Gad

25.deo

Staša P.O.W.

-Budi me glasan smeh. Trudila sam se da ignorišem,ali nisam mogla,te sam se podigla i tek onda počela da kapiram šta se dešava.
Miloš je bio u sobi i smejao se Tadiji. Tadija je ležao pored mene i gledao neku sliku sav ponosan,dok se Miloš smejao ne znam čemu.
Ja:Šta je smešno? Daj da vidim to.
-Otela sam mu iz ruke,dok me je gledao u čudu.
Tadija:Kad si pre ustala?
Ja:Pre minut,jer se neki kreten smeje kao neandertalac.
-Pogledala sam u Miloša,u fazonu "ubiću te",a zatim spustila pogled ka ekranu Tadijinog telefona.
Imalo je i šta da me sačeka. Na Miloševom instagramu slika na kojoj Tadija i ja spavamo,zagrljeni. A u opisu piše "Napokon normalna devojka"
Ja:Zašto si ovo okačio?
Miloš:Istina je da me je zanimala tvoja reakcija,a i slatki ste mi.
-Gledala sam ga smoreno, i istim smorenim glasom mu odgovorila.
Ja:Pričaš kao peder.
-Izdahnuo je.
Miloš:Da ti nisam brat,dever,da mi nisi snajka izbacio bih te kroz prozor.
Tadija:Aj molim te,tamo su ti vrata. Ostavi nas.
-Klimnuo je glavom,a potom se okrenuo ka vratima.
Ja:Stani bre!
-Smoreno i mrzovoljno se okrenuo ka nama,opet.
Ja:Sliku obriši.
Tadija:Nemoj! Neka vide bivše!
Ja:Molim?
Tadija:prate ga moje bivše,to će biti zanimljivo.
Ja:Ti mene zajebavaš?
Tadija:Naravno da ne. Zar ne smem da se hvalim lepoticom?
-Prevrnula sam očima i nasmejala se.
Tadija:Želim da znaju da si moja.
Ja:Ma je l'?
Tadija:Ozbiljan sam. Sad stvarno,Miloše,tamo su ti vrata.

Nina P.O.W.

Ja:Šta se desilo tamo?
-Upitala sam dok je on ulazio u kuću.
Uroš:Uvek dobije ono što želi!
Ja:Znači...očajno je bilo?
Uroš:Na kraju je došla murija,ali sam uspeo da pobegnem.
Ja:Smiri se,Uki. Nisu vredni više...
-Pokušala sam da ga smirim,dok sam prstom prelazila preko njegovih grudi.
Ja:Sad smo bitni samo ti i ja. Zar ne?
-Nasmejao se perverzno. Podigao me je,a ja sam nogama obgrlila njegov struk.  Ljubio mi je vrat.
Uroš:Bolja si od one kurve male. Ne da pičku dečku kojeg ima dve godine.
Ja:Pa šta te to čudi? To je Staša. Fina Irenina ćerkica.
-Nismo prekidali sa pričom,dok je skidao svaki komad odeće sa nas.
Uroš:Divna jedna ćerkica...njemu je dala čim ga je videla.
Ja:Opusti se bre...zar ti nisam bolja?
Uroš:Najbolja si.
-Spustio me je na krevet u svojoj sobi i nastavio da me ljubi.

Desilo se.

...

-Budim se u Uroševoj sobi,ali Uroša nigde.
Ja:Uroše!?
-Niko se nije odazivao. Ustala sam i obukla se. Pretražila sam kuću,ali i dalje nikog. Uzela sam jaknicu sa čiviluka i ogrnula je. Napustila sam kuću i uputila se ka svojoj.
Stigla mi je poruka od nepoznate osobe. Otvorila sam je.
"Pare su ti u džepu od farmerki,obriši ovaj broj,zaboravi me."
Odgovorila sam.
"Uroše? Kakve pare bre? Zašto da te zaboravim?"
Odgovorio mi je vrlo brzo.
"Bila si odlična,ali vrediš jednu noć samo...šteta...nadam se da ti je dovoljno to u džepu. Proveri,prebroj."
-Pokušala sam da ga pozovem,ali mi je stiglo samo "ne postojeći korisnik". Ugasio je karticu. Ne mogu da verujem da je to uradio...iskoristio me je. Još kao kurvi mi ostavio pare...šta on umišlja ko je?
Izvadila sam pare iz džepa i zafrljačila ih u kantu. Naći će ih beskućnici. Meni ništa od tog skota više ne treba. A ja još debilka... u tripu kao on mene iskreno voli. Pička. Neću plakati. Osvetiću mu se...proklinjaće dan kada me je upoznao.

Staša P.O.W

-Češkao me je,dok sam besramno buljila u njega. Nešto savršeno na njegovoj faci me je vuklo...možda oči,usne...možda samo karakter. Nešto me je vezalo za njega. Šta je upitanju sam Bog zna,ali ja nikad neću saznati. Možda je i bolje tako. Da znam to bi me ubrzo i smorilo. Ko zna? Šta ako mi se sviđaju njegove mane? Sviđaju mi se ove zagonetke. Sviđa mi se sve što ima veze sa njim.
Tadija:Što si se zamislila tako?
Ja:Volim te,gade odvratni.
-Podigao je obrve u neverici.
Tadija:Znam,smotana. Ali...čemu sad to?
Ja:Ne pitaj. Samo...nemoj nikada da me ostaviš. Molim te...
Tadija:Neću bre.
Ja:Obećaj mi.
Tadija:Obećavam. Obećavam da ću uvek biti tu, i u dobru i u zlu.
-Izdahnula sam i legla na leđa. Uhvatila sam ga za ruku i posmatrala zvezde. Par minuta me je gledao. Nije kapirao šta se dešava,ali nije želeo da pita. Osećao je tu pozitivnu energiju. Okrenuo je glavu i usmerio pogled ka nebu prepunom malih žutih tačkica koje su krasile ovaj trenutak.
Ja:Jesi li pomislio nekad "Bože,zašto vreme stvarno ne stoji,jer se baš tako osećam?"
Tadija:Da...sada.
Ja:Stvarno?
-Ovo me je iskreno nasmejalo. Moglo je da se primeti da sam presrećna. Nemam princa na belom konju,ali imam svog klošara...svog gada...
Tadija:Prelepa devojka leži pored mene,voli me iskreno...i pita želim li da stane vreme. Naravno da želim...kakvo pitanje...
Ja:Pa dobro...podigni mi bar malo ego...seti se nekad.
Tadija:Ne brini se ništa. Znam ja kada trebam iznova i iznova da osvajam istu devojku.
Ja:Je l' da?
Tadija:Pa kako drugačije da te voli gad kao što sam ja?