Gad

12.deo

-Večeras idem napolje sa Ognjenom. Izrazio je veliku želju da prošetamo i pričamo jedno o drugom😅.
Obukla sam trenerku,obula nike patike,vezala rep i to je to. Nikada nisam volela da se sređujem,ni zbog koga,osim ako to nije neka posebna prilika. Ovo je samo susret sa dečkom.
Čekao me je ispred kuće. Kada sam izašla zatekla sam ga sa Tadijom. Tiho su pričali,ali se po njima videlo da su napeti.
Ja:O čemu se ovde radi?
-Upitala sam. Osmeh mi se nije skidao sa lica sve dok nisam popravila situaciju.
Ognjen:Ništa. Tadija upravo odlazi,malo smo popričali. Ništa bitno.
Tadija:Da. Baš sam krenuo.
-Presekao ga je pogledom. O čemu su pričali? Previše sam znatiželjna.
Ja:Super. Nina te je tražila,proveri zašto.
-Pogledao me je i ušao u kuću.
Ognjen:Idemo li?
Ja:Naravno. Samo mi reci zašto si došao kolima.
Ognjen:Videćeš.

-Ruku je stavio oko mog vrata,dok smo šetali pored Dunava. Previše ljudi prolazilo je pored nas. Nisam znala da zaista postoje ovako lepa mesta baš ovde.
Slušala sam ga šta priča. Želela sam da sve ovo uspe,tako da sam maksimalnu pažnju posvetila baš njemu. Nije me bilo briga za Tadijine reči koje mi je jutros izgovorio. Mislim da greši.

Ja:Hoćeš da sednemo?
Ognjen:Ajde.
-Seli smo na prvu klupu na koju smo naišli.
Ognjen:Jesi li gladna?
-Odrično sam klimnula glavom.
Ja:Pričaj mi još nešto.
-Rekla sam dok sam glavu spustila na njegovo rame. Zagrlio me je.
Ognjen:Šta te zanima?
Ja:Ti.
-Izdahnuo je.
Ognjen:Imam ružnu prošlost,verovatno bih ti se zgadio.
Ja:Veruj mi,svašta sam čula i videla ne može mi se ništa više smučiti.
Ognjen:Pa šta misliš kakav je život jednog navijača?
-Upitao me je nekim čudnim tonom,u fazonu „molim te,ne ispituj o tome“.
Skapirala sam to,tako da sam samo ispustila dah i utonula u misli.

Tadija P.O.W.

Nina:Ko je taj lik?
Ja:Njen novi dečko.
Nina:Ona meni ništa ne priča. Namlatiću je večeras. To sve je verovatno zbog Uroša.
-Jeste,kako nije.
Ja:Nećemo o njima.
-Uhvatio sam je za ruku i pribio uz zid.
Ja:Sami smo.
Nina:Gde su ostali?
Ja:S obzirom da su se Željko i Irena vratili sa mora,verovatno su kpd Miloša. Nisu se videli čitavih nedelju dana. Ali kao da je to bitno sada.
-Spustio sam usne na njen vrat. Sisao sam njenu kožu,dok je ona ispuštala izdahe zadovoljstva.
Nina:A kada se vraćaju?
Ja:Sutra.
-Uhvatio sam je za dupe i davao joj znak da stavi noge oko mog struka. Pomogao sam joj u tome.
Spojio sam naše usne i nisam ih odvajao sve dok nismo stigli do njene sobe.
[Desilo se]

-Posmatrao sam je dok je mirno spavala na mojim grudima. Šta bih dao da je to Staša...
Ko zna šta ona radi sada sa njim.
Upozorio sam ga. Samo neka proba da je povredi. Ne zna i dalje sa kime se kači. Ona nije rešenje za njegove komplekese.
Pička.

Staša P.O.W.

-Ognjen me je dovezao do kuće. Zvonim kao bolid,dok onaj gad spava verovatno kao zaklan. Nije mogao da ostavi otključano.
Posle par trenutaka čula se brava.
Ja:Napokon!
Tadija:Šta tražiš ti ovde ovako kasno?
Ja:Svoju kuću.
-Rekla sam dok sam ulazila.
Tadija:Zar se sad vraća. Pola 3 je.
Ja:Moj problem.
Tadija:Hoćeš da ti se nešto desi?
Ja:Bila sam sa dečkom. Ne znam šta može da mi se desi sa njim.
-Prevrnuo je očima i pribio me uz zid,dok su njegove ruke bile pored moje glave.
Tadija:Mogao je nešto da ti uradi. Ne smeš toliko kasno da ostaješ sa osobama koje znaš dva dana.
-Procedio je kroz zube,dok je bes u sebi smirivao.
Ja:Ko si ti da meni govoriš šta ću da radim?
-Gurnula sam ga i otrčala uz stepenice.
Gad.

Nina:Zašto mi nisi rekla da imaš dečka?
Ja:Pa evo sad ti kažem,Nina,imam dečka.
Nina:Joj ne zajebavaj. Pričaj sve. Kako ga ja ne znam?
Ja:Pa nisam ga ni ja znala. Upoznali smo se na rođendanu.
Nina:Otkud to da se sve desilo tako brzo?
-Pa kad moram da se dokažem tvom dečku da ne želim ništa sa njim,i ako želim.
Ja:Ne znam. Bukvalno sam osetila da je to taj.
-Joj al' serem.
Nina:Dovedi ga,moram ja malo da ga proučim.
-Da to je ta Nina,FBI drugarica za svaku priliku.
Ja:Dolazi večeras. Ne brini. Pričaj,kako je sa Tadijom?
Nina:Savršeno. Boljeg dečka nisam imala.
-E moj Tadija,u kojem si ti stanju samo da dobiješ ono što želiš.
Ja:Lepolepo.
-Ma prelepo.
Pucaš ti mila moja od ljubomore.
Pričala sam sama sebi.
Nina:Divan je. Pazi na mene,u svemu je dobar,pa čak i u krevetu.
-Počela je da se smeje. Oduvek je bila opičena. Šteta što ja već sve to znam😅.

Miloš:Ko je za picu!?
-Upitao je dok je ulazio u kuću. Sa njim su bili Željko i mama.
Tadija:Jel je to neko spomenuo picu?
-Bukvalno je trčao niz stepenice.
Ja:Pazi da se ne polomiš!
-Rekla sam mu,dok sam uzimala jedno parče.
Tadija:Nisam ja smotan kao ti.
-Zatvorila sam usta i spustila ruku,ne dozvoljavajući sebi da strpam zalogaj usta. Pogledala sam ga oštro.
Mama:Nećemo da stvaramo tenzije.
Tadija:Slažem se.
-Rekao je,a zatim poljubio Ninu na blic i seo pored nje.
U tom momentu je neko pozvonio. Ognjen.
Ja:Ja ću!
-Otišla sam do vrata i otvorila mu. Pozdravili smo se,a zatim ušli u dnevnu sobu.
Ja:Ovo je Ognjen,moj dečko.
-Javio se svima.
Miloš:Zar nije bio Uroš?
-Pogledala sam u Tadiju,koji ga je već streljao pogledom.
Miloš:Zaboravio sam da nas dvoje tek trebamo da se upoznamo.
-Izvlačio se iz situacije. Bio je na putu zbog faksa,zato i nismo stigli da se upoznamo.
Ja:khm..sedi Ognjene.
-Pokazala sam mu na slobodno mesto,a ja sela pored njega.

Tadija:Šta on traži ovde?
Ja:Došao je da jede govna,jel ti sad malo lakše?
Tadija:Staša,ne zajebavam se.
Ja:Da li ti ja izgledam kao neko ko se zajebava?
Tadija:Viđaj se sa njim,radite šta hoćete,samo,molim te,ne dovodi ga više ovde.
-Izdahnula sam.
Ja:Razmisliću. Samo me pusti iz sobe,čekaju me.
Tadija:Nećeš izaći dok mi ne odgovoriš lepo.
Ja:Odgovorila sam ti lepo,aj sad ćao.
-Progurala sam se i pošla ka vratima. Ali...povukao me je za ruku i vratio.
Ja:Tadija,ostavi me!
Tadija:Neću! Dok mi ne obećaš neću!
Ja:Okej,obećavam ti. Samo se pusti.
Tadija:A-a! Ne može,ne verujem ti.
-Približio me je zidu i ruke prislonio na isti da ne bih pobegla.
Tadija:Ii?
-Čekao je to čuveno “Obećavam“. Ali dobio je nešto drugo.
Ja:Tadija. Skapirala sam nešto.
Tadija:Šta?
Ja:Ti si jedan gad,koji misli samo na svoje dupe.
Tadija:Šta sam? Ponovi još jednom. Nisam čuo.
-Očekivao je da ću da promenim rečenicu ili makar da ćutim,ali sam mu se unela u facu i rekla mu opet da je G A D.
Pribio me je još jače i rukom udario o zid.
Tadija:Da se razumemo-ne mislim na svoje dupe,već na tvoje. Reći ćeš mi hvala posle nekog vremena.
Ja:Ako je ovo tvoj način da pobediš,tako što ćeš meni da izmišljaš neke stvari o njemu,grdno se varaš,druže.
-Sklonio je ruke i istim se uhvatio za glavu.
Tadija:Samo...ajde dole,ne mogu da se raspravljam. Ali veruj mi,nisi u pravu.
Ja:Ne verujem ti. U tome je stvar.
-Iskulirao me je. Zna da će moja uvek biti poslednja.
Sačekala sam da on prvi siđe,jer ostali misle da je on bio u sobi,a ja u wc-u.

Ja:Nemoj da ideš.
Ognjen:Moram.
-Stajali smo u hodniku,dok sam ga ja molila da ostane.
Ognjen:Aj vidimo se.
Ja:Ajde.
-Krenuo je napolje,ali sam ga povukla nazad.
Ja:Gde si pošao bez poljupca?
-Prišao mi je i nežno me poljubio. Kad god je pokušao da se odvoji privukla bih ga još više,a on se svaki put na to nasmejao
Ognjen:Sad stvarno idem.
-Rekao je kroz poljubac i odvojio se nakon toga.
Ja:Ćaoo!
-Mahnuo je i ušao u auto.

Tadija:I vi ste kao sad u vezi nešto?
Ja:Očigledno.
Tadija:Okej! Igra je zvanično počela.
Ja:Meni ovo nije igra. Ovo je deo mog života,deo kada ću ti pokazati da me ne zanimaš.
-Naravno,Staša mora da gasi svoju sreću,zbog najbolje drugarice.
Tadija:Slušaj me,mala. Pokušao sam,kao što sam već rekao,ne zanimaš me više. Ali to telo da. Tako da,ja moram da pobedim,jer ja to ne propuštam.
-Ili ipak tvoju sreću gasi baš on. On koji je i stvara,a ne tvoja najbolja drugarica.
Ja:Ipak nisam pogrešila kada sam rekla da si gad. Nisam kurva da ti se tek tako prepustim.
Tadija:Ali to si,mila moja,već uradila.
Ja:Mislila sam da su osećanja obostrana,ali okej. Ona bar kod mene više ne postoje. Na svu sreću.
-Lažem za svaku medalju.

Tadija P.O.W

-Obostrana su bila,ne brini.
Sad je pitanje,ko tu koga više laže. Ti ili ja? To će se i saznati u roku od mesec dana.
Ja:Ostaje nam ova igra. I molim te,samo ga ne dovodi ovde.
-Okrenuo sam se i izašao iz kuhinje. Nisam sačekao njen odgovor,jer znam da će se svađati. I znam da će ga dovesti opet,želim to. Gledaću ih sa uživanjem,pokušavajući da ne odam neke stvari koje su se desile među nama. Znam da ću imati velike probleme zbog ovoga,ali zbog nje...idem na sve ili ništa.
Napravićeš,mila moja,taj potez,za koji govoriš da je nemoguć. Ja pobeđujem! Uvek!

Nina:Imaš divnu kosu.
-Harala je rukom preko moje glave,češkajući me.
Setio sam se Staše,koja je isto to rekla kada je prvi put ono moglo da se desi.
Sad kapiram da su ove dve devojke kod nekih stvari jako slične.
Ja:Nina!
Nina:Kaži,srećo.
Ja:To mi ide na živce.
-Baš naprotiv,volim to. Ali ne kada mi to ona radi.
JOJ DEVOJKO! ŠTA SI MI URADILA OVO!
Vrištao sam u sebi,kao da Staša može da me čuje.
Nisam bio jasan ni sam sebi,ali ajde.
Nina:izvini.
Ja:Ali ovo mi ne smeta.
-Nežno sam je poljubio,dok se njena kosa mrsila oko mojih prstiju. Nasmejala se kroz poljubac.