Gad

13.deo

End of flashback

-Gurala sam se kroz gužvu,samo da bih došla do početka i videla šta se dešava.
Zaustavio me je Ognjen,sav u šoku,u povredama.
Gledala sam ga,pokušavajući da skapiram bar nešto,jer stvarno ne znam šta se desilo.
Povukao me je za ruku i vratio nazad.
Ognjen:Mrzeće me zbog ovog,je l' da?
Ja:Kojeg? Ko?
Ognjen:Staša! Bilo je slučajno...ne..ne znam kako se to desilo...
-Zalepila sam mu takvu šamarčinu samo da dođe sebi. Zastao je i duboko udahnuo,a zatim izdahnuo.
Ognjen:Samo mi reci da će biti dobro.
-KOJI SE KURAC OVDE DEŠAVA!?
Iskulirala sam ga i protrčala kroz rulju ovih ljudi.
Svetla hitne pomoći zaslepljivale su me,ne dajući mi da vidim prizor koji me očekuje.
Staša...
Preneli su je na kolica i ubacili u kombi.
Bila je bez svesti i u posekotinama.
Znala sam! Rekla sam im da će se ovo desiti!
Potrčala sam ka Tadiji,koji je sedeo naslonjen uz stub. Bio je u dosta boljem stanju-fizički. Imao je dosta povreda,ali to za njega nije bilo problem. A što se tiče psihičkog stanja...kao da se nešto dešava u njegovoj lepoj glavici.
Ja:Tadija!
-Sela sam pored njega i zagrlila ga. Nije reagovao,ali je posle par trenutaka sklonio moje ruke sa njega i ustao.
Ušao je u kola hitne pomoći,seo pored Stašinog tela i uhvatio je za ruku,koju je vrlo brzo i poljubio,a zatim...zatim je stisnuo oči koje su...vrlo brzo pustile par suza. Zvukove nije ispuštao,osim izdahe umora.
Vrata su se zatvorila i kola su krenula. A umesto njih došla je interventna.
Svi su se razbežali,dok sam ja nepomično stajala.
Marko:Polazi!
-Podigao me je i potrčao.
Opet kao izrod,nisam znala ništa. Gde me vodi i zašto me vodi?

Tadija P.O.W.

-Držao sam je za ruku,koju sam ljubio u nadi da će sve biti okej. Onaj kreten će platiti za ovo,namerno je to uradio. Znao sam da će tražiti osvetu. Zašto to nije rešio sa mnom,a ne preko nje!? Kurvin sin.
Ja:Samo budi dobro,okej?
-Pričao sam joj kao da me čuje. Puls joj je jako slab,a otkucaji srca su sve tiši i tiši.
Ja:Tu sam. Bar sad ne budi ponosna i smotana.
-Nasmejao sam se na sopstvene reči. Te dve loše osobine koje nju krase...stoji samo savršenoj devojci,samo njoj.
Ovaj put sam se ponosno nasmejao na svoju misao. Približio sam svoje razbijene usne na njeno čelo,a zatim ih i prislonio na isto.
Taj trenutak prekinuo je zvuk otvaranja vrata od auta hitne pomoći i svetlost koja je dopirala unutra.

Izneli su kolica na kojim je ležala i brzo je odveli unutra. Mene je uvela medicinska sestra. “Uvela“. Više me je vukla na drugi sprat odvajajući me od nje.
Ja:Recite mi da će biti dobro.
-Iskulirala me i nastavila pravo. Uhvatio sam je za rame i okrenuo.
Ja:Recite mi,molim vas!!
-Povisio sam ton.
MS:Ne bih znala,stvarno. Ostaje vam samo da se nadate.
Ja:KAKVO JEBENO NADANJE!? Ne postoji nada...
-Uhvatio sam se za glavu i zaustavio. Alkohol je i dalje tekao mojim venama i pojačavao mi emocije.
MS:Gospodine,moram da vas ušijem,krvarite previše,molim vas dođite.
-Jebo te gospodin,imam jebenih 18 godina.

-Sedim pored nje i posmatram to nevino lice. Pramen kose joj prelazi preko usana,preko usana koje želim da poljubim,kao da je pepeljuga,a zatim gledam te plave okice koje se otvaraju,nakon mog trika.
Jebena koma,strpao je princezu u dubok san,strpaću i ja njega u kovčeg,samo da ga vidim.

Nina P.O.W.

Ja:Kako je?
Tadija:Nikako.
-Odgovorio je,ulazeći u kuću.
Irena:Ima li nekih novosti?
Tadija:Ne.
-Hladno nam je upućivao odgovore.
Ušao je u kuhinju,ali ga je prizor razočarao.
Tadija:Šta on koji kurac traži ovde!?
-Ognjen je podigao glavu i krvavim očima,od plakanja,ga pogledao.
Željko:Smiri se,Tadija!
Tadija:Neću da se smirim! Glavu ću mu polomiti!
-Pošao je besno na njega,ali su ga Željko i Miloš sprečili.
Željko:Miloše,vodi ga u sobu.
Tadija:Ostavi me,Miloše. Otići ću sam. A što se tebe tiče,Ognjene...
-Cinično se nasmejao.
Tadija:Ovako se neće završiti! Desiće ti se nešto sto puta gore od Jovana.
-Izašao je i zalupio vratima. Kojeg Jovana?