#𝟏 ∣ 𝙏𝙍𝙊𝙅𝙀 𝙉𝘼𝙅𝙎𝙈𝙍𝙏𝙊𝙉𝙊𝙎𝙉𝙄𝙅𝙄𝙃 [𝟐𝟎𝟏𝟖]

[ Part 9 ]

"Sta?"-rekla sam neraspoložena.

"Već si čula da je njihova moć da uđu u telo osoba čiji su čuvari..."

"Jesam"

"Osim toga, pre nego sto...vi ovladate tom sposobnošću, znaš, da izgradiš tu vezu prijatelja sa vitezom prolazićeš kroz razne faze i to...prva "pojava"... je naglo vraćanje bolnih sećanja... nesto sto je ostavilo trag na tebi jer vitezovi su čuvari samo osobama koje su mnogo propatile..."

"..."

"U knjigama ima samo o sećanjima...nisam nista drugo mogao da nađem ali dešavaće ti se razne nus pojave i bolje je da ostaneš kao sto si i do sad u svojoj sobi"-rekao je John.

"Mozes li mi pričati malo o ovom natprirodnom svetu?"-pitala sam radoznalo dižući se iz kreveta.

"Sta te interesuje...?"

"Sve?"

...

Smejala sam se sa Johnom dok smo pričali o raznim temama sto se tiče naših života pre ovog. On i Leyla su bili završavali srednju a Kayl je radio u McDonalds-u dok je Denis radio na gradilištu.

"Gde su ostala dva viteza...mislim, kod koga su?"

"Znam samo da je osoba koja je imala viteza bila ubijena i da je vitez promenio svog vlasnika dok za trećeg jos uvek ne znamo nista..."-rekao je i ustao sa stolice.

"Odoh nesto da projedem, ovde sam već dva sata"-rekao je protežući se.

Pre nego sto je uspeo da dohvati bravu vrata se naglo otvaraju i udaraju ga po nosu.

"Au"-bolno jauknu sklonivsi se u stranu držeći se za nos koji je krenuo da krvari.

"Sooooooorrrryyy"-rekla je Leyla držeći jednu knjigu.

John je brzo izasao dok nije sve izmazao krvlju iz nosa. Možda nos jeste mali ali kad krene da krvari...

"Kakva ti je to knjiga?"-pitala sam je.

"Ma ne znam ni ja, direktor me poslao da ti je donesem."

"Mislim da je to knjiga sa čuvarima i tim stvarima jer sam je viđala i kod drugih novajlija odavde"-rekla je držeći ruke na kukovima-"Izadji malo, sta si se zatvorila ovde..."

"Ammmm"-razduzila sam dok sam razmisljala-"Ok"

Izašla sam noseći knjigu sa sobom. Pozvala sam Leylu pre nego sto je otisla...

"LEYLA"

"A?"-okrenula se.

"Ima ovde biblioteka?"

"Da, tamo ona vrata od tamnog drveta"-pokazala je prstom.

Ušla sam u tihu biblioteku i sela za prazan sto u čitaonici. Stočić je malo zabacen u ostalo na druge i ocito je namenjen samo za jednu osobu. Super, sviđa mi se. Prelistala sam par stranica a zatim sam odmah znala koje cu strane da otvorim...

"Trinaesta...trinaesta..."-otvorila sam 13. stranicu i našla Georgiu.

Zatim sam prelistala jos par stranica i otvorila 18. Treći vitez... prešla sam lagano preko slike.

Izgleda jezivo poput Georgie. Čula sam Georgiino tiho smejuljenje.

"Wentrix...prošle su godine i godine kako mu ni sliku nisam videla..."-rekla je.

"Da li su svi vitezovi ovako jezivi?"-pitala sam.

Georgia je okretala par stranica napred ni ne dodirnuvsi knjigu.

Naježih se i odmah zatvorih knjigu. Koji kez, stresoh se. Ustala sam krenuvši da šetam bibliotekom tražeći nešto zanimljivo. Pažnju mi je privukla ljubičasta knjiga.

"Witches"-pročitala sam naslov.

Deluje interesantno. Devojka sa tri glasa u glavi. Originalno i prvi put viđeno barem za mene. Svesna sam da je neću pročitati celu ali sam je ipak uzela. Ušla sam u sobu i stavila knjigu na noćni stočić pored a uzela ovu sa čuvarima i legla na krevet. Nije proslo ni 5 minuta a vec je ušla Leyla.

"Ti opet u sobi?"-pitala je.

"Šta ćeš, krevet me se uželeo"-pomazila sam krevet i smejući se nastavila da listam knjigu.

"Kako ti ne znaš za ovu knjigu a kad su je dobijale sve novajlije, i vi ste cak bili jednom novajlije..."-rekla sam.

"Dobro pitanje ali tu knjigu je čitao John i onda je on meni prepričavao..."-rekla je sednuvši pored mene.

"Leyla, imamo novu misiju"-Denis je samo provirio i odmah izasao.

Leyla je skočila i odmah izašla. Jednog dana cu i ja ići ovako na misije, nasmešila sam se maštajući o tome. Primetila sam da se smračilo tek kada nisam mogla da više vidim slova od mraka. Sklopila sam knjigu i protrljala oči. Brzo sam se okrenula ka prozoru jer mi se učinilo da sam videla neku senku da se pomera.

"Georgia, daj me prestani zajebavati ovde"-rekla sam i pomerila knjigu kod one iz biblioteke.

Ustala sam iz kreveta ka ormanu po pižamu kad sam videla ponovo senku ali kako ide ka krevetu. Brzo se okrenem ka krevetu mršteći se, srce mi je stalo na trenutak. Dohvatim kais iz ormana i krenem ka krevetu. Pokušavam išta da vidim ali mrak malo odpomaže. Zaobišla sam krevet par puta a zatim pogledala ispod kreveta. Podižem se i u trenutku kad sam videla nešto crno na mom krevetu što je ličilo kao senka devojke koja sedi kao pas, srce mi je stalo ponovo. Sedeći se odguravam od kreveta i brzo ustajem stisnuvši kaiš spremna za odbranu. Devojka samo blago iskrivi glavu na stranu a zatim za sekundu nestade. Teško dišem i gledam po sobi. Okrećem se i zatičem je tik pored mene. Pruža ruke ka mom vratu a ja se dižem iz kreveta hvatajuci se za vrat. Sada sam jos teže disala. Pogled mi brzo prelazi po sobi. Jedino sto u mraku mogu da razaznam jeste Georgia pored ormana. Skačem sa kreveta i brzo otrčim do prekidača pored vrata paleći svetlo. Odahnem. Odem do ormana i brzo se presvučem u pižamu. Stanem ispred ogledala da bih se pogledala kao i svaki put da li sam se išta udebljala ali ostanem zatečena. Crno mastilo u obliku otiska ljudske šake se nalazilo oko mog vrata.