Gad

14.deo

Tadija P.O.W

Ja:Zašto ne može da pomeri noge!?
-Uleteo sam izgovarajući ovu upitnu rečenicu.
Ugledao sam Irenu u suzama i skapirao sve.
Ja:Može li to da se popravi?
Doktor:Uz puno truda i pomoći,da.
-Potvrdno sam klimnuo glavom i odmakao se od Irene.

Ja:To može da se popravi. Ne brini.
Staša:Kako jebeno da ne brinem!?
-Izbegao sam odgovor i skrenuo sa teme.
Ja:Za sve je kriv onaj debil...
Staša:Ne! Ja sam kriva. Sama sam sela na taj prokleti motor.
Ja:Ja sam kriv jer sam te pustio da sedneš.
Staša:Ne!
Ja:Okej..niko nije kriv. Ali on je imao razlog da to uradi.
Staša:Kakav razlog?
-Tada sam skapirao da sam otišao predaleko.
Ja:Objasniće ti on.
-Izdahnula je i izbegla svoju tvrdoglavost.
Ja:Samo se udalji od njega.
Staša:Zašto?
Ja:Molim te.
Staša:Zašto!?
Ja:Jebeno je opasan za tebe!
Staša:Kao da je tebe briga za to...
-Cinično se nasmejala.
Ja:Briga me je. Kako da me ne bude briga!?
Staša:E pa žao mi je,mislim da sam se zaljubila.
Ja:HAHAHA!
-Prasnuo sam u smeh,i ako je iz njega virila sarkastičnost.
Ja:Daj,ne seri!
Staša:Vidiš da sam ozbiljna.
-I bila je,kao i ja posle nekog trenutka.
Ja:Aa jel?
Staša:Mhm.
Ja:Šta je u njemu toliko do jaja da sve padate na tog debila!?
Staša:Ništa...
-Rekla je sebi u bradu,misleći da je nisam čuo. Zapravo,jesam,ali sam se pravio da nisam.
Ja:Zanima me nešto.
Staša:Šta?
-Čučnuo sam ispred nje i njenih kolica. Približio sam joj se.
Ja:Da li on zna ovo kao ja?
-Bez dozvole sam spustio svoje usne,a zatim i zube na njen vrat. Upijajući njenu nežnu kožu. Čudno je bilo što se nije opirala,verovatno zbog opklade...ali želim odgovor,želim da popusti,odjebe od njega i prepusti se čarima mojih dodira.
Nije mi dala odgovor.
Ja:Da li je bolji u ovome!?
-Sitnim poljupcima sam se približavao njenom uvetu,dok sam rukom prelazio preko njene butine,znajući da joj prija,jer obožava da se češka.
I dalje nisam dobijao odgovor.
Okrenuo sam glavu na drugu stranu da joj se ne bih izdrao na uvo.
Tadija:DA LI JEBENO OVO BOLJE RADI OD MENE?
-U sekundi sam spojio naše usne. Uzvraćala je. Odvojio sam se i šapnuo joj.
Ja:Da li?

Staša P.O.W.

-Naravno da nije bolji. Ti si najbolji u svemu.
Mislim da ću početi da se kajem zbog ove opklade. Preći ću preko nje,kao i preko one noći kada sam mogla biti silovana tek kada sam došla,od strane osobe koju sada baš želim u tom istom krevetu znajući da je moj,samo moj.
Ali...ponos mi to ne dopušta.
Prija mi njegova ljubomora,želim da je povećam,želim da čujem od ovog prokletog gada još jednom da sam samo njegova.
Ja:Tadija...
Tadija:Samo se skloni od njega...
-Sedeo je na krevetu i gledao u jednu tačku.
Tadija:Dobila si opkladu,smuvala si se samo zbog toga,sad slobodno raskini.
Ognjen:Molim??
Tadija:Odakle si ti ispao?
-Upitao ga je mrtav ladan,kao da nije čuo ovo od malo pre.
Ognjen:Staša? Kakva opklada?
Ja:Reći ću ti kada ti meni kažeš,zbog kakve koristi si ti sa mnom.
Ognjen:Ja? Ni zbog kakve.
Tadija:Ne seri.
-Prostreljao ga je.
Ognjen:Stvarno ne znam o čemu pričaš.
Tadija:Evo ja ću da ti pojasnim. Neki kreten je ubio tvog ortaka,ti tripuješ da je moja ekipa i svetiš se preko osobe za koju znaš da mi znači,a nemaš ni jedan dokaz da smo mi.
Ja:Molim!?
Tadija:Jel ti jasnije?
-Ponašali su se kao da nisam prisutna.
Ja:O ČEMU SE OVDE RADI?
-E sada su me pogledali.
Ognjen:Istina je. Želeo sam te mrtvu,želeo sam da oseti bol koju sam i ja! Ali..ali to je prešlo u nešto drugo,veruj mi.
Tadija:Druže,tamo su ti vrata. Izađi sam dok te ja nisam izbacio.
-Samo ga je pogledao.
Ognjen:Staša...nije trebalo ovo da se desi. Nisam želeo osvetu,ova nesreća..slučajnost.
Ja:Idii...Ognjene...samo idi.
Ognjen:Daj Staša,veruj mi,osećam nešto prema tebi,ovo ne može da bude kraj.
-Skupila sam oči i pustila suzu. Pokušao je da mi priđe ali je Tadija stao između.
Tadija:Rekla ti je da ideš,šta čekaš?
Ognjen:Ovo nije kraj!
-Okrenuo se i otišao.

Tadija:Ejj...ne plači.
-Palčevima je brisao slanu tečnost koja je tekla niz moje obraze.
Ja:Koja sam ja glupača...
Tadija:Nemoj da sereš. Nisi znala...
Ja:Zašto mi nisi rekao?
Tadija:Pokušao sam. Nisi htela da me slušaš. Onda se desilo ovo...i nisam želeo da ti bude još gore...kao što ti je sada.
Ja:Kad idemo kući?
-Menjala sam temu.
Tadija:Za par minuta.
-U tom trenu neko je pokucao na vrata,a na njima se pojavila moja mama.
Mama:Idemoo.
-Nasmejala se.