#𝟏 ∣ 𝙏𝙍𝙊𝙅𝙀 𝙉𝘼𝙅𝙎𝙈𝙍𝙏𝙊𝙉𝙊𝙎𝙉𝙄𝙅𝙄𝙃 [𝟐𝟎𝟏𝟖]

[ Part 3 ]

Sala za treninge, Andrijanin p.o.v.

"Ponovo!"-viknula je Jana i Tenebris joj je kandzom napravio ogrebotinu na ruci koju je Aurora izlecila, tacnije njen pinki poni.

"Jana mora li ovako?"-upitala sam smoreno.

"MORA! Sve dok se Ari ne transformise kao pokemon u prelepog roze konja..."-rekla je Jana dok joj je Tenebris pravio iznova i iznova ranu.

Ovo je dosadno, sori Jano ali meni jeste smor. Sada barem imam prave prijatelje.

Povracaj u proslost

"Andrijana, kisela i slana! Nemojte je dirati jer ce eksplodirati! Buuuuuu"-pocupali su me za kosu dok sam bila na ivici suza.

"Prestanite vise..."-uveliko sam plakala-"Zasto ne mozete da me prihvatite?"

"Jer si ruzna i debela!"-viknula je jedna od devojcica sutnuvsi pesak igralista na mene.

Potrcala sam iz sve snage dok mi se vid mutnio od suza ali me nisu ostavljali. Potrcali su zamnom i sapleli me. Raskrvarila sam koleno i mnogo je bolelo. Ali ne vise od neprihvacenog srca.

"Niko te ne voli!"-viknuo je jedan decak kome je Milica dala moje skriveno ljubavno pismo koje nisam zelela da mu dam.

Iscepao je papir i bacio mi ga u lice. Cekala sam tako sedevsi u pesku. Cekala da zavrse da bih mogla da ustanem i odem kuci. Kad su me napokon ostavili a pre toga me polili peskom ustala sam i pokusala da istresem pesak iz moje kose. Vratila sam se kuci i mami sa omehom saopstila kako sam se igrala sa decom u pesku.

...

Peti sam razred, odeljenja su izmesana a ja sam odlucila da vise necu plakati. Sedim kod pedagogice jer sam ugrizla Milicu dok me je cupala. Jedva cekam da odem odavde...

Trgnem se na dozivanje Jane, odlutala sam.

"Andi, si ogluvela mozda? Aurori treba pauza, vec se umorila"-Jana mi kaze i mase rukom ispred lica.

"A , dobro...okej"-pogubljeno sam rekla i krenula sa Tenebrisom u svojoj sobi ali sam naisla na Sofiju, Helenu i Andjelu.

"Idemo na jedan specijalni trening koji cemo da radimo danas"-rekla je Andjela.

"Aurora je preumorna tako da idemo mi da se odmorimo"-Jana je krenula ali je Andjela zaustavila.

"A-a, ovaj trening nije samo za nase cuvare"-rekla je klimajuci glavu levo desno.

"Na sta mislis?"-upitala sam zbunjeno.

"Misli da cemo mi imati za nas trening"-rekla je Sofija odusevljeno.

"Gde?"

"U ovoj sali za treninge"-rekla je Andjela i usla nazad.

"Ali ovde ima samo strunjace i kozlici, mislim...necemo valjda da pravimo kolutove i preskacemo kozlice?"-upitala sam.

"Necemo"-rekla je i pocela da gura kozlic do jedne strane zida.

"Ali ja sam umornaaa"-Jana je jaukala.

"Ajde ajde"

Pokupila sam strunjace i otvorila vratanca malog skladista pored sale gde su stajali konopci za preskakanje i obruci. Spustila sam ih tu i izasla.

Sala za treninge, Janin p.o.v.

Ove ogrebotine i ne bole toliko. Ajde Aurora konju jedan pa zasto neces da se tranformises, uff! Samo meni moze biti dodeljen mali poni kao ovaj, zastoo?? Kad se samo setim svega iz proslosti pa valjda sam zasluzila nesto bolje. Stvarno, Boze? Nisi mogao da mi posaljes nesto jace? Zmaja? Cuti Jano, previse trazis. Andrijana je bila maltretirana kao i ti. A o Heleni nista ne znam. O Heleni samo Andjela zna. Sofija je jedina imala prelepo srecno detinjstvo i zivot. Njeni roditelji su vec imalo psa kad se ona rodila tako da je detinjstvo provela uz mnogo lepih secanja. Eh kad bi svako imao prelep zivot kao ona...

Andrijanin p.o.v.

Svi su bili na jednom kraju dok je Andjela bila ispred njih, stala sam gde i one.

"Ova vezba...ce biti pravi izazov..."-koracala je dalje od nas.

Zasto je postalo mracnije? Pomno sam pratila svaki njeni korak. Stavila je auru u unutrašnjosti citave sale.

"Samo treba..."-zastala je i malo iskrivila glavu okrenutih ledja da bi mogla da nas pogleda na ivici oka.

"Treba da me pobedite"-poslednju rec je progovorila demonskim glasom i njena kosa je postala crna i duza dok joj je ten postajao takodje crn sa zlatnim slovima na rukama meni nepoznatim, a oci su joj postale beli plamenovi. Kosa je pocela da lebdi oko nje. A sve se ovo desilo za samo 2 sekunde a u trecoj je napala Helenu. Zveket maca se zacuo kako je Argenteo blokirao macem njen udarac. Aurora se zaletela na vrata ali biva odbacena.

"Andjela vise ne prica sa vama, sada je Georgia..."-zaculo se iz njenih usta koje su se razvila u krivi osmeh kao izrezanoj bundevi.

Magla je krenula da se vijori oko nasih nogu a za to vreme sam ja vec bila udaljena od nje kao i ostatak ekipe. Andjela nikad nije pustala Georgiu na nas, pogotovo ne ovako... Kretala se veoma brzo da se magla stalno podizala na mestima gde se kretala. Tenebris je rezao i stalno cimao glavom prema mestima na kojima je ostajala samo par sekundi, ceka da napadnemo? O-odakle... ovaj... s-s-s-strah... Pocela sam da se tresem a ni Sofija ni Jana nisu bile nista bolje, bile su gore. Argenteo je drzao Helenu za ruku na sta ona nije osecala strah barem ne toliko puno kao mi koliko vidim. Preznojava se. Pocela sam da se histericno tresem i izgubila sam Georgiu iz vida, okretala sam se kao i svi ostali ali na kraju su svetla zatreptala sto je dodavalo jos veci strah ovoj situaciji. Uhvatila me je za nogu kroz maglu i povukla me dole dok sam vristala...