#𝟏 ∣ 𝙏𝙍𝙊𝙅𝙀 𝙉𝘼𝙅𝙎𝙈𝙍𝙏𝙊𝙉𝙊𝙎𝙉𝙄𝙅𝙄𝙃 [𝟐𝟎𝟏𝟖]

[ Part 15 ]

Crna senka prati osobu uz stopu kretajuci se senkama ulicice. Osoba zalazi iz ugla i ulazi i mracniju ulicu gde se sastaje sa jos 4 osobe...

"Andjela?"

"Hm?"-zalutalo sam upitala.

"Stavila si so u kafu..."-rekla mi je Andrijana.

"Ups, greskica"-rekla sam slatkog osmeha.

Posolila sam przeno jaje i donela novu kafu.

"Ja bih ovako krenula..."-zapocela je Sofija-"Podelicemo se i icicemo svaka ponaosob i krenucemo u razlicim hodnicima dok ce jedna cuvati da niko ne udje u voz..."

"Ja se slazem..."-rekla je Jana.

"Moze"-potvrdila sam.

"Onda idemo odmah nakon dorucka"-rekla je Helena.

Jana p.o.v.

Pozvonila sam ali nista. Zalupala sam kao specijalac na vrata i tada su se otvorila.

"Potpisite se ovde i pokazite vaseg čuvara"-rekla sam mrzovoljnoj zeni koja izgleda kao da se tek probudila iz hibernacije jer izgleda kao medved pred zimu.

"And you woke me up for this bullshit!?"-povikala je na mene a njen guster je poprimio boju i sada je postao vidljiv.

Guster neonskih boja je poput ptice na gnezdu sedeo na njenoj glavi. Aurora se pojavila sa moje desne strane i zarzala u njihovu facu. Guster se izgubio a zena je napravila korak nazad i dalje namrstena. Gde ces kasikom na Rasuji, zeno Bozja. Uzela je papir i potpisala pa mi ga vratila. Na sledeca vrata ima troje ljudi. Idemo na musketare...

Sofija p.o.v.

"Izvinite gospodine ali ova je obavezna peticija, potpisite"-pokusavala sam da naglasam coveka koji je kao navijen pricao o politici i kako nas pljackaju.

"Samo potpisite da mogu da idem..."

"...na kraju hleb necu imati da jedem, stavice i na to porez!"

"Ne brinite, za ovo se nista ne placa, niti ce..."

Mahnula sam rukom coveku i njegovom cuvaru a zatim se uputila na sledeca vrata

Helena p.o.v.

"Hvala..."-ocigledno sam pogodila hodnik sa finim ljudima.

Do sada mi se niko nije usprotivio i potpisali su odmah. Svi su imali cuvare. Vec sam zavrsila dve trecine mog dela posla.

"Icicemo posle u kantini"-rekla sam Teu.

"Dobro..."-Teo je klimnuo glavom.

Andrijana p.o.v.

Nakon sto smo zavrsile sa popisom sele smo u kantini. Andjela je popisala jos par osoba koje su stigle vozem ali svi su imali cuvare.

"Gde bi bile da nismo ovde?"-zapocela je temu Helena.

"Verovatno zaglavljena na fakultetu..."-rekla sam.

"Isto"

"I za mene, takodje"-rekla je Sofija posle Jane.

"Ja bih verovatno bila na akademiji...zestoko ucila i nadala se da cu naci posao kao profesija koju zavrsavam...kriminalisticki inspektor...ili foreznicar..."-rekla je Andjela nasmejavsi se pomalo tuzno.

"Ja bih verovatno trazila posao jer sam najstarija ovde..."-rekla je Helena.

"Uopsteno...radile bi stvari koje ne volimo..."-zakljucila je Andjela.

U stvari, Andjela je donekle i ispunila svoj san inspektora. Nalazi se skoro pa ispod direktora, kao general. Iako ne zna, mnogi joj se dive kako je sa tek 20 godina stigla do ovde. Neke osobe se nikad ne menjaju. Ili prosto upoznas osobu promenjenu i mislis da je to ona prava osoba. I posle ne verujes da je sada crna osoba nekad bila roze devojcica koja je trcala sa psima po ulici. Sto se tice mene, oduvek sam bila crna. Helena ima 22 godine. Sofija ima 17, dok Jana i ja imamo 18.

"Treba da uzmemo neki dan slobodno...da se odmorimo..."-dala je predlog Andjela.

"Stvarno...ne secam se kad smo inale dan slobodno..."-rekla je Sofija.

"Sve zbog ovog Damiana"-rekla je Jana-"Zasto mora da bude zao?"

"To mu je u krvi..."-rekla sam mrzovoljno.

"Da nema zla ovaj svet bi bio previse dosadan..."-rekla je Andjela bacivsi cackalicu ravno u debelu pozadinu jedne zene ispred.

Zena se besno okrenula i prosipala sok tacno u facu tipu sa stola iza nje. Ocigledno drug, koji je sedeo pored tipa sa mokrom facom, poceo je da se smeje. Ubrzo je zavrsio sa kecapom na licu i tu je nastala citava zbrka.

"Rekla sam vam"-Andjela se vec uveliko smejala dok su ostale devojke ovog stola pokusavale da sakriju osmehe.

Nisam ni ja nista drugacija. John je namrsteno usao u kantini sa telefon u rukama. Kako su se ovi gurali, Johnu je ispao telefon iz ruke. Andjela je vec tada umirala od smeha, stavila je laktove na sto a celo navalila na ruke dok se pognute glave suzdrzavala da se ne smeje. John je podigao telefon sa poda nakon sto je nokautirao tipa koji mu je gurnuo ruku a zatim je lupio pesnicom o sto ispred Andjele. Suznih ociju od smeha je podigla glavu.

"Da?"

"Jer ima neceg smesnog ovde?"-upitao je John ljuto.

"Osim tvoje svakodnevne face...tvoj slomljeni telefon?"-ide preko granica.

"Lejla je bila velika budala sto se druzila sa tobom"-presao je i on.

Andjela se momentalno dignula sa stolice. Oboje su bili besno, ozbiljno, hladnokrvo, ljuti i nalazili su se samo par centimetara jedno od drugog. Ubijala me je mucnina u stomaku jer su bili previse blizu jedno drugom.

"Razmisli dva puta pre nego sto uzmes Lejlino ime u usta"-rekla je Andjela.

"Razmisli ti dva puta pre nego sto krenes da me provociras"-sa osmehom joj je sapstio.

Situacija je sama bila toliko napeta. Nije bilo mnogo ljudi u kantini a vecina je i izasla jer ne zeli da prisustvuje njihovoj svadji. Beze i kad se Andjela i Nella potkace. Uopsteno, niko ne zeli biti u blizini kada se Andjela potkaci sa bilo kim. Uhvatila ga je za kragnu i privukla ga toliko da im se sudare čela. Umalo sam umrla na mestu. John se i dalje smejao dok je Andjela izgovarala pretnju.

"Bices jedna ruzna lutka za igranje Georgiji"-mrtvo ozbiljno mu je rekla.

"Sta ces sad da uradis? Da me poljubis mozda?"