Gad

1.deo

OBAVEŠTENJE,PRE POČETKA PRIČE:

Priču sam počela da pišem na instagramu i stigla sam do polovine druge sezone. Prebacila sam celu priču na wattpad i zato ovako izgleda. Bukvalno sam celu priču. copy-paste. Izvinite na greškama ako ih budete pronalazili,a pronaćićete ih. Uživajte u čitanju💚!

Izlazim iz kola. Nije kao da sam baš toliko želela da dođem ovde. Moji roditelji su se razveli,a mama je vrlo brzo našla novog dečka,a još brže se i udala za njega. Bukvalno sam prisiljena da dođem ovde...

-Ulazim u kuću,sa pitanjem „Gde je moja soba"? Dobijam odgovor i bez razmišljanja trčim uz stepenice. Naravno,smotana ja,morala sam da padnem,ali brza pomoć je stigla od meni nepoznatog lika.
On:Aj pazi malo,smotana!
-Podiže me i ravno me gleda u oči.
Ja:Hvala.
-Nisam se trudila da ga zagledam, dok je on mene jedno tri puta odmerio. Nemam pojma ko je on,ali onaj gaserski stil mi sve govori. Okrenula sam se i nastavila svojim putem.

-Prevrćem očima dok slušam kako me mama doziva. „STAŠA, SILAZI NA VEČERU",ta rečenica se u mojim mislima vrti već treći put .Trebam da se upoznam sa mojim očuhom,jejj🙄...
Ja:Silazim!
-Na njeno „Obuci se lepo za večeru" obukla sam komplet trenerku,koja je i razlog njenog odvratnog pogleda. Meni je to lepo,osećam se udobno i boli me uvo.
-Razmotrila sam ko je sve za stolom. Pogled mi je stao na njemu,liku koji me je podigao danas. Gledao je u telefon,obučen kao da ide na neku utakmicu,majica sa grbom nekog kluba,crna trenerka i tn patike. I posle ja nisam normalno obucena?? Očuh:Tadija,zamolio bih te da ostaviš taj telefon,večera je.
On:Daj bre ćale,ostavi me,molim te.
-Iskulurali su se. Nisam znala da se zove Tadija. Željko(očuh)je stvorio temu kojom su se bavili on,mama i njegov drugi sin(Miloš). Ja sam zamišljeno gledala u jednu tačku. Nedostaje mi Uroš,moj dečko,koji je ostao u Valjevu,tačnije živi tamo. Dok sam ja u Beogradu. Teško mu je pala ova selidba,a meni još teže. Par dana pre odlaska smo se posvađali,ne znam na čemu smo. Odvojena sam od najbolje drugarice,koja mi baš sada i treba, kao i od prošlog života.

Očuh:Staša,pričaj mi o sebi. Voleo bih više da teupoznam.
Ja:Šta vas zanima?
Očuh:Da li imaš dečka?
-Bilo mi je neprijatno zbog tog pitanja,pogledala sam u mamu,pa u dotičnog koji se digao iz mrtvih kada je čuo pitanje...
Ja:Imam,ali ne želim da pričam o tome.
-Mahinalno sam digla pogled ka Tadiji,koji se nasmejao na moj odgovor. Sad bih ga pitala šta je smešno,ali ignorisaću.
Ja:Ja sam gotova,idem u sobu.
-Ustala sam i otišla tamo gde sam i rekla da idem.