Gad

13.deo

Nina:Tadija.
Ja:Kaži.
Nina:Volim te.
-Jao nee! Samo to ne... luda devojko,sve si mogla da mi kažeš,ali ovo ti nije trealo...
Nasmejao sam se.
Ja:Ne zajebavaj me.
Nina:izgledam li kao da se sprdam?
-Istina,bila je ozbiljna,pa sam se i ja kao uozbiljio.
Ja:Prerano je za to.
-Ustao sam i izašao na terasu. Izvadio sam kutiju cigara i zapalio jednu. Naslonio sam se na ogradu od terase i povukao dim,koji je vrlo brzo napustio moja usta.
Nina:Nije prerano,desilo se.
-Rekla je,dok je telo naslanjala na štok od vrata.
Bacio sam cigaru,i ako mi je bilo žao. Čitava pljuga je otišla na ovu veselu plavušu.
Okrenuo sam se ka njoj i bez problema je poljubio. Želim da zadržim njena osećanja,koliko god ja bio odvratan,ili kako već samo ona kaže “gad“,treba mi sve to,ova opkladna mora biti moja.

Staša P.O.W.

Marko:Mogu da te pitam nešto?
Ja:Naravno.
-Slušala sam ga,i ako ništa nije govorio čitav minut,ja sam pažljivo čekala pitanje.
Marko:Jel se dešava nešto između tebe i Tadije?
Ja:Kao na primer?
Marko:Ma ništa,zaboravi. Pogrešio sam nešto.
-Pa sad sigurno neću zaboraviti,kad me tek sad zanima.
Ja:Aa reci mi sad.
-Znala sam na šta misli,ali sam se pravila luda.
Marko:Prošle nedelje,kada sam ga doveo pijanog...
Ja:Da?
Marko:Celo to veče,pričao je o nekoj devojci. Mislim da di to bila ti,a ne Nina.
Ja:Božee Marko. On mi je brat. Mislio je na Ninu 100%. I mene je smarao sa njom veruj mi.
Marko:Pa rekao sam tida sam pogrešio.
-Ne,nisi pogrešio.

Marko P.O.W.

-Koliko god on meni pričao da ju je samo želeo kao i ostale,mene ne može da laže. Znam ga dosta godina. Nisam ni glup,ni gluv,ni ćorav. Zaljubio si se,druže moj. Jebeš tu opkladu,stvorio si je samo da je praviš ljubomornom. E moj Tadija,na šta si spao...

STAŠA P.O.W.

Nina:Hoćete u klub neki večeras?
-Čekala sam odgovor od Marka i Tadije. Iskreno,želela sam da je odbiju,nikad nisam volela takva mesta.
Njih dvojica su se samo pogledali i nasmejali.
Tadija:Mi ne idemo na takva mesta.
Ja:Zašto?
-Zanimalo me,i ako nije trebalo,jer sam dobila ono što želim.
Marko:Tamo idu tatini sinovi samo.
Nina:Kako to misliš?
Tadija:Bogati tipovi oko kojih igraju kurve...imali smo dosta problema sa takvim ljudima. Sećaš li se toga,Marko?
-Govorio je ironično,a ovaj još ironičnije odgovarao.
Marko:Hahaha Filipović pre...
-Zaustavio se kada je video moju reakciju.
Ja:Šta Ognjen?
Marko:Ma ništa,zaboravi.
-Pogledao je u Tadiju,a zatim su se obojica okrenuli i otišli iz sobe.
Nina:Pa bar znamo da večeras ne idemo u klub.

Nina:Ali nama je dosadno,ovde smo od kad smo došli.
Marko:Vodićemo vas onda sa nama večeras negde.
Ja:Gde?
Tadija:Daj bre matori,da li si normalan. Nema šanse da ih vodimo tamo.
Ja:Gde jbt?
Marko:Na trke.
Nina:Kakve trke? Ja sam za.
-Jebem ti ludu devojku. Ne zna ni o čemu pričaju.
Tadija:Ti ih vodi,ali ako se Staši nešto desi,ja odgovaram.
Nina:Neće nam ništa biti.
Ja:Ja ne idem.
Tadija:Još bolje,ja stvarno ne mogu da brinem za tebe,jedva i svoju glavu živu izvučem.
Ja:Okej je Popoviću,smetam vam.
Tadija:Ne smetaš nam Trivanovićka ali kako ti nije jasno da je opasno.
Ja:Ee pa baš zato...Nina idemo!
-Lupio sam po čelu.
Marko:Ti onda brini za devojku,ja ću za moju novu drugaricu.
-Rekao je,dok je iz njega kipela sreća. Lik je mnogo čudan...

Nina P.O.W.

-Guram se kroz gužvu,dok pokušavam da skapiram šta se desilo.

Flashback

Ja:Da li si realan? Ne možeš na te trke,opasno je.
Tadija:Ne seri. Nisam ja smotan kao ti.
-Prevrnula sam svojim plavim očima i ljutito ga pogledala.
Ja:Sad ako sedneš na taj motor,u životu ti se neću obratiti!
Tadija:Nije mi ni prvi ni poslednji put. Vidimo se kada pobedim.
-Seo je na motor,stavio kacigu i uzeo pojas.
Tadija:Staša,ideš li?
Ja:Ne ide.
Staša:Moram.
-Gledala je u Ognjena,koji je izabrao neku kurvu umesto nje. Znala je da će ga iznervirati to što je sela iza Tadije,vezala pojas oko njihovih strukova i krenula zajedno sa njim do pobede.
Ognjen je besan pritisnio gas i krenuo,zajedno sa crvenokosom devojkom.
Ja:Marko,aj sa mnom do prodavnice.
-Prodavnica se nalazila na 30 metara od staze,dovoljno da se čuju izveštaji i navijanje.
Kada sam htela da platim hladno pivo koje sam uzela iz frižidera,začule su se sirene,vrištanje i glas koji je obaveštavao o svemu,koji je jasno izgovorio “Mole se svi da se sklone iza linije od koje počinje staza! Nesrećan slučaj!“
U sekundi sam se presekla,a flaša onog istog piva ispala je iz moje ruke i polila mi noge,dok su komadići stakla leteli na sve strane.
Kao da sam znala šta se dešava,moj me osećaj nije prevario,ali nisam znala šta je tačno u pitanju.
Marko:Tadija I Staša!
-Izgovorio je,a zatim se izgubio u gužvi.