Gad

9.deo

-Otišla sam do kupatila. Ušla sam u tuš-kabinu i pustila mlaku vodu da teče niz moje telo. Vraćala sam slike prethodne noći,ali me je u tome prekinula nečija ruka na mom struku.
Trgla sam se i okrenula.
Ja:Šta radiš to?
Tadija:Kupam se,logično.
-Pribio me je uz staklo. Agresivno smo se ljubili,dok su opuštajuće kapljice padale na nas.

Ja:Nisam znala da je značenje rečenice „do sledećeg puta..." dolazim kod tebe za pola sata.
Tadija:Pa dobro,sad znaš. Šalim se. Nina nije tu,morao sam da iskoristim priliku.
Ja:Gde je?
Tadija:Ne znam. Svako jutro ide negde.
Ja:Ništa mi nije rekla.
Tadija:Nećemo o njoj sada.
-Približio mi se i poljubio me u obraz.
Tadija:Želim te,sada.
Ja:Tadija...rekao si sinoć „Želim te,bar samo ovu noć".
Tadija:Ii?
Ja:Pa ja želim da se držiš toga...
-Gledao me je i slušao pažljivo.
Ja:Rekla sam da neću da biram između tebe i Uroša.
Tadija:Važi,mala. Čekaću te.
-Približio mi se. Očekivala sam poljubac za kraj. On se i desio,ali me je na kraju ugrizao za usnu. Izmakla sam se i stavila prst na istu,proveravajući da li mi ju je raskrvario.
Ponosno se nasmejao i otišao.
Nešto smera,bar ga za to dobro poznajem.

Ja:Gde ideš svaki dan?
Nina:Ja? Ma nigde,šetam gradom malo i tako. Što?
Ja:Nemoj da me lažeš,Nina.
Nina:Ne lažem te bre.
Ja:Sumnjiva si mi. Govori!
Nina:Ne smem da ti kažem.
Ja:Zašto!?
Nina:Okej. Reći ću ti samo ovo.
Ja:Slušam.
Nina:01.07.2000.
Ja:Zašto si rekla datum mog rođenj...ahaaa!
-Pa u šoku sam. Ona to meni sprema neko iznenađenje za rođendan!
Ja:Znaš da ne volim da slavim rođendane.
Nina:Boli me dupe! Ovo ti je 18.rođendan pičko. To se slavi.
Ja:Sve jedno. Nemam ni koga da zovem.
Nina:Ej mala bre! Nemoj da lupaš gluposti. Ne brini ti za to. Sve ja organizujem,a ti samo trebaš da se praviš da ne znaš i da ne ispituješ. Okej?
Ja:Okej!

Tadija P.O.W.

...

-I sad me je kao nešto odjebala? Stvarno? Čudno mi je,prva osoba koja me je odjebala...ko je rekao da to tako može? Sad u inat neću da odjebem.
Jebena devojko,šta si mi uradila ovo?

Nina:Šta radiš?
Ja:Razmišljam.
Nina:Oo kome?
-Nasmejala se.
Ja:O tebi.
-Da vidimo ko će da ljubomoriše sada,Staša.
-Poljubio sam je nežno,dok je to nežno prelazilo u agresivno. Ubrzo smo ostali bez odeće. Nevino me je gledala,čekajući moj sledeći potez. Desilo se.

Staša P.O.W.

-Pokušavala sam da zaspim,ali zvukovi iz Tadijine sobe mi to nisu dozvolili. Mogli su bar malo da budu tiši.
Jutros je imao mene,a sada ima nju. A rekao je da će da me čeka...muškarci. Znala sam da će doći do ovoga,i ja mu kao verujem. Debilka.

-Nakon što sam se presvukla i obula,izašla sam iz kuće. Zapamtila sam gde je park,pa sam tamo i otišla.
Otišla sam do prodavnice da kupim sladoled. Ali Staša blam pojava,morala je da zaboravi novčanik.
Dok sam proveravala džepove i polako izustila „Zaborav...",meni od nekud poznato lice izlazi u susret.
Xx:Ja ću da platim za damu.
Ja:Marko?
(Lik iz 1.dela)
Marko:Hej.
Ja:Otkud ti?
-Pitala sam,dok sam uzimala kornet od jagode.
Marko:Živim u ovoj zgradi.
-Pokazao mi je na zgradu prekoputa.
Ja:Aham. Hvala ti za sladoled. Zaboravila sam pare. Samo sam izletela iz kuće.
Marko:Šta radi Tadija?
-Jebe,ne vadi.
Ja:Ma eno ga kući,sa devojkom.
Marko:Tadija ima devojku!?
-Rekao je u čudu,a zatim prasnuo u smeh.
Ja:A šta je smešno?
Marko:Ma ništa,samo...otkad Tadija ima devojlu? Hahaha kod njega dobiješ samo kombinaciju.
Ja:Dobro,ljudi se menjaju. Možda je voli.
Marko:I to mi je čudno. On ne zna da voli.
Ja:Zašto pričaš o njemu kao da je najhladnija osoba na svetu!?
-Bukvalno sam počela da se derem.
Marko:Nervozo,tebi to nešto smeta?
Ja:Zašto bi mi smetalo?
Marko:Dobro,to je Tadija. Sigurno si bar jednom bacila oko na njega. Ja te u potpunosti razumem. Želela bi da te voli,čuva ovo-ono. Ali nema to kod njega.
Ja:Marko,molim te ne seri.
Marko:Priznaj da si se primila.
Ja:Jesam.
-Nasmejala sam se.
Marko:Mogu da ti pokažem jedno lepo mesto?
Ja:Naravno.
Marko:Dodji.
-Uhvatio me je za ruku i vodio sa sobom. Ušao je u zgradu u kojoj živi. Bilo mi je čudno,kako jedna obična zgrada može da bude lepa?
Pozvao je lift,u koji smo ubrzo i ušli. Pritisnuo je dugme i ubrzo smo se našli na poslednjem spratu. Gde me vodi on?
Podigao je neka vrata na plafonu,te smo se popeli uz merdevine.
Mislila sam da je ovo neko sranje mesto. Ali sa vrha ove zgrade vidi se bukvalno ceo grad.
Ja:Vauu! Koliko je ovo visoko?
Marko:Puno. Jedna je od najviših zgrada u gradu.
Ja:Znala sam da je Beograd prelep. Ali ovaj prizor...
-Ostala sam bez teksta.
Ja:Zašto si me doveo ovde?
Marko:Ne znam. Imao sam neku potrebu. Volim da dolazim ovde. Mislim da sam jedini koji provodi vreme baš na ovom mestu. Nisam imao koga da dovedem,a imao sam potrebu. Činiš se kao dobra osoba za to.
-Gledala sam ga u čudu. Nije mi jasno. Koji mu je😅?
Ja:Imaš li neke probleme?
Marko:Brda njih. Ali ih ne pričam nikome.
-Lik je verovatno usamljen. Deluje mi kao da ne želi da priča o bolnim temama.
Ja:Kako ste se ti i Tadija upoznali?
-Mislila sam da ću popraviti tenziju promenom teme, ali ipak nisam.
Marko:Zbližila nas je slična sudbina. Bitne osobe nas napuštaju.
-Svašta mi je pričao dok sam ga ja pažljivo slušala.
Živi sa starijim bratom,roditelji su mu poginuli. Pokušavala sam da ga razumem,ali nije išlo.
Ja:Ako ti išta zatreba,tu sam.
Marko:Opušteno. Živim lepo,brat mi je biznismen.
-Kao što sam rekla,lik je usamljen. Možda zato baš zbog toga on meni sve ovo priča kao da me zna ceo život.
Ja:Hoćeš kod nas? Meni je tamo malo dosadno.
-Morala sam da promenim temu. Nije mu lako,i ako ne skida osmeh sa lica,nije ni meni.
Marko:Mislim da ćemo Tadiji poremetiti planove,ali ne smem da te odbijem.
-Odgovorila sam mu širokim osmehom.

Ja:Tadija,Nina!
-Zvala sam ih dok sam izuvala patike.
Tadija:Šta se dereš!?
-Uzvratio je dok je silazio niz stepenice.
Tadija:Oo de si buraz! Otkud ti?
Marko:Eo buraz! Šta ima novo?
Tadija:Ma ništa.
Marko:Ne seri. Čujem da imaš neku ribu.
-Tadija se okrenuo i pogledao me sa podignutim obrvama.
Tadija:Kad si stigla pre da mu kažeš?
Ja:Pa pitao me je.
Marko:Bolje da nisam. Mogao sam da dobijem bolest smeha. Čuj! Tadija ima devojku.
Tadija:Pa dobro. Ljudi se menjaju.

Tadija P.O.W.

-Znao sam da je sve ovo provocira. Pratio sam pažljivo njenu reakciju.
Marku je sve ovo bilo sumnjivo. Ima svoje teorije o ovome. Znam ga.
Marko:Staša,aj nas ostaviš na par minuta.
Staša:Okej.
-Otišla je gore. Verovatno kod Nine.
Marko:Ti mene zajebavaš?
Ja:Ja? Ne.
Marko:Seti se o kome si mi pričao ono veče kada sam te dovezao pijanog od mene?
Ja:Aa,ma o Sta..o Nini!
Marko:Ček ček ček. Ti si to počeo sa „Staša"!?
-Lupio mi je klempu.
Marko:Lažova si naš'o da lažeš. U čemu je fora?
Ja:Komplikovano je.
Marko:Pametan sam ja,pričaj slobodno.
-Prevrnuo sam očima.
Ja:Mala me odjebala...
Marko:Ohoho! I to sam doživeo u životu,da tebe neka odjebe! Sad mogu na miru da umrem.
Ja:Samo se ti zajebavaj.
Marko:Aj da raskomplikujemo to. Praviš je ljubomornom.
Ja:Nene. Samo da vidi šta je propustila.
Marko:Pa vala ništa nije propustila.
Ja:Pa hvala što si uz mene,druže.
Marko:Uvek.

Nina:Šta se radi?
-Čuo se zvuk vesele plavušice,koja je silazila niz stepenice.
Ja:Dođi.
-Pozvao sam je da mi sedne u krilo.
Nina:Ja sam Nina. Drago mi je.
-Obraćala se Marku.
Marko:Marko. I meni isto.
Ja:Gde je Staša?
Nina:U sobi je. Nešto je smorena. Isterala me.
Marko:Šta joj je?
Nina:Ne zna ni ona sama.
-Sad bih otrčao kod nje samo da budem uz nju,i ako znam koji joj je. Ali ne mogu. Moram da se držim plana,bar dok su oni tu.
Ali...nisam pička.
Ja:Gde mi je telefon?
Nina:U sobi.
Ja:Idem po njega
-Znao sam ja gde je on. Naravno. Zato kao i idem po njega. Razumete me.
Otišao sam gore i ušao u njenu sobu. Ležala je na krevetu i gledala u telefon. Kada me je ugledala prevrnula je očima i ostavila fon pored sebe.
Staša:Šta hoćeš?
Ja:Malo da popričamo.
Staša:Šta hoćeš od mene,Tadija?
Ja:Da popričamo.
Staša:Nemamo o čemu. Ja sam rekla šta sam imala.
Ja:Ali ja nisam.
Staša:Misliš,jesi,ali ti se nije svideo stav. Ajde molim te,ispravi to.
-Nasmejao sam se.
Ja:Slušaj,pokušao sam nešto. Nisi htela da učestvuješ. Sada gledaj šta propuštaš.
Staša:Znači,ipak si baš onako čovek od reči?
-Bila je sarkastična. Setio sam se svojih reči,koje sam njoj uputio. „Čekaću te".
Ja:Ne brini. Ja to što obećam,to ću ispuniti. Još uvek si moja.
Staša:Ne seri.
Ja:Daj bre. Ko koga ovde zajebava? Sad da te samo poljubim predala bi se lagano.
Staša:Tadija. Gadiš mi se. Umišljen si.
-Razvio mi se mali smešak.
Ja:Bože,kakve su to uvrede. Nije mi jasno.
Staša:Tadija. Ako želiš rat,dobićeš ga.
Ja:Mogu da se kladim da sa kojim god budeš nećeš moći da izdržiš. Pališ se na mene.
Staša:Ajde,kladimo se.
Ja:Imaš tri dana da nađeš dečka,a mesec dana da budeš sa njim.
Staša:Okej. Izdrži i ti sa Ninom,pa da vidimo šta će biti. Jedva čekam da spustim tvoj ego na svoj nivo,to jest dno.
-Njene uvrede me nasmeju,isto koliko me i iznerviraju.
Ja:Ako pobedim..hm..predaćeš mi se,bar na jedno veče.
-Prevrnula je očima.
Staša:Ako ja pobedim,nećeš me pipnuti više,u smislu „dečko-devojka".
Ja:Važi. Vidimo se za 33 dana u ovom krevetu.
Staša:Samo ti sanjaj.

Staša P.O.W.

-Posmatrala sam ga dok je izlazio. Ne mogu da verujem da sam pristala na ovo. Već znam da ću izgubiti,ali ne smem se predati tako lako.

-Uzimam kašiku i odlazim u dnevnu. Pustili su neki film,koji ja prosto mogu da gledam samo dok jedem.
Bilo je već kasno,a ja sam polako sklapala kapke. Ostavila sam ciniju na sto i naslonila se na Marka. Malo je bio začuđen,ali me je još pribio uz sebe i zagrlio.
Upijala sam njegov miris,jer se ložim na muške parfeme. Ubrzo sam i zaspala.