Gad

3.deo

Obula sam patike i izašla napolje. Nemam pojma gde idem,ali idem😅. Tražim prvo pekaru,pa ću malo prošetati,mogla bih i da kupim nešto od garderobe.

-Pozvala sam mamu da dođe po mene,pošto ja nemam blage veze. Posle 10 minuta je po mene stiglo iznenađenje. Zamislite ko! Pa Tadija,ko bi drugi.
Ja:Šta ti radiš ovde?
Tadija:Došao sam po tebe.
Ja:Gde je moja mama?
Tadija:Nema goriva,a motor žena ne zna da vozi.
Ja:Aj vidimo se.
-Krenula sam sama kući,kao što sam rekla,ne znam gde je,ali ajde. Zapamtila sam valjda put.
Tadija:Staša! Nemoj da me zajebavaš,znam da si ljuta na mene,ali ne smeš sama da ideš,izgubićeš se.
Ja:Pff! Kao da je tebe briga.
-Sarkazam je curio iz mog smeha.
Tadija:Pa i nije me briga,ali tvoju majku jeste,a ja moram da je ispoštujem. Tako da...penji se.
Ja:Nema šanse! Plašim se motora.
Tadija:Majko moja,što si me ostavila ovde! Drži se čvrsto za mene,i uzmi moju kacigu.
Ja:Ako uzmem kacigu nećeš je ti imati.
Tadija:Mala,ja nemam strpljenja,penji se,ili ja odoh.
Ja:Okej,okej „veliki"
-Nasmejao se.
Sela sam na motor,stavila kacigu i stegla ga što sam više mogla.
Tadija:Opusti se i veruj mi. Brzo ćemo stići.

-Preživela sam hvala Bogu😅. Čak sam i uživala,definitivno mi je prijao ovaj adrenalin.
Sišla sam sa motora i krenula u kuću. Uhvatio me je za ruku,što me je i zaustavilo.
Tadija:Nemoj da ideš.
Ja:Moram.
Tadija:Zar ćeš da propustiš ovako lepo veče?
-Nasmejala sam se.
Ja:Vraćam se za minut,obećavam.
Tadija:Ajde ajde,brzoo,štopam ti.

Tadija:Kasniš pola minuta,ali moram da ti oprostim😊😅.
Ja:Hahahaha dobro,ne mogu protiv ženskih problema.
-Nasmejali smo se.
Ja:Hajde da sednemo.
-To smo i uradili-čamili na stepenicama.
Ja:Mogu da te pitam nešto?
Tadija:Naravno.
Ja:Šta ti je značilo ono danas?
Tadija:Koje?
Ja:Am..pa..ono za mamu?
Tadija:Ahaa. Umrla je. Zbog mene.
-Rekao je kao da je već navikao na to.
Ja:Ne razumem.
Tadija:Umrla je na porođaju. Jedno veče,moju majku je nadrogirao jedan čovek. Tog čoveka sada nazivam ocem. Napravio joj je dete,a zatim nestao bez traga. Kada sam se rodio njeni roditelji nisu marili za mene. Za njih sam bio samo kopile. Poslali su me u dom. Kada sam imao 13 godina ćale je došao po mene. Setio se da postojim. Nisam znao ništa kada sam se doselio ovde. Tek kasnije sam saznao. Otac je u to vreme dolazio pijan kući,tukao mene i brata,on je inače iz prvog braka. Tek posle par godina se smirio,uljudio,našao posao i pokajao. Verovatno kada je upoznao Irenu(moja mama). Ali tada sam ja postao ovo što sam sada. Bezosećajni gad,koji rane leči iskorišćavanjem devojaka,pljugama,alkoholom,ponekad čak i nečim jačim.
-Pažljivo sam ga slušala,dok su mi se oči punile suzama. Nisam znala šta da kažem. Samo sam ga zagrlila.
Ja:Nisi ti kriv. Tvoja majka te je volela. Izabrala je svoj život,svoj dar od Boga,da bi ti dobio svoj. Trebaš da budeš ponosan na nju.
Tadija:Zašto plačeš?
-Skrenuo je sa teme...
Ja:Morala sam da pustim suzu. Žensko sam ipak😅.
-Nasmejao se.
Tadija:Treseš se,jel ti hladno?
Ja:Malo.
Tadija:Uzmi moju jaknu.
Ja:Ne. Tebi će biti hladno.
Tadija:Meni je vruće bre.
-Bez moje dozvole me je ogrnuo i pribio uz sebe.
Ja:Hoćeš da me češkaš?
Tadija:Ne mogu damu da odbijem.
-Sklopila sam oči i uživala. Sve dok nisam u jednom trenutku zaspala.