno ništa.
-Prećutaću za poljubac. Ko zna koja bi to reakcija bila.
Opet se vratio u stari položaj. Ruka preko mene i jedan topao zagrljaj. Zatvorio je oči.
Ja:Pa ne spavaj!
Tadija:Ššš!
-Uradila sam isto što i on. Što da ne? Spava se i meni.

-Taman kada sam zamalo utonula u san,otvaranje vrata me je razdrmalo.
Uroš:Staša!?
Ja:Hej.
-Ups.
Uroš:Hej? Šta radiš tu?
Tadija:Daj buraz iskuliraj,oću da spavam.
-Joj,Tadija,ubiću te.
Uroš:Okej,iskuliraću.
-Izleteo je iz sobe i zalupio vratima.
Tadija:Jebote!
-Sklonila sam Tadijinu ruku sa mene i ustala. Potrčala sam za Urošem.

Ja:Nije kao što izgleda.
Uroš:Pitaću te još jednom,šta imaš sa njim!?
Ja:Ništa!
Uroš:Kad ćeš prestati da praviš budalu od mene!?
Ja:Prvo!-prestani da se dereš na mene! Drugo-Ne pravim budalu od tebe,volim te jebote!
Uroš:Dokle ćeš da me lažeš!?
-Izdahnula sam. Ne mogu da se raspravljam sa njim sada.
Krenula sam ka vratima.
Ja:Pričaćemo kada se smiriš.
Uroš:Smiren sam ja. Pričaćemo sada.
-Naglo me je povukao do sebe. Ruku nije sklanjao sa moje,sve više me stiskajući.
Ja:Boli me,Uroše.
-Oči su mi polako suzile.
Popustio je.
Uroš:Biraj. On ili ja.
Ja:Ne teraj me na to.
Uroš:Čekam odgovor. Večeras idem,do tada razmisli.
Ja:Nemoj to da mi radiš!
-Iskulirao me je. Pošao je do svoje sobe,ali sam ga povukla.
Ja:Nemoj biti govno,Uroše!
-Udarala sam ga po grudima.
Uhvatio me je za ruke i izdrao mi se u lice.
Uroš:Odjebi od mene!
-Gurnuo me je i otišao svojim putem,ne mareći za mene,koja sedim na podu.
-Tadija mi je prišao.
Tadija:Šta ti je uradio?
Ja:Ništa.
Tadija:Nemoj da me lažeš!
Ja:Samo me ostavi samu,molim te.
Tadija:Ma kako neću. Ko zna šta možeš sama sebi da uradiš.
Ja:Zašto me jebeno ne ostavite svi na miru! Ne mogu da radim šta ja želim! Svi samo gledaju kako njima odgovara! Nikoga ne zanima kako se ja osećam!
-Od besa sam lomila sve što sam dohvatila. Uhvatio me je za ruke i zaustavio.
Tadija:Smiri se!
Ja:Neću!
-Otimala sam se.
Tadija:Pogledaj me u oči.
-Ignorisala sam ga.
Tadija:POGLEDAJ ME U OČI!
-Razvukao je tu rečenicu na slogove i prodrao se. Od straha sam ga i pogledala.
Tadija:Samo se smiri. Sve će biti okej.
-Rekao je nežno,kao što me je i privukao sebi u zagrljaj. Pomilovao me je po kosi i poljubio u čelo.
Tresla sam se,a suze su lile same od sebe.
Tadija:Dođi ovde.
-Seo je,a ja pored njega. Naslonila sam se na njegova ramena. Gledala sam u jednu tačku,dok sam pažljivo slušala šta mi govori.
Tadija:Nije vredan tvojih suza. Ne plači.
-Palčevima je obrisao slanu tečnost koja je tekla niz moje obraze.
Tadija:On te ne zaslužuje.
Ja:Tražio mi je da biram između tebe i njega.
Tadija:Ii? Šta ćeš da radiš?
Ja:Neću da biram.
Tadija:Ne razumem?
-Ustala sam i otišla do Uroševe sobe. Bio je tamo.
Ja:Spakuj stvari sada,vraćaš se kući,nemaš razlog da ostaneš.
Uroš:Okej,ali imam samo jedno pitanje za Tadiju. Da li si je jebo,pošto meni nije dala nijednom za ove dve godine?
-Samo ga je pogledao i lupio pesnicom u glavu. Uroš se zateturao unazad,a zatim mu vratio. Nastala je tuča.

-Pokušala sam da povučem Tadiju za ruku i nekako ga odvojim,ali me je istom udario u stomak. U istom trenutku sam pala na zemlju i tek tad su se razdvojili.
Uroš me je iskulirao,uzeo kofer i izašao.
Gledala sam u Tadiju,koji me je opet podigao.
Tadija:Izvini.
-Rekao je izbezumljeno,dok sam ga ja gledala sa strahom u očima. Prvi put ga vidim ovakvog. Kao da ga nepoznajem,tačnije,ja ga stvarno ne poznajem.
Pokušao je da mi priđe,ali sam se izmakla i napravila par koraka unazad. U njegovim plavim očima iz besa je nastala tuga. Moglo je da se primeti.

Tadija P.O.W.

-Okrenula se i otrčala. Koliko god sam želeo da krenem za njom,nešto mi nije dalo. Kao da sam se skamenio.
Plaši me se. Ona me se plaši...

Sedim u dnevnoj sobi. Niz grlo mi teče tekila,a iz glave mi ne izbijaju te plave oči,pune straha.
Moje misli prekida zvuk vrata.
Nina se vratila. Ne znam gde je bila,ni šta je radila. Prosto me ne zanima.
Samo sam je pogledao.
Nina:Joj Bože! Šta se tebi desilo,šta se ovde desilo!?
-Pogledala je u mene,pa u izlomljene stvari na podu.
Ja:Svašta.
-Ustao sam i sipao još jednu čašu ovog gorkog pića.
Nina:Gde su Staša i Uroš?
Ja:Ona je u sobi,a Uroš je otišao u Valjevo.
Nina:Molim? Zašto?
-Ramenima sam pokazao kao da ne znam,i ako znam. Mrzi me da objašnjavam.
Gledala me je kao idiota. Sedeo sam kao robot i gledao u jednu tačku.
Izdahnula je i popela se uz stepenice. Krenula je kod Staše.

Staša P.O.W.

-Neko kuca na vrata.
Ja:Ko je!?
-Obrisala sam suze.
Nina:Ja sam!
Ja:Evo!
-Otišla sam do wc-a,koji je bio spojen sa sobom. Umila sam se i malo prekrila šminkom ono što sam mogla. Otvorila sam joj.
Nina:Šta se desilo dole i gde je Uroš?
Ja:Posvađali smo se,provocirao me je,pa je Tadija,kao brat uskočio tu da me brani. Izbila je tuča. Uroš je otišao kući i tako.
Nina:Dođi.
-Zagrlila me je. Uzvratila sam.
Eh kad bi,drugarice moja,znala pravi razlog zašto se sve ovo desilo...i ti bi otišla kući.
Nina:Neću te ništa više pitati,vidim da ti je loše. Idem da se istuširam pa ću doći. Okej?
Ja:Mhm.

-U sobu je ušao Tadija.
Ja:Šta hoćeš?
Tadija:Da pričamo.
Ja:Nemamo o čemu.
Tadija:Imamo,imamo.
-Seo je pored mene. Rukom me je pomilovao po obrazu. Prazno sam ga gledala u oči. Izmakla sam se i skrenula pogled.
Izdahnuo je.
Tadija:Izvini.
Ja:Idi kod Nine. Treba te,trebaš i ti nju.
Tadija:Ne! Trebam tebe! Ti to znaš. I ti to želiš.
Ja:Želim da ovaj put izabereš nju.
-Pričala sam dok sam sve vreme gledala kroz prozor.
Ja:Drugarica mi je,želim da ona bude srećna. To je pravi prijatelj,zar ne?
Tadija:Zašto nam to radiš?
-Pogledala sam ga u oči.
Ja:Mi ne postojimo.
-Rekla sam hladno,i ako nisam želela to.
Tadija:Ti mene zajebavaš?
Ja:Ozbiljna sam,Tadija. Samo želim da budete srećni.
Tadija:Kako da budem srećan,kada si ti ta koja me čini srećnim!?
-Prodrao se,a zatim srušio sve sa mog malog stola pored kreveta.
Ja:Ja ću biti srećna sve dok je i ona.
-Prišao mi je jako blizu. Sklonio mi je kosu iza uveta i tiho rekao.
Tadija:Budi moja bar večeras.
-Pogledala sam ga u oči. Otišla do vrata i zaključala. Vratila sam se do njega i sa oklevanjem ga poljubila.

-Da li želim da sve ovo pređe u nešto više?
-Želim li da mu se baš sada predam,cela?
Na sve te misli,odgovor je bio:„Neka ide život“

Nastavila sam da ga ljubim,uzvraćao je.
Podigao me je,a ja sam noge stavila oko njegovog struka.
Spustio me je na krevet. Nije prestajao da sklanja usne sa mene,ali ih je spustio do mog vrata. Pravio mi je par ljubičastih i crvenih kružica. Skinuo mi je majicu,a onda stvorio niz sitnih poljubaca do mog stomaka,otkačio mi je brus i bacio ga na zemlju. Tamo su ubrzo stigli naši šorcevi,kao i ostali donji veš.
[Desilo se.]

Jutro

-Budim se u dobro poznatom zagrljaju. Da,desilo se to što se desilo. Osećam da će mi sad reći „Super si bila,mala,sad slobodno odjebi od mene“.
Tadija:Dobro jutro.
Ja:Dobro jutro.
-Pogledala sam ga.
Ja:Jesi li dobio ono što si želeo?
Tadija:Da! Moja si.
-Ustao je i obukao se.
Ja:Šta ti znači to?
Tadija:Dobio sam opkladu. Izgleda da naše prijateljske povlastice prelaze u nešto veće. Do sledećeg puta...
-Rečenicu je završio poljupcem,a zatim ponosno izašao iz sobe.
Šta mu znači sve ovo? Zbunjena sam. Kao da nije želeo da me iskoristi,nešto drugo je u pitanju.